Препоручујемо!-Интервју "Руске Линије" са Еп. Артемијем
недеља, 05 јул 2009

 ИНТЕРВЈУ УРЕДНИКА "РУСКЕ ЛИНИЈЕ" СА ЕПИСКОПОМ АРТЕМИЈЕМ

            „Чувајте Православље! То је најважније у животу!“– интервју главног уредника „Руске Линије“ са Епископом рашко-призренским и косовско-метохијским др Артемијем

+++

Недавно сам на позив београдског института за политичка истраживања боравио у Србији. Међу мноштвом сусрета које сам имао са научницима и политичарима, црквеним и друштвеним делатницима, вероватно је најважнији био сусрет са познатим архипастиром, не само у Србији, већ и у Русији, који управља народом Божијим у једном од најопаснијих региона за живот православног човека– са епископом рашко-призренским и косовско-метохијским Артемијем (Радосављевићем). Владика нас је примио у својој скромној келији у Београду (наши престони протојереји имају кудикамо комфорније келије). Говорио је на руском (одлично зна руски) само је понекад када би се забринуо, није могао да пронађе одговарајућу руску реч. Иако је разговор трајао кратко, око пола сата, успели смо да говоримо о много тога. Тај разговор данас предлажем пажњи наших читалаца.

Анатолиј Степанов

 * * * * *

 - Ваше Преосвештенство, у Русији са бригом пратимо ситуацију у српској области Косова и Метохије, која је насилно одвојен од Србије. На Косову се не налазе само српске светиње, већ и живе православни Срби, Ваша паства. Реците нам нешто о данашњој ситуацији на Косову.

- Већ 10 година је прошло откако живимо у нељудским условима. Ми смо већ навикли на то. Срби, који живе на Косову, лишени су свих људских права, чак права на слободно кретање. Од почетка америчке агресије, срушено је више од 150 православних цркава и манастира, 250 хиљада Срба је прогнано са Косова и Метохије. То је – моја паства, она је разбацана по целој Србији. Међутим и данас на територији области живи око 130 хиљада Срба, који живе као на острвима усред мора албанског становништва. Живот православних Срба је непрестано у опасности. Чак и ми, православни свештенослужитељи, ради испуњења својих обавеза морамо да се крећемо по Косову у пратњи међународних полицијских сила, прелазећи из манастира у манастир у оклопним колима. Не можемо без ризика по живот излазити и улазити на Косово. Два дана пре доласка или одласка, морамо да заказујемо пратњу.

Ситуација је неприродна: срце Србије је окупирана територија. Али српски народ никада неће признати независност Косова. Албанци су добили право на независност уз помоћ окупације, али, као што је познато из историје, окупација никада није у стању да реши проблем. Тако да ово представља само привремено стање. Локалне власти и становници покушавају да отежају живот Србима: укидају електричну енергију, да она не би ишла директно Србима, већ преко власти у Приштини. На тај начин они покушавају да задобију признање своје државе. Њихово деловање је усмерено на истискивање Срба са Косова. Нико од Албанаца није био позван на суд због убистава Срба, за разарање храмова, иако сви знају ко је то учинио. Речју, етничко чишћење се наставља.

Ситуација на Косову – је чињеница која вапије. Па у Европи након Другог светског рата није било сличних примера етничког чишћења. И то се догађа без обзира на присуство снага међународних сила. Запад, посебно САД, чине то свесно, јер свим средствима покушавају да учврсте независност Косова. Они су ишли ка том циљу од самог почетка разарања Југославије, ради тог циља су спроводили и 78-дневно дивљачко бомбардовање.

- Владико, недавно сте ускратили благослов потпредседнику САД, Џозефу Бајдену који је посетио Србију и Балкан, да посети манастир Високе Дечане. Тај Ваш поступак је подигао много буке и у Србији и у свету. Зашто сте тако поступили?

- Зато што је Бајденово „миротворство“ – лукавство. Сви ти проблеми су изникли због Бајденове кривице, због кривице САД. Он је дошао не да решава проблеме, већ да отежа ситуацију. Резултат његове посете је нови притисак на нас. Бајден је предложио лукаву формулу званичном Београду: ето, не морате да признајете Косово, али немојте ометати друге у томе. И судећи по свему, ту формулу су у Београду спремни да прихвате. Ми нисмо задовољни деловањем наших званичних власти, јер они не предузимају довољне напоре да би Срби живели у миру.

Од међународне заједнице ми очекујемо само једно – да нас оставе на миру, да нам дају могућност да спокојно живимо, да би на крају била испуњена и резолуција 1244 ОУН (резолуција 1244 ОУН је била прихваћена 10 јуна 1999. године; она је објављивала принципе територијалне целовитости СРЈ и аутономије Косова – „примедба Руске линије“) да Косово остане у Србији, да би сво становништво Косова живело ван опасности, а то је могуће само онда када се на косово врати српска полиција и војска. Само тада ће бити створено међуконфесионално друштво... Али они (Запад и САД – Руска линија) то нису учинили нити ће икада учинити.

- Власти самопроглашене државе Косово покушавају да га представе као оазу демократије, спокојства и напретка, тврдећи да се ту враћају изгнаници. Да ли заиста власти Косова помажу враћање изгнаних Срба? Каква је демографска ситуација међу српским становништвом на Косову?

- Мислим да се на Косово вратило око 2% Срба који су прогнани са свог земљишта. Ако процес буде ишао тим темпом, коначни повратак Срба догодиће се за 150 година... Уопште враћање Срба на Косово – представља мит. У стварности не престаје истискивање Срба. Одлазака Срба са Косова се наставља. Што се тиче демографске ситуације, на Косову има много православних многодетних породица. Мислим да је то здрава реакција народног организма. Треба схватити да је малодетност – плод делатности комунистичке власти, која је убијала веру у Бога. У почетку мора да се догоди духовно обнављање, а затим ће већ наступити и биолошко.

- Српске новине сада много пишу о сукобу унутар православно-мисионарског рехабилитационог центра за наркомане при манастиру Црна река, у Вашој епархији. Руска линија је писала о том сукобу својим читаоцима. Каква је позадина те кампање?

- Ми смо већ пружили неопходна разјашњења медијима. Свештеник Бранислав Перановић је удаљен од рада у центру. Међутим, јавља се питање које нормално происходи: догађаји о којима се говори, догодили су се пре три године, зашто је требало толико дуго чекати? Зашто су то изнели на светлост тек сада? Мислим да је то притисак на мене а у вези са последњим догађајима (посета потпредседника САД Бајдена на Косово – Руска линија).

- Владико, Архијерејски Сабор СПЦ се тек завршио. У медијима има много различитих, противречних оцена. Да ли бисте могли да прокоментаришете резултате Сабора.

- Не бих желео да коментаришем то.

- У последње време активно се разматра питање о неопходности сазивања Свеправославног сабора. Шта мислите о томе?

- Свеправославни Сабор би био пожељан, ако би постојало јасно схватање због ког циља се он сазива. У том важном делу журба није неопходна. У вези са тим није на одмет да се помене обраћање Јустина (Поповића) „Поводом сазива „Великог сабора Православне Цркве“ - (http://svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/Sabornost_Crkve_u_savremenom_svetlu.htm).

Упозорења и забринутост оца Јустина и данас звуче веома актуелно. Видимо да Константинопољ стреми да обухвати целу Православну васељену. Зато сујета и журба са сазивањем Сабора иду на корист Константинопољу а на штету Православља.

- Још једна тема која се данас налази у центру пажње православне заједнице – питање о сарадњи Православне Цркве и римокатоличке цркве. Какав мора да буде однос према Ватикану?

- Нажалост, многи православни су изгубили осећај мере у питању сарадње са Ватиканом.  Неопходно је да памтимо границе у односима са католичком црквом. Те границе су постављене од стране Светих Отаца. Сарадња је могућа само у појединим питањима. У противном, јавља се опасност признавања католичке цркве. Погледајте, у почетку су римокатолици покренули питање о црквама-сестрама. А сада се већ говори о Православној Цркви као кћери римокатоличке цркве. Морамо да памтимо, да се римски папа налази ван Цркве. Немогуће је говорити о његовом првенству, јер је то једнако издаји Православља.

- Многе вернике у Русији забрињава учешће Православних Цркава у Светском савету цркава (ССЦ). Какав је Ваш однос према том проблему?

- У почетку је чланство Православне Цркве у ССЦ била грешка. Самим тим се признаје постојање других цркава. Још пре 12 година предлагао сам да Српска Православна Црква изађе из ССЦ. На жалост, нису ме послушали...

- Шта би Ви пожелели читаоцима „Руске линије“, свим руским православним људима?

- Чувајте Православље. То је најважније у животу.

 http://www.rusk.ru/st.php?idar=105801

Уколико нека интернет презентација жели да преузме интервју, Светосавље.орг би било захвално њиховим уређивачким редакцијама да обавезно наведу извор одакле су преузели интервју. Хвала Вам.

http://www.svetosavlje.org/vesti.php?action=fullnews&showcomments=1&id=754

Последњи пут ажурирано ( недеља, 05 јул 2009 )