Поглед на „православног“ депутата Државне Думе Руске Федерације Наталију Поклонску, која је у новембру прошле године, у емисији радио-станице «Комсомольская правда», иступила са подршком абортусима:
„Забрану абортуса заступају људи, који физиолошки нису у стању да роде дете. То су, углавном, мушкарци. Тело жене припада само њој. Њено здравље припада само њој. А кад се жена одлучи на побачај, она се нечим руководи. Медицинским индикацијама. Жена схвата да неће бити у стању да одхрани своје дете. И она разуме да му она не може много дати. Јер социјални програми код нас не раде. Држава код нас не функционише довољно. А жена ризикује само свој живот. И не можете ограничити жену у медицинском абортусу.“
анти-православни каминг-аут учинила је и извршни секретар комисије Епархијалног савета града Москве (РПЦ МП) за мисионарство и катихезацију Александра Борисова:
„Ја сам схватила у чему је ружноћа теме борбе против абортуса“ – написала је она 25. јануара на свом Фејсбук профилу.
По мишљењу православног катихете и мисионара, активности против абортуса, којих има много међу православнима, изменили су фазе личне одговорности жена и мушкараца и јавних послова.
„У почетку су трудноћа и њени изгледи – лична ствар жене (и мушкарца), али дете које се већ родило је јавна ствар, јер постаје члан друштва у коме је рођено, - пише Борисова.- И у нормалној ситуацији, друштво не учествује у питању трудноће, већ учествује у животу већ рођеног човека. У стварности је све испало обрнуто. Пролајф – пропаганда приказује зачеће и трудноћу као друштвени феномен, упада ногама у тај процес и почиње да се меша. Али, када се дете роди, друштво одбија одговорност и намеће све лично мајци: кажу, снађи се сама. Твоје дете – твој проблем“.
Уместо да се бори за забрану абортуса, секретар епархијске комисије саветује одвођење деце у сиротишта:
>>Као епилог, навешћу један прошлогодишњи разговор са пријатљима. Бездетни брачни пар, обоје око 40 година, православни до даске.Лично добијам позив да потпишем петицију типа „милион потписа против абортуса“.
-*Име*, поздрав“! Реци те ми, зашто Ви *Име* и Ваш муж не усвојите дете? Јер, толико је остављених, сирочади, напуштених, и многа од њих рођена су као резултат неизвршеног абортуса.- Саша, здраво! Можда и треба, али одлучили смо да је Божија воља да се другачије спасимо, а дете није сам себи циљ.Ето, то је цела прича! – завршила је свој пост епархијални радник.<<
По материјалу са: «Све јереси»
Превод са руског и приређивање: «Борба за веру»