Стефан Каргановић: “Ваздушна права” су у позадини црквене поделе у Њујорку |
среда, 26 фебруар 2020 | |
Да се вратимо у Њујорк, на источну обалу, где се и даље догађају занимљиве и важне ствари. После неколико безуспешних покушаја да сазову своју скупштину, што је г. Добријевић -- позивајући се на епископске прерогативе и олако пренебрегавајући прописе државе Њујорк -- неколико пута одлагао и отказивао, једна група парохијана изгореле цркве светога Саве на Манхатану одлучила је да са или без његовог одобрења одржи састанак. Ово је најава њихове скупштине која ће бити одржана у подне 14. марта 2020: __________________________________
Инсерт: Најава скупштине ЦШО св. Сава у Њујорку
Генерална скупштина чланова парохије заказана је за 29. март. Поред неколико “повереништава” које је г. Добријевић парохији наметао са ослонцем на члан општег епархијског правилника који такву установу предвиђа за “ванредне” ситуације -- што се у принципу могло оправдати када је црквено здање 2016. године задесила катастрофа -- на седници најзад окупљених парохијана, поред осталог, несумњиво ће бити речи и о коришћењу такозваних “ваздушних права” којима црквена заједница располаже. О чему се ради, када се говори о “ваздушним правима”? Ова установа је специфична за град Њујорк. Власнику парцеле, уколико није у потпуности искористио своје право на градњу у вис, како то предвиђа урбанистички план, омогућава се да неискоришћени део прода неком другом, коме је то потребно да би могао да сагради више спратова него што му је урбанистичким планом на његовој парцели дозвољено. Суштину проблема који је у унутарцркценим односима настао у вези са применом овог необичног урбанистичког концепта, одлично је на свом блогу објаснио г. В. Ивковић: “Ваздушна права су специфичност њујоршког тржишта некретнинама. У најкраћем, то су права градње небодера преко прописане висине, која градитељ мора да купи од власника сусједних некретнина који не намјеравају да их искористе. У име парохије, која је власник цркве и њених ваздушних права, Повјереништво тренутно води преговоре о продаји тих права и цијена која је у оптицају стоји на 88 милиона долара, како кажу у Повјереништву. Сама парохија не учествује у преговорима, али се трансакција неће моћи финализовати без одобрења парохијске скупштине.” Очигледно је да је овде у питању неколико ствари које су веома битне у погледу самоуправних права њујоршке црвено-школске општине и за обнову храма, који симболизује присуство Срба и њихове православне Цркве у срцу града Њујорка. Пре свега, ради се о обнови изгореле цркве, што већ четири године чека да отпочне, и о обезбеђивању средстава за тај скупи подухват. Савршено је јасно да се српски Нотрдам у Њујорку може у потпуности и у свом пређашње сјају обновити без да би парохија за то морала да проси за донације. Средства која су јој потенцијално на располагању од продаје ваздушних права довољна су за реконструкцију. То је добра вест. Али сада следе лоше. Из разлога који су познати само г. Добријевићу, сваки покушај парохијана да се састану и не само да учествују у обнови храма него и да преко свога парохијског савета руководе тим процесом -- на шта имају апсолутно право не само као власници земље и цркве него и према законима државе Њујорк, по којима су регистровани као правно лице -- епископ Добријевић је до сада систематски онемогућавао. Узгред, у релативној близини цркве св. Саве имамо аналогне примере два теолошка факултета, Јунион и Јеврејског, који финансирају преуређење својих просторија на исти начин, продајом неискоришћених ваздушних права. Али можемо бити сигурни да ће код протестаната и Јевреја овај процес проћи у најбољем реду, на корист њихових верских заједница, и без балканске отимачине и уличних препада. Mеђутим, приступ којим се руководи етички флексибилни г. Добријевић врло је различит. Сви токови новца и планови везано за реконструкцију храма морају да иду искључиво преко “повереништва”, чији састав је он бирао, и преко екипе његових ортака, постављене изнад изабраних органа који представљају чланове црвено-школске општине. “Повереништво” (већ треће по реду, зато што су чланови претходна два поднели оставке, не желећи да ризикују потенцијалну кривичну одговорност тако што би својим потписима легитимисали епископове законски упитне финансијске шеме) сада делује из правно сиве зоне. Позива се и даље на “ванредну ситуацију,” која је несумњиво постојала у периоду одмах после пожара 2016, али је одавно престала да буде акутна.
Инсерт: Писмо оставка другог по реду Повереништва У игри није занемарљива свота новца, па г. Добријевић зато упорно настоји да у њој буде главни актер. Просечна вредност квадратне стопе ваздушних права у Њујорку је $250, или око $2,500 по квадратном метру. Када се искоришћени простор за градњу у вис, који припада цркви светога Саве, одузме од укупне квадратуре која је урбанистичким планом дозвољена, долази се до цифре од преко осамдесет милиона долара коју би црквена општина могла да реализује и употреби не само за санирање катастрофе претрпљене 2016. године, него и за многе друге сврхе од користи за српску Цркву и народ. Црквено-школска општина св. Саве у поседу има око 220,000 квадратних стопа неискоришћеног ваздушног простора. Према томе, једно од кључних питања које у Њујорку ускоро долази на дневни ред односи се на то ко ће контролисати и одређивати намену трошења ових огромних средстава, уколико у име парохије буде закључена продаја ваздушних права. Да ли ће то бити црквено-школска општина св. Саве, као правни власник земљишта и изгореле цркве која се налази на њему, или г. Добријевић? Умесност овог питања, уколико би парохијска средства била депонована на банковни рачун Serbian Orthodox Diocese of Eastern America Inc., корпорације коју је г. Добријевић регистровао 3. јула 2017, јасно се очитава на стр. 3, став 11. Потврде о инкорпорацији Добријевићеве нове епархије, где пише да ће се корпорација састојати из само једног члана -- погодите ко је то:
Инсерт: Eastern Diocese Certificate of Incorporation 2017.
Писмо које су чланови црквеног одбора упутили Добријевићу 4. августа 2017. пластично осликава притиске којима су парохијски органи били изложени са Добријевићеве стране да одобре разне финансијске заврзламе које је он намеравао да спроведе:
Инсерт: Писмо чланова парохијског одбора Добријевићу, 4-8-2017
Паралелно питање, које се у контексту позадине текуће црквене кризе у Сједињеним Државама природно намеће је да ли ће на крају српска Црква и српске установе имати икакве користи од средстава која припадају овој српској православној верској заједници на Манхатану, или ће парохија са својим иметком бити одвучена у неку другу, несрпску црквену јурисдикцију? Разборито забринути бар у вези са првим делом овога питања, парохијани цркве св. Саве саставили су петицију коју су 22. маја 2019. упутили патријарху Иринеју, са молбом да их узме под непосредну заштиту: Тема: Molba Patrijarhu 22. мај 2019 Његова Светост, Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин ИРИНЕЈ
Предмет: Молба Његовој Светости да хитно заштити храм Светог Саве у Њујорку
Петицију је подржало више од 1,000 парохијана. Приметиће се да парохијани у свом обраћању патријарху израз “да бранимо нашу светињу” користе знатно пре него што је у Црној Гори ушао у широку употребу. И ту долазимо до једног од чворних питања у тешкој ситуацији која је настала у српској Цркви на америчком континенту. Зашто виша црквена власт (овде је руски израз најприкладнији: Высшее церковное управление) на званичним функцијама трпи делатност троје особа коју су очигледно деструктивни и неподобни (и овај титоистички израз тек сада добија своју правилну примену)? Епископска гарнитура у Сједињеним Државама састоји се из једног похлепног клептомана, једног шарлатана и једног безпринципијелног калкуланта који је вероватно већ зашао у одмаклу фазу сенилности. Зашто виша црквена власт, својом тромошћу и политиком неинтервенисања тамо где је по моралној и канонској дужности позвана да интервенише -- нечињењем саучествује у њиховим бахатим прекршајима? На предстојећем ванредном сабору у Флориди, управо ће то бити непостављено питање свих питања. За утврђивање одговорности, један од кључних параметара је: шта су знали и када су сазнали? На свега неколико дана пре отварања сабора у Флориди, сада на то питање можемо дати прецизан и недвосмислени одговор. Знају све, и сазнали су све -- благовремено. Од врсте одговора којег ће на ово питање у Флориди пружити црквено руководство (опет циљано користимо израз из ранијих времена) буквално ће зависити будућност српске Цркве у Сједињеним Државама. Уколико неразумно одбију да дисциплинују и уклоне недостојну тројку и тиме изазову поделу (какав год формални облик тај расцеп коначно попримио) њихова одговорност за последице биће колосална, трајна и неизбрисива. Према информацијама које из разних извора пристижу, епископи-“домаћини” рок за сазивање ванредног сабора креативно су искористили да посетиоцима из Београда припреме и прикажу Потемкиново село. Подражавајући успешну праксу из “старог краја,” довешће на десетине (кружиле су процене и од неколико стотина, али то је ипак нереално) сендвичара да у Флориди глуме народну подршку њиховој агенди. Ангажовано је и обезбеђење (за шта легитимна потреба није јасна) са задатком не само да “чува” домаћине и високе госте, већ и да филтрира коме ће бити допуштен улазак у салу да присуствује седници сабора. По најсвежијој информацији, улаз ће бити забрањем свима који нису делегати, што значи да ће седница бити херметички затворена и да приступ неће имати српски православни верници из околине у Флориди и других делова САД који би дошли да присуствују овом, како се формално још увек зове, “црвено-народном сабору”. Избор «делегата» у већини парохија протекао је под контролом тројице владика о чијем ће понашању у присуству патријаршијске делегације ти делегати расуђивати. Лакше је ући на “молитвени доручак” у Белој кући него, ако сте обичан верник, пробити се кроз кордон “црквено-народног” сабора у режији благочестивих америчких владика. Опасност од непрограмираних сусрета са представницима српске заједнице, који би госте могли изложити другачијем становишту, вешто је избегнута пре и после «сабора» организовањем заморних активности за остарелог патријарха, што ће му оставити мало времена за предах, а камоли за сусрете са појединцима или групама који се налазе изван идеолошке и коруптивне орбите домаћина. Бина је постављена, али не за сабор у православном значењу те речи него за још једну скаредну (опет је руски израз најприкладнији: кощунственну) представу. Преостаје једна крупна непознаница, а то је да ли ће и најсветлији хришћански празник -- Ускрс -- бити злоупотребљен у пројекту спасавања рушиоца српске Цркве у Америци. Један пријатељ, светосавски свештеник, поставио нам је следеће хипотетичко, али ни мало имагинарно питање: да ли је режија испланирала да се у свом обраћању сабору патријарх патетично позове на наступајућу Недељу праштања и да апелује на све присутне да се изгрле и изљубе, предајући забораву разлог зашто је сабор био сазван и остављајући на месту, без укора, покајања или казне екипу која Цркву води у пропаст? Одлично, оштроумно питање, постављено са дубоким и непогрешивим сенсибилитетом за лабилни морални склоп свих актера у овој одвратној и богохулној драми. Све је могуће. У Византији, како Стивен Рансиман пише, на улицама, међу обичним људима, водиле су се жучне препирке око најсуптилнијих теолошких тема. За разлику, чак и под црквеним сводовима, међу савременим Србима расправе се углавном воде о сасвим приземним стварима: о власти, сласти, новцу и некретнинама. Христос воскресе!
|
|
Последњи пут ажурирано ( среда, 26 фебруар 2020 ) |