БОРБА ЗА ВЕРУ - Уредништво: Обраћање читаоцима и предлози шта чинити у ово драматично време

Драги наши посетиоци, децо Божија, чеда Савина,

У овом време, када се разбуктава мистичка армагедонска битка, позивамо вас на мудрост и разборитост. Нарочито сада, и нарочито у наредним данима. Извршимо поучавање Премудрог Соломона: „Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих. Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те. Мудрост је главно…“ (Приче 4, 5-7).

Поступајмо као деца Божија, и као ратници Божији.

ДОПУШТЕЊА БОЖИЈА; ИЗОЛАЦИЈОМ НАС БОГ ПРИБЛИЖАВА СЕБИ

Нема ничега у свету што се догађа без Божијег допуштења.

Бог жели да нас присилном изолацијом приближи себи. Пригрлио нас је као што родитељ грли своју заблуделу децу.

Зато, привијмо се уз Родитеља нашег, као деца уневољена уз оца својега и матер своју.

Не стидимо се ни коју сузу да пустимо. Сагрешили смо Богу сви ми. Али, Бог наш је Бог Милостив и Сажаљив, спор на гнев. Помиловаће нас, ако Му се искрено обратимо и замолимо опроштај.

Размислимо: да смо на својим свакодневним пословима, у својим аутомобилима, путовањима, куповинама, спортским и другим догађањима, колико бисмо времена одвојили за Бога? Колико бисмо времена Богу посветили? А сада, сада имамо, безмало „сво време овога света“ да се саберемо у себе, да га Богу посветимо.

Искористимо то. Будимо мудри. Обратимо изолацију и карантине у нашу корист. У корист душа наших. У корист деце наше. У корист ближњих наших.

КАДИМО ШТО ВИШЕ СВОЈЕ ДОМОВЕ, ДВОРИШТА, ИЗНЕСИМО КАДИОНИЦЕ (ИЛИ ТАЦНЕ, КО НЕМА КАДИОНИЦУ) НА ТЕРАСЕ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА, КАДИМО КРОЗ ПРОЗОРЕ, ПОЧНИМО СА КАЂЕЊЕМ ОД ВЕЧЕРАС, ОД САДА...

Послушајмо Светог Апостола Павла: „Искупљујте време јер су дани зли" (Еф. 5, 15, 16). Користимо мудро време, док још можемо, док га још имамо…

Позивамо вас да што више кадите своје домове. Почнимо одмах. Вечерас. Хитно је.

Кадимо и своја дворишта, ако их имамо. Ако ли не, ако живимо у становима, солитерима, отворимо прозоре, изађимо на терасе и – кадимо! Учинимо да ветрови разнесу мирис тамјана земљом Србијом! Нека земља Србија замирише тамјаном и молитвом! Молитве оснажимо постом. И покајањем. Не лењимо се.

Начинићемо тако над Србијом штит. Штит јачи од сваког противракетног штита. Штит који неће моћи да пробије ниједно зло, ни један вирус. Јер мирис дима кадионог је најјачи „антибиотик“ против демона, слугу његових и сваковрсних вируса.

Док кадимо, изговарајмо молитву Часном Крсту:

>>Молитва Часноме Крсту
Слава Господе, Крсту Твоме Часноме!
Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи Његови, и нека беже од Лица Његова они који га мрзе. Нека ишчезну као што ишчезава дим, као што се топи восак на домаку огња; тако нека изгину ђаволи пред лицем оних који љубе Бога и осењују се крсним знаком, и који радосно говоре: Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи, који прогониш ђаволе силом распетог на теби Господа нашег Исуса Христа, који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску, и који нам је даровао тебе, Крст Свој Часни, за прогањање сваког противника.
О! пречасни и животворни Крсте Господњи, помажи ми увек са Светом Владарком, Дјевом Богородицом, и са свима Светима занавек. Амин.<<
Повављајмо ову молитву што чешће. Научимо је напамат. Већ нам треба. И треба ће нам.

Послушајмо савет оца Симеона Рукумијског (преко кога је Бог послао поруку Србима у ово време овде:) – искључимо се, што више можемо, из информација: „Сада је време Часног поста и ја предлажем да се човек искључи из информација у току поста. Да своју пажњу посвети посту, молитви, богомислију“.

ТРАЖИМО ОД СВЕШТЕНИКА ДА У ХРАМОВИМА ОСВЕШТАЈУ ВАСКРШЊУ ВОДИЦУ

Послушајмо савет владике Никанора. Тражимо од својих парохијских свештеника да освештају васкршњу водицу у храмовима. Да водица буде ту. Да храмови одређено време, сваког дана, буду отворени, да парохијани могу да дођу по водицу, однесу је у своје домове и њоме их покропе.

Прве речи које је Господ наш Исус Христос изговорио апостолима после свог Светлог и Славног Васкрсења, биле су: „Не бојте се“ (Мт. 28,10). А то није случајно. Ни без разлога. Нема ничега случајног у домостроју људског спасења Господа нашега Исуса Христа. Свето Писмо је препуно места где Бог говори слугама својим: не бојте се! Бог нам свагда доноси мир, а ђаво – страх.

Ми смо потомци славних предака. Ми смо потомци Лазареви и Милошеви! Нек' нас се они не постиде у Царству Божијем. Нек' нас се не постиди Небеска Србија.

Не будимо страшљиви и маловерни, јер „страшљивима и невернима..., њима је удео у језеру што гори огњем и сумпором...“ (сравни Откр. 21,8).

Не бојмо се! Јер: „Ако је Бог с нама, ко ће против нас?“ (Рим 8,31).

Знајмо, и будимо сигурни, - победиће Бог и они који буду са Њим.

„Ови ће се побити с Јагњетом и Јагње ће их победити, јер је Господар над господарима и Цар над царевима; и који су с Њим, јесу позвани и изабрани и верни“ (Откр. 17,1).