Влада не наређује већ ПРЕПОРУЧУЈЕ СПЦ да „верске обреде врше без присуства верника“. Њихова савест зна зашто су ПРЕПОРУКУ Владе Србије схватили као НАРЕДБУ
„О роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама?
Докле ћу вас трпети?“
(Мт. 17,17)
Пред Вама је акт Владе Републике Србије у форми закључка, што значи да се њиме не могу стварати, мењати или укидати права и обавезе, којим Влада „препоручује црквама и верским заједницама безбедно вршење верских обреда за време трајања ванредног стања и епидемије.“
Дакле, Влада не наређује, већ ПРЕПОРУЧУЈЕ СПЦ да „верске обреде у верским објектима и на отвореном простору врше без присуства верника“. Доношење једног акта у форми закључка који садржи препоруку јасно показује да је Влада свесна да је слобода вероисповести апсолутно право које се према чл. 202. Устава РС не може ограничити током ванредног стања, како је то наглашено и у Молби Патријарху српском коју је поднело неколико десетина угледних српских интелектуалаца, а потписало 5 000 Срба.
У време када смо суочени са озбиљним искушењем за телесно здравље, лек Светих Литургија и Светог Причешћа не ускраћује нам, браћо и сестре, Влада Републике Србије, већ поједини епископи и свештеници (НЕ сви епископи и НЕ сви свештеници), лажно тврдећи да је држава забранила да се богослужења одржавају уз присуство верника. Њихова савест зна зашто су ПРЕПОРУКУ Владе схватили као НАРЕДБУ.
Имајући у виду да је Влада доношењем ПРЕПОРУКЕ признала да је слобода вероисповести према Уставу РС апсолутно право и да се због тога одредба Уредбе о мерама за време ванредног стања којом се забрањују јавни зборови не односи на богослужења, Патријарх српски и Синод СПЦ више немају ни један правно ваљани разлог да се не обрате Влади и затраже укидање мере забране кретања у време недељних Светих Литургија.