БОРБА ЗА ВЕРУ - Уредништво: Поводом једне молитве која се шири светом

Пред нама је текст о месијанским претензијама оних који не признају Христа као Месију, и верују да су Израиљ, изабрани народ Божији. Наравно, Израиљ је Црква Божија. То смо ми, православни хришћани, по речи Павловој:

“Браћо, имајући такву наду са великом смјелошћу се понашамо, а не као што Мојсеј меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје. Но заслијепише помисли њихове; јер до данашњег дана то исто покривало у читању Старога Завјета остаје неоткривено, јер се оно у Христу укида; него до данас, кад се чита Мојсеј, стоји покривало на срцу њиховом; а када би се обратили ка Господу, укинуло би се покривало. А Дух (Свети) је Господ; а гдје је Дух Господњи ондје је слобода. Сви ми пак који откривеним лицем одражавамо славу Господњу, преображавамо се у тај исти лик, из славе у славу, као од Духа Господа.(Друга Коринћанима,3,12-8)

Све што је било телесно у Старом, постаје духовном у Новом завету. Тако и обрезање. Ми смо обрезани, јер смо крштени у име Свете Тројице: "А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер мени није досадно писати вам једно исто, а вама је укрепљење. 2. Чувајте се паса, чувајте се злих посленика, чувајте се „подрезаних"! 3. Јер обрезани, то смо ми, који Духом Божијим служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело, 4. премда бих се и ја могао уздати у тело. Ако неко други мисли да се може уздати у тело, ја још више: 5. Обрезан сам у осми дан, од рода сам Израиљева, племена Венијаминова, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј, 6. по ревности гонитељ Цркве Божије, по правди закона беспрекоран. 7. Али све што ми беше добитак, сматрах за штету Христа ради. 8. Но шта више, ја и сматрам све за штету према превасходноме познању Христа Исуса, Господа мог, ради кога сам све оставио, и сматрам све за трице, да бих Христа добио“(Филипљанима 3,1-8).

О истом оном што је било и пре две хиљаде година. Ко Христа не признаје, и даље жели власт над светом и човечанством, а месију доживљава, како рече Владика Николај, као „шовинистичког јатаганлију“. А ми знамо да је Христос Бог Који има сваку власт на небу и не земљи, али чије Царство није од овога света. Нека нас Он укрепи у борби да Му останемо верни.

>>ТАЈНА ПРИЧА О МОЛИТВИ ЗА ИСКУПЉЕЊЕ ШИРИ СЕ СВЕТОМ

Молитва за бржи долазак месије шири се планетом, са милионима копија које се преносе од руке до руке, једна по једна. По први пут, Breaking Israel News открива причу о овој изванредној молитви...

Човек који је саставио молитву желео је да остане анониман, али је на инсистирање рабина Јосифа Бергера, рабина гробнице краља Давида на планини Сион и члана Синедриона, пристао да исприча чудесну причу молитве...

Пре двадесет три године, озбиљан петогодишњи дечак из Израела... саставио је молитву на бази учења рабина Моше Хајм Лузато, кабалисте из 18. века, познатог и под псеудонимом Рамхал... Једног дана док се дечак молио за долазак месије на гробу Рахиље у Витлејему, странац му је пришао и тражио да се молитва рашири по целом свету... Од тога дана, штампано је преко милион примерака молитве... Додатно, молитва је штампана и у оквиру молитвеника... Будући да је заживела сама од себе, молитва који је саставио израелски дечак се раширила и може се наћи у синагогама по целом свету...<<

„Нека је воља Твоја, Боже и Боже отаца наших, да добровољно примиш молитве свога народа Израиља, који су Ти се молили у свакој генерацији и на сваком месту у свету, а посебно у светој земљи Израиљовој, и по заслузи ове молитве, нека буде воља Твоја да нам повољно судиш, да по доброти и милости Својој даш Израиљу потпуни откуп уз чуда и знаке, и да нам потчиниш крв која је краљевство Едома, и лој који је краљевство Исмаила, и по заслузи свих истински праведних који су данас с нама...“

Која су то два „краљевства“ за које се Јевреји моле да им их њихов месија потчини?

Краљевство Исмаила су Муслимани. Јеврејски извор каже: „...Одговор налазимо у Мидраш ха-Гадол-у о овом стиху из књиге Постања: 'И Мишма и Дума и Маса, јер чујемо увреде према нама, и ћутимо, и подносимо цвој јарам и чувамо мир.' О њима Тора каже: 'Јао, ко то може преживети, осим ако је Г-д тако хтео!' - Јао ономе ко мора да живи у Краљевини Исмаила. Ово тумачење јасно показује да је настало после појаве Ислама и на основу садржаја, 'њихов јарам' се односи на јарам који су Исмаиљци ставили за врат Јеврејима. Маимонидес у својој Посланици Јеврејима у Јемену има слично тумачење.“ - Таргум Јонатан осврт на Муслиманска освајања (види линк)

Краљевство Едома су сви Хришћани. Јеврејски извор: „Асирци су се спустили преко Торас планина и Кавказа, и покорили и уништили Јерусалим, заједно са Сиријом. А они су, са Феникијом, постале део Римског царства и звале су се Халдеја, као што је то било у доба Исуса под Тиберијем Цезаром. (Лука 3,1). С истока су Халдејци или Римљани населили цео запад, прво Италија, Рим, Француска, Немачка, Енглеска и Америка. Рим је основао Ромулус, 750 ПНЕ, а 325. године после Исуса, под Константином је Хришћанство постало основна религија. Отуда су Вавилон, Рим, Едом и Хришћанство синоними.“ Или даље: „Велики мудраци и рабини Кимци, Ибн-Езра, Маимонидес и Абарбанел, слажу се са сведочанством Светог Писма говорећи да су сви Хришћани из паганства семе или деца Исава тј. Едом.“ - Порекло Едома, Вавилона и Рима, тј. Хришћанства (види линк)

Или још: „Интензивна мржња према Риму након окрутног рушења побуне дијаспоре у Трајаново време и још више након оштрог сузбијања побуне Бар Кокбе и декрета о прогонима у време Хадријана; чињеница да је Рим, попут Едома, уништио Храм; сличност Едома у поређењу са свињом, са Римом, за који је свиња (или тачније крмача) најважнији симбол; алузије о Едомовом пребивалишту високо попут орла и чињеница да је и орао био важан римски симбол; и можда коначно чак и сличност имена Рим и Римљани у неколико стихова који говоре о Едому, Сеиру и Исаву - све то спојено заједно чини да се примени Рим на све библијске референце које се односе на Едом, који је вечни непријатељ Израела. На крају танаитског периода, а још више у амораици, идентификација је постала веома раширена, а велика већина проповеди о Едому изричито говори о Риму. Речено је да су Рим основала деца Исава, и Рим је идентификован као један од градова поглавара Исавових... у још каснијем периоду тај је термин постао синоним за Хришћански Рим, а одатле и за Хришћанство уопште... (ове идентификације се налазе у Мидрашу и Талмуду).“ - Енциклопедија Јудаика, чланак о Едому, стр. 379

Из саме молитве Јевреја за брзи долазак њиховог месије је јасно да сањају о доминацији над Хришћанима и Муслиманима (гојими тј. стока), и да данашње Хришћане сматрају вечним непријатељима. Веза је постигнута преко Римског царства које је порушило други Храм у Јерусалиму (нема везе што су то урадили пагани). Ако мислите да се то не односи на Православне Хришћане, варате се. Руси су им порушили њихову државу Хазарију (Свјатослав I, око 960.г.), а ми Срби и Руси смо у то време били само два племена једног те истог народа. Ваљда су зато из освете подметнули безбожни комунизам Слoвенима. Поред тога, а будући да Хришћане сматрају за потомке Исава, ту су и речи Старог Завета: „А Исак одговори и рече Исаву: Ето сам га (Јакова) поставио теби за господара...“ (1 Мој 27,37). Тек да се зна шта нам ко мисли.