Поштовано уредништво „Борбе за веру“,
Шаљем вам упутство (у прилогу текста) које је владика Григорије пре неколико дана послао свим свештеницима епархије Дизелдорфске и све Немачке.
Видех да овакву праксу примања Светог Причешћа у епархији браничевској већ примењују. Сматрам да би православну јавност требало упозорити!
_______________________________________________________________
ЈЕРЕС ХРИСТОС - ПРОТОГНИТЕЉА ИГЊАТИЈА И ЊЕГОВИХ ПОПОВА
Јучерашња Литургијa у Цркви Светог Ђорђа у Смедереву. Стављање Свете причести вернима у длан је још један од јеретичких дела у низу.
Опомени их, Господе, од тих погубних лажних догмата!
Најштетнија ствар тренутно је поглаварство у Цркви и веровање "верника у њихову непогрешивост ради њихових чинова. Управо се иза тих чинова крије погрешност, јер је ту обмана! Колико је грешака отровних, по човека душегубних, потеза наша званична црква учинила у догматима, у обредима, у канонским правилима, у богослужењу, подлим, злобним односима према православнима!
ОПОМЕНИ ИХ ГОСПОДЕ!
Видео:
_____________________________________________________________________________
Верујем да ће епископ Григорије наћи прикладно објашњење и образложење за увођење оваквих измена Свете Литургије и начина примања Светог Причешћа. Нажалост после свих његових егзибиција не може му се веровати. Сувише је подударности са поступцима, одлукама и предлозима које видимо и читамо код овдашњих римокатолика. Ако није, Боже ми опрости, и у договору са њима.
На пример, епископ Григорије је у самом почетку мера против корона вируса потпуно затворио цркве за богослужења. Ни сами свештеници нису служили. Све до 15.3.2020. када је Синод свих архијерејима послао "Упутство..." Пре тога је секретар епархије уочи недеље послао смс поруку свим свештеницима у којој их упозорава да сутра НЕ служе Литургију претећи
им санкцијама законским и црквеним!!! Свештеници се не слажу са одлукама владике Григорија, али су у страху за сопствену егзистенцију и ћуте.
Да не говорим о епархији аустријско-швајцарској и епископу Андреју. Он ће једва да дочека проширење, од њега, већ уведених новотарија.
Ви сте у Србији имали забрану кретања али сте могли ући у Цркву и бити на Светој Литургији док смо ми имали слободу кретања али су нам Цркве биле закључане и нисмо могли бити на Светој Литургији чак ни на Васкрс. Ту и тамо било је оних који су за време богослужења стајали и молили се напољу испред закључаних врата. Уколико би текст овог "Упутства..." био објављен можда бисмо, ако Бог да, притиском јавности успели да предупредимо да се оваква пракса заустави или бар не прошири на друге епархије у расејању. Нека би нас Милостиви Господ заштитио и спасао од свих непријатеља унутрашњих и спољашњих, видљивих и невидљивих и од свих кваритеља вере, богослужења и предања.
ОВО ЈЕ ТЕКСТ УПУТСТВА ЗА СЛУЖЕЊЕ ЛИТУРГИЈЕ НАКОН ПОНОВНОГ ОДОБРЕЊА БОГОСЛУЖЕЊА
- Сваки свештеик да има тим од најмање двоје људи (још боље 4) који ће му помагати у спровођењу мера и служити као редари. Ови људи, без обзира на конкретне прописе покрајина морају носити маске и рукавице јер су у непосредном и директнијем контакту са људима.
- У другим случајевима ношење маски није експлицитно обавезно, уколико то државни прописи не наглашавају. Ко од народа жели да носи маску наравно то може.
- На почетку да свештеник јасно људима објасни унапред правила понашања и протокол, шта ће се како обављати, као и да никакво додатно задржавање у црквеним просторијама није дозвољено.
- Размак између људи минимум 1,5. Јасно означити места за стајање, најбоље столицама, али да буде и неки знак на поду, за случај да се столице померају.
- Редари дочекују народ и распоређују свакога на његово место стајања. По доласку свакоме треба да је на располагању дезинфекционо средство за руке (које се може понудити и поново, пред причешће).
- На местима где је то могуће, да се служи напољу. Места такође да буду означена.
- Тамо где се служи у храму, да буде где је то изводљиво улаз народа на једна, а излазак на друга врата.
- Када се попуни број расположивих места унутар храма замолити преостале људе да стоје напољу, али исто строго водити рачуна о прописаном растојању.
- Појање – уместо уобичајених великих хорова, 2-3 особе на прописаном растојању. Појање да буде што динамичније, пошто је васкрсни период, уз антифоне уместо прве и друге славе и блажена.
- Читаво служење такође да буде што динамичније, нарочито у областима где постоји временско ограничење на сат времена (Бајерн). Избацује се део за оглашене, скраћује се последња јектенија пред причешће, проповед да буде што сажетија, 5-6 минута.
- Причешће народа обављати на следећи начин: свештеник да агнец исече на онолико комадића колико отприлике очекује причасника и сваки од комадића кашичицом натопи са 1-2 капи вина/крви Господње. Тако припремљене комаде агнеца спаковати у путир. Кашичицом онда појединачне комаде давати причасницима на длан. Причасницима прво на длан треба дати марамицу / убрус (марамица припремити у довољној количини). Причасник треба да пред свештеником са убруса поједе причешће, а убрус потом врати, како би касније сви убруси били заједно спаљени.
- Причешће свештеника обављати, када је у питању тело Господње као и обично, а када је реч о крви, да сви пију из различитих, мањих путира (припремити онолико малих путира колико има свештеника присутних).
- Нафору сећи у крупније комаде и увити у марамицу. Оставити у посуду неку да народ на крају сам узима. Поред посуде са нафором ставити корпицу за новчани прилог цркви, пошто проношења таса на уобичајени начин није дозвољено.
- Након причешћа редари да људе спроведу до нафоре, потом да запале свећу ако желе и потом их испрате на капију. Водити рачуна да се том приликом не ствара гужва.
- Пропис нецеливања икона већ само наклона пред њима, остаје и даље на снази. Ако се служи литургија напољу, уопште не износити целивајуће иконе.
Овде постоји велико незадовољство верног народа поступцима представника Цркве. Због одсуства сведочења вере у Бога и светиње Светог Причешћа које је могло, или јесте, изазвало саблазан код верних. Због њихове спремности да у свему следују поступке и одлуке римокатолика. Затим због одсуства спремности да одбране право на практиковање верске слободе и права на богослужење. То су, на пример, муслимани у Немачкој урадили и тиме издејствовали и за нас да од 15.5.2020. поново почну богослужења за народ.
Још нешто: СПЦ у Аустрији се руководи и поступа по одлукама тзв. Епископске конференције на чијем челу је фанариота и, нека би ми Господ опростио, потврђени, србомрзац Арсеније Кардамакис. Он је давно изјавио да су Срби као куга тј. свуда их има!
Епископ Андреј из чисто личних разлога нема комуникацију са митрополитом Арсенијем, али је од некога приморан да сарађују. После његовог неуспеха са свештенством у Немачкој поново је био на "рибању" код патријарха јер су и одавде писали писма против њега. Тако да се он и своје сенке плаши. И оно што би, као владика, требао да предузме он не предузима. Помози, Боже, јадним Србима!
Марица Милошевић