Овај текст сам упутио дневном листу „Борба“ као одговор на њихов чланак од 25. маја 09. г. који су одбили да објаве. Овај текст заједно са Композицијом Небеске Србије, о чему сте писали 2006-7. г. је уједно и допринос проналажењу гроба Чича Драже Михаиловића, као и напорима на откопавању истине и превазилажењу српске трагедије.
+++
ДОБРО ЈУТРО СВЕТА СРБИЈО!
Са закашњењем од месец дана прочитао сам у „Борби“ (од 25. маја 2009. г.) чланак „Дража, Караџић и Младић хероји српске Цркве“. Са наднасловом „Слика небеска Србија у цркви на Вождовцу саблажњава вернике“.
У тексту се помиње моје име као одговорног лица - свештеника који је руководио радовима на изградњи цркве, као и на осликавању живописа у храму. Тачно је да сам идејни творац (уз помоћ могих сарадника) Композиције Небеска Србија, Лоза Светитеља Срба, Спомен Српских Свештено-Мученика, Свете царске породице Романових, као и осталих.
Треба знати да је црква у Медаковићу о којој је реч прва подигнута и освећена Светиња у време Патријарха Павла, на једној урбано здравој локацију а друга после Другог светског рата у Београду у време издисаја комунистичке страховладе. Ова црква је посвећена првом Србину Светитељу – Светом Јовану Владимиру, првом краљу Српском. На мој предлог Патријарх је благословио да ова светиња буде „Спомен – храм свим Србима изгинулим на путу правде Божије од нашег прапочетка до данас“.
Који је то пут који води у Свету Србију?
Испред свих нас пут у Свету Србију одредио је Свети Цар Лазар, светим када затреба и жртвеним - животом у Светој Земаљској Србији, путем до Свете Небеске Србије. Имали неког до данас преосталог – надживелог време, да није прошао овај пут?
Шта је то Света Србија?
Света Србија је Христољубље, вечно служење Богу и своме Српском роду. „Иштите најпре Царство Божије и Правде Његове, а све ће Вам се друго додати“.
Ради те Вечне Правде до Косова, на Косову и до данас Срби полажу душе своје на олтар Свете Србије. Света Србија није погинула на Косову ни у петвековном ропсту ни у Устанцима ни у Првом ни у Другом светском рату, нити у време робовања под комунистичком тиранијом. Свете душе Светих Срба носе од прапочетка до данас Идеју-храм духовни и подижу Свету Србију. Сви непријатељи наши који су нас прогонили и убијали кроз векове, као и ми сами када смо се одрицали од Пута Правде Божије, нисмо убили нити можемо убити живу - Свету Земаљску Србију – која је за малена нити Свету Небеску Србију, која је Вечна. Немогуће је убити Светог Краља Јована Владимира, Светог Саву ни његовог оца Светог Симеона ни Светог Кнеза Лазара, ни Обилића, ни Мишића, ни Степу, ни Ђенерала Чича Дражу Михаиловића, ни било кога од других светих војвода и војника, мученика и исповедника. Не могу се убити Бесмртници!
Ми не знамо за гроб Светога Саве нити за гроб Ђенерала Чича Драже; првог су спалили Турци да сакрију Светилиште, другог су уништили комунисти да сакрију истину својих злодела. Каква је разлика између првих и других?
Ако нам данас неприлјатељи (или пак ми сами себи) поново спаљују Светог Саву и његов прах развејавају, нека се новом Чернобиљу надају, Стронциум ће до Есхатона њихова плућа удисати. Ако нам Књазу Лазару поново главу одсецају, нека се новом Васкрсењу Лазара надају, уз којег ће и Обилић и Принцип и Путник доћи. Ако нам очињи вид искапају, Нови Филип Вишњи(ћ) ће пропевати. Ако нам језик осакате новог ће Вука намастири одгајати. Ако нам Теслу отму и централе разоре, а струју погасе, родиће српско Смиљане новог Николу. Ако Пупина скрајну, доћиће друга сељанчад са других пољана. Ако стихове Десанке Максимовић пригасе у нама или их заборавимо, устаће хероина поново из мртвих и предводити ројеве античких песника да опевају Свету Земаљску и Небеску Србију. На прочељу колоне песника доћиће Свети Владика са својом Светом Песмом Свете Небеске Литургије. Ако Степу Степановића и Живојина Мишића нису запамтили - запамтиће потомке њихове. Ако нам децу попут Милице Ракић убијају, рађаће се Нова деца и одрастаће Нови људи – Нови Срби.
Ђенерал Чича Дража Михаиловић јесте репер српског отпора фашистичкој најезди и комунистичкој идеологији у поробљеној Европи. Чича је стуб и штит национални, државни и верски. Чича представља владу у поробљеној земљи, народ са својом војском и Цркву са својим заточеним Патријархом.
Зато је Чича један међу седамдест знаменитих Срба на композивији Света Небеска Србија.
1.ред: Српска сељанка, српски војни трубач, Милица Ракић, српски сељак, српски војник;
2.ред: Војвода Живојин Мишић, краљ Петар Карађорђевић, вожд Карађорђе Петровић, Св. кнез Лазар, Св. Јован Владимир, Св. Стефан Првовенчани, Св. Краљ Милутин, кнез Милош Обреновић, кнез Михајло Обреновић, војвода Степа Степановић;
3.ред: Никола Пашић, Филип Вишњић, Вук Стефановић Караџић, цар Стефан Душан, Марко Краљевић, Милош Обилић, Чика Јова Јовановић – Змај, Стеван. Ст. Мокрањац, ђенерал Дража Михајловић, Михајло Пупун;
4.ред: Народ, Мајка Југовића, црногорац у ношњи, Јован Дучић, хајдук Вељко Петровић, Никола Тесла, Јован Цвијић, Милутин Миланковић, Св. царица Милица, Св. Косара, Десанка Максимовић, народ.
Београд, 29.јун 2009.г.
Тел. 011/262-38-06
Парох при храму Светог Марка у Београду,
Протојереј – ставрофор хаџи Јован Благојевић