Уредништво: Апокалипса данас – шта се збива и шта ће ускоро бити (1) - (фото-видео)
четвртак, 04 јун 2020
 Једно зло прође, ево иду још два зла за овијем
(Откр. 9,12).
 
 
 
 
 
 

Теме – поднаслови текста:

       У ПРВОМ ДЕЛУ:

-       Уместо покајања - отпадништво;

-       Сатана пуштен из пакла;

-       Скрнављење Гроба Господњег и апокалипса;

-       Скрнављење Гроба Господњег и Благодатни огањ;

-       „Онај који сад задржава“ и доба короне;

-       Светско Православља после короне;

-       Припреме за долазак Антихриста или све је спремно;

-       Зашто се још увек није појавио лажни „Христос“?

-       Доласку Антихриста претходиће рат;

     

     У ДРУГОМ ДЕЛУ:

-       После короне следи рат?;

-       Доба короне је развејало још једну велику заблуду;

-       Трамп „супермен“;

-       Улога Трампа и Путина у доласку Антихриста;

-       Трамп учинио кључне кораке за зацарење Антихриста;

-       Доба короне и Храмовна гора;

-       Доналд Трамп и Џаред Кушнер;

-       Џаред Кушнер;

-       О лажном пророку Антихристовом;

-       Закључак или шта чинити;

 

Уместо покајања - отпадништво

Недавно смо разговарали са неким нашим правоверним духовништвом. Између осталог, указали смо на један апокалиптичан симптом, са чиме су се они сложили. После укидања ванредног стања и враћања у „нормалне токове“, запажамо драстичан пад - ионако слабе - ревности за Бога и веру. Обузело нас је лажно уверење да је невоља прошла. Да ће све бити исто као раније. Прође невоља, прође и богомоља. Ова заблуда ће нас скупо коштати. Јер, „Једно зло прође, ево иду још два зла за овијем (Откр. 9,12).

„Борба за веру“ је ту да бдије, тумачи „знаке времена“ и своје читаоце на време упозори на оно што долази на свет.

Сатана пуштен из пакла

Са сигурношћу се може рећи: апокалипсу више ништа не може зауставити. Обично се у православним говорењима о последњим временима додаје: „ако“, „ако буде покајања, неће бити крај." Наравно, Бог би одложио крај када би било покајања. Али, нити га има, нити ће га бити. Свет је брод који увелико тоне. Остало је само још мало времена за спасавање појединачних бродоломника. На почетку лажне пандемије корона вируса и претварања света у глобални карантин, упозоравили смо: „Овакве ствари се не почињу да би се завршиле.“ Било је више него очигледно да је сатана одрешен из пакла (ср. Откр.20,3). А то ће се тек у наредним данима,  месецима и годинама показати у свом пуном обиму.

Скрнављење Гроба Господњег и апокалипса

Апокалипса је почела у октобру 2016. године. Тада се збио најбогохулнији догађај од Распећа Господа Исуса Христа. Било је то скрнављење највеће хришћанске светиње – Гроба Господа нашега Исуса Христа. Неки зли људи су подигли мраморну плочу са Христовог Гроба. Свету је послата информација да је то у циљу рестаурације. Није било објашњења ко је донео одлуку за рестаурацију, нити зашто је она потребна. 

Скрнављење Светиње над Светињама  

Из врха најмногољудније Помесне Цркве – Руске, у чије су месијанско посланство православни вековима веровали, стизала су светогрдна и небулозна објашњења. Председник синодалног Одељења РПЦ игуман Серапион је говорио да је радозналост у људској природи и да човеку не може бити забрањено да сазна нешто ново: „С верске тачке гледишта, ја уопште не видим овде ништа значајно. Његов брат у отпадништву, земеник председника Наставног комитета Руске Православне Цркве протојереј Максим Козлов изјављивао је да овај догађај спада искључиво у област црквене археологије. Замислите!  Бог је Мојсију говорио за Синајску гору:  Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља“ (2.Мојс. 3,5).А сада су - ко зна какви људи - газили место где је лежало тело Сина Божијег и – НИШТА! Све Помесне Цркве су ћутале. Сви епископи су ћутали. Није било протеста. А коме је и због чега све то било потребно? Научницима? Зашто? Да би пронашли доказе да је управо то Гроб Господњи? Или су хришћанским црквама, које су дале дозволу за вршење научних огледа са Христовим почивалиштем, били потребни научни докази светости тог места? И једнима и другима није било довољно то што на овом месту сваке године силази Благодатни огањ?

Христов Гроб након скидања мраморне плоче

Рестаурационе радове практично су подржале све хришћанске конфесије. У Гроб Господњи, Светињу над Светињама свих хришћана, уз спонзорство милијардера - кољача Абдулаха, упали су сатанисти и газили ногама по светињи, правдајући то, као што рекосмо, потребом за обављањем рестаурационо-истраживачких радова. Када су бошљевици „истраживали“ светитељске мошти у Русији, тада је православна Русија, колико год је могла, устала у заштиту својих светиња. Вршење таквих „научних радова“ нико од свештенослужитеља ничим није оправдавао и сви хришћани су то сматрали светогрђем и богохулством. А сада, сви су ћутали! Зар ће због таквих Бог да одложи крај света?!

За секуларни свет скидање плоче са Гроба Господњег био је акт десакрализације највеће светиње хришћанског света. Осим тога, то је есхатолошки чин, који је дошао након - непризнатог, али, по свему судећи - последњег „Васељенског сабора“ (ако не рачунамо онај који ће сазвати Антихрист) и Трећег светског рата.

Скрнављење Гроба Господњег и Благодатни огањ

Но, зашто је светским сатанистима још, можда, било неопходно отварање Христовог Гроба? Међу православнима постоји предање да ће несилазак Благодатног огња на Велику Суботу у Храму Гроба Господњег, бити сигуран знак краја света. Да ли сатанисти то знају? Несумњиво знају. Било би нездраво претпоставити да ће Антихрист дозволити да  вечност његовог царства буде доведена у питање. А несилазак Благодатног огња управо би значио то - да је крај његове владавине и смрти близу. Из горе наведеног разлога логично је претпоставити да је Гроб Христов могао бити отворен и ради уградње технике која ће палити „Благодатни огањ“ и у години када га, уистину, Бог не буде ниспослао. Притом, непрекинуто паљење Благодатног огња одговара и „православним“ екуменистима, који су издали Христа, јер шаљу поруку: „Ето, ми не грешимо. Пали нам се Благодатни огањ“. Ми немамо ни један конкретан доказ за ову нашу тврдњу. Али, познавање православне вере, предупређења Христова „чувајте се да вас ко не превари (Мт. 24,4) и да ће и изабрани у та времена бити у опасности да буду преварени (ср. Мт. 24,24), упућује нас на ову претпоставку и опрез. Верујемо да нас Господ за предострожност неће покарати.

Скрнављење Гроба Господњег, пратили су знаци са неба. Овако је било у Јерусалиму у тренутку отварања Гроба Христовог:

„Онај који сад задржава“ и доба короне

Екуменизам и новотарство су нагризли Цркве. Био је издајнички „Васељенски сабор“.  Усвојен је низ вероиздајничких одлука. Сабор су организовале и до краја њиме руководиле мрачне силе. Окултистичко - екуменистича симболика украшавала је просторије у којима се "сабор" одржавао. 

Као што се може видети на приложеним фотографијама, овај рад приказује три људске фигуре међу пламеном, који очигледно указује на уморно човечанство у пећи живота. Ове три особе су подигнутим рукама у молитви према верским симболима: један од њих према крсту Господњем, други ка полумесецу (лево од крста), а трећи према Давидовој звезди (хексаграм, са десне стране крста)! Крст Господњи и два симбола „монотеистичке религије“ (полумесец и хексаграм) су распоређени и повезани у проблематично јединство дугом, симболом Новог Доба пар екселанс.(детаљније овде: )
Разбојнички критски "сабор"

Сатанисти су оскрнавили Гроб Господњи. Помесне Цркве су ћутале. Бог је почео да повлачи ОНОГ „КОЈИ САД ЗАДРЖАВА“ (2.Сол. 2,7), то јест – Благодат Светог Духа. А онда је наступило време короне. Односно доба „круне“. Доба крунисања. Латински corona — круна, венац. Са короном је свет закорачио у време Антихриста.  А његово царство је царство плача и шргута зуба. Антихрист је и преко назива вируса послао јасну поруку. Само незналице и делатници завере то могу да назову „теоријом завере“. Јер, код сатаниста ништа није случајно. Код њих је све у симболима. Сатанизам почива на окултној симболици. 

„И видех другу звер где излази из земље, и имаше два рога као у јагњета; и говораше као аждаха... И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховим, да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звери, или број имена њеног. Овде је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звери: јер је број човеков и број њен шест стотина и шездесет и шест“ (Откр. 13,11, 16-18).

Но, требало је додатно ослабити снагу Православља. Да би се зацарила тајна безакоња, потребно је да се уклони са Земље „Онај који сад задржава“. Односно, Благодат Светога Духа. И онда је свет стављен у карантин. Ударено је у светотајински живот Цркве. У саму срж и биће Православља. У Свету Литургију. Литургије су забрањене. Или су претворене у своју пародију.

Уведен је богохулни начин "причешћивања". "Онлајн богослужења". "Онлајн исповести". "Интернет - литије". Укинут је Васкрс. Отпадници из реда клирика су се, просто, утркивали ко ће више да похули на Бога. Издајници су се пројављивали један за другим. Светски и домаћи сатанисти су настојали да што више разоружају православне. Дисали су мржњом и осветом. Био је то њихов час и власт таме. По речима блаженопочившег оца Тадеја, свака Света Литургија је атомска бомба бачена у пакао. Замислите колико је Православље благодатно ослабљено забраном Литургија и њиховим кварењем! И, што је најтрагичније, православни патријарси, клирици и мирјани су се масовно одрицали свог најмоћнијег оружја у борби против греха, ђавола и пакла! Скупо ће нас то коштати. Прескупо!

Карактеристична слика Србије испред Храма Светог Саве:
васкршњег јутра пси су могли у шетњу, али не и православни верници у храмове; 
Рат домаћих сатаниста против Христа, сдушно је помогао и патријарх - отпадник
Иринеј Гавриловић

Светско Православља после короне

 Оно што се, до недавно, звало светским Православљем више не постоји. Остале су само оазе православних. И њих ће сваким даном бити све мање. Дешава се управо оно о чему је, скоро пророчки, говорио грчки мирјанин др Александар Каломирос:

Сви верни треба да разумеју како Црква није тамо где се чини да јесте. Литургије ће се служити и храмови ће бити пуни људи, али Црква неће имати везе са овим црквама, свештенством и тим верницима. Црква је тамо где је истина. Верни су они који настављају непрекинуто Православно предање, то делање Духа Светога. Прави свештеници су они који мисле, живе и уче онако као и Светитељи и Оци Цркве, не одбацујући ни један делић онога што су нам они предали. Где такав продужетак мисли и живота не постоји, илузорно је говорити о Цркви, чак и ако се она свим спољашњим знацима представља као таква. Увек ће се наћи канонски свештеник, рукоположен од канонског епископа, који ће следити Предање. Око оваквих свештеника ће остати мале групе верних све до краја света. Свака од ових малих група ће бити помесна саборна Божја Црква. Верни ће у њој наћи сву пупоћу благодати Божје. Они неће имати потребе за административним и другим везама, јер ће заједница међу њима увек бити најсавршенија могућа. Биће заједница Тела и Крви Христове, заједница Светога Духа. Златне везе непрекинутог Православног предања ће спајати ове Цркве међусобно, као и са Црквама из прошлости и Црквама у слави на небесима. У овим малим групама ће једна света саборна и апостолска Црква бити сачувана неокрњена.

Припреме за зацарење Антихриста или све је спремно

2014. година. Етиопија. Нападачи, њих између 12 и 16, одевени у црне војне униформе и опремљени средствима за ноћно осматрање, који су личили на елитне војне специјалце, долетели су са два црна војна хеликоптера из правца истока и приземила се 500 метара од капеле цркве Свете Марије Сионске. У њој се налазио тајни пролаз до подземног склоништа, где је био скривен Мојсијев Ковчег завета. 

Ковчег Завета

Ковчег Завета сматра се једном од главних хришћанских светиња. То је специјални ковчег направљен од акације, са златном интарзијом и поклопцем од чистог злата. У њега је полаган златни сасуд са небеском маном (храна којом је Бог 40 година хранио Јевреје у пустињи, на њиховом путу од Египта до Обећане земље), жезал Аронов и две таблице са десет старозаветних заповести, које је Бог дао Мојсију на планини Синај. Пре око три хиљаде година, у време цара Соломона, древни Јевреји су изгубили Ковчег у коме су се чувале древне реликвије.

Капела у којој се налазио улаз у светилиште

У обновљеном Соломоновом храму, у коме ће се зацарити Антихрист, у олтару мора бити Мојсијев Ковчег завета. А он је украден и однет у непознатом правцу на непознато место. Све је изведено као у филмовима о Индијана Џонсу. Патријарх етиопске цркве Абуне Матијас је био видно узбуђен на конференцији за многобројне новинаре, који су се расплакали када су чули вест.

Протеклих осам година јеврејски Синедрион је вршио припреме за успостављање поновне Храмовне службе. Пре 2000 година Соломонов храм, који је био централно религијско место Јевреја, разрушен од стране Римљана, након чега су Римљани раселили Јеврејски народ, те је тако престало и храмовно богослужење по обичајима Старог завета. Синедрион је поднео молбу израелској влади за дозволу да се изврши обред жртвовања Пасхе на привременом олтару, који би био уклоњен одмах након церемоније. За Breaking Israel News портпарол Синедриона рабин Вајс је тврдио да су Јевреји и даље у могућности да принесу пасхалну жртву, иако немају високо свештенство још од разорења Другог Соломоновог храма, тј од пре 2000 година.

Рабин Нисан из Рамат Ган-а је рекао да ће „геула (искупљење) отпочети на вече Пасхе, и да ће те вечери трећи храм да се спусти са неба“. Рабин Каниевски је од својих људи тражио да му припреме „глиму“ (церемонијална бела одора) за дочек месије. Неки Јевреји носе слично одело звано „кител“ на вече Пасхе, али не наручују посебно направљени „кител“. Могу да га купе било где за 100 шекела. Цела одора направљена од префињеног белог материјала? У чију част би рабин Каниевски то носио? (овде:)

Израелски министар здравља Јаков Лицман, иначе припадник ортодоксних Јевреја,  најавио је долазак јудејског месије (хришћански речено, антихриста) током овогодишње јудејске Пасхе (8-16. април 2020.). На питање о томе какве су шансе Израела да остане у потпуној блокади због епидемије корона вируса, чак и за време јудејског празника Пасхе, Лицман је понудио прилично неконвенционалан одговор рекавши: „Не дај Боже! Ми се молимо и надамо да ће Машијах стићи пре овогодишње Пасхе јер се испунило време нашег искупљења. Сигуран сам да ће Машијах доћи са Пасхом и спасити нас на исти начин на који нас је Бог спасио током Изласка из Египта када смо били ослобођени. Машијах ће доћи и све нас спасити" (Breaking Israel News, 21. марта 2020.).

Зашто се још увек није појавио лажни „христос“

 Господ је помео језике онима који су мислили да су јачи од Њега, и није им дозволио да ове године принесу безакону жртву на Храмовној гори. На остацима римског војног утврђења Антониа, које Јевреји називају „Храмовна гора“, се ништа није десило. Планирано жртвовање пасхалног јагњета је одложено по одлуци Синедриона.  Све је било спремно, саграђен је и жртвени олтар и сва пратећа опрема спремна, али... Божјим промислом је пропаст и крај овог века одложена – добили смо још нешто времена за покајање (овде:)

У питању је био сукоб између две талмудистичке струје. Једна сматра да се месија треба појавити пре рата, а друга после рата. Превагнула је друга. Управо по Промислу Божијем. Јер, и по учењу Светих Отаца, тумача библијских пророчанстава о крају света и Антихристу, он ће се појавити после рата.

Сав живот и делатност Антихриста може се разматрати у облику три периода.

Доласку Антихриста претходиће рат; периоди његовог живота и делатности;

ПРВИ ПЕРИОД Антихриста од дана његовог рођења па до тренутка његовог јавног иступања протећи ће скривено.

ДРУГИ ПЕРИОД његовог живота започеће његовим бучним иступањем у улози свесветског учитеља или „пророка". Веома је могуће да ће он своју делатност започети у условима светског рата, када народи, трпећи све ратне ужасе, не буду видели никаква излаза из беде, јер ће све полуге за разрешење бити у рукама тајног друштва његових сарадника. Антихрист ће предложити најсрећнији пројекат са гледишта политичке и социјалне мудрости за разрешење светске кризе - у установи једнообразног политичког и социјалног уређења у целом свету. И духовно ослепљено човечанство, које се подигло од ратног потреса, не само неће у томе видети лукаву за себе замку, која га увлачи у безизлазно и непоштедно ропство, него ће, напротив, да га сматра манифестацијом учености и генијалности.

Светска реклама о Антихристу, као генијалном мислиоцу, новом вођи и спасиоцу народа, за најкраће време разнеће се, као гром, на све стране. „Зли духови, послани по свету, будиће у људима најузвишеније мишљење о Антихристу, опште одушевљење неодољиву привлачност ка њему" (Свети Јефрем Сирин, Беседа 16.).

ТРЕЋИ и последњи ПЕРИОД Антихристове делатности започеће његовим захватом светске власти у своје руке. Томе ће много припомоћи околност крајњег растројства народа од светског рата. Већина људи видеће у једној светској управи, усредсређеној у рукама прослављеног Антихриста, једину гаранцију против могућности нових ратова и јединствени пут будућег мирног процвата човечанства.

Сам прилаз Антихриста ка светској власти Реч Божја овако описује: на телу опустошеног и ратом разореног света „устаће десет царева" (Данило 7, 24). Седам од њих биће „једне мисли" са Антихристом: они ће му „и предати силу и власт своју". А друга три цара браниће своју независност, али ће их Антихрист покорити војном силом (7,8,20,24). „Кад народи, писао је Лактанције, умноживши преко мере војску и напусте земљорадњу - што сачињава почетак растројства и пораза - све разоре, ослабе, поједу, тада ће са крајних предела северне области изненада устати против њих најсилнији непријатељ. Он ће тројицу од њих... истребити, а остали ће са њим закључити савез и он ће постати заповедник над свима њима. А то ће бити Антихрист" (Божанске поруке, књига VII, глава 16).

После победе Антихристове над три државе и уклањања у њиховом лицу једне препреке на свом путу ка светској владавини. Откривање слике Антихриста у виду црвене звери (аждаје), која има десет рогова (то јест потчинила је себи десет држава) и седам глава (тј. оставила је седам управљача, који су јој се добровољно потчинили, у својству својих опуномоћених представника у њиховим областима). „То је велика црвена аждаја са седам глава и десет рогова, и на глави њеној десет круна" (Откривење 13,1 - види тумачење светих Отаца: Иринеја Лионског и Кирила Јерусалимског).

О светској политичкој власти Антихриста Откривење говори: „И би му дана власт над сваким коленом, и народом, и језиком и племеном" (13, 7). Мада ће у процесу присвајања све светске власти од стране Антихриста, имати значај обични људски напори и средства, ипак главни извор његовог успеха неће бити и њима. „И учврстиће се моћ његова, али не његовом силом" (Данило 8, 24).

Своју власт и своју силу Антихрист ће добити од Сатане. „И даде му аждаја силу своју, и престо свој, и велику власт" (Откривење 13, 2). И само овом постојаном сатанском сарадњом може се oбјаснити његов необичан успех у брзом освајању све власти над светом, и његова искључива сила, којој се никаква људска сила и власт не могу супротставити нити сметати. „Антихрист, говори професор Бјељајев, деловаће силом ђавола и чудесима, а та сила је веома велика", затим „он ће имати велико мноштво моћних сарадника", осим тога, „при брзим путевима саопштења и начина комуникације може се за тренутак произвести преврат на свој земљи" (О безбожности и Антихристу, том 1,765).

 

Наставиће се...

Последњи пут ажурирано ( недеља, 07 јун 2020 )