Режимски политички пропагандисти су ових дана почели да распредају о наводним нагомиланим проблемима у Српској православној цркви , намерама да се смени Патријарх србски, да се смени група владика и томе слично. С тим у вези помињу могућност сазивања Онлајн Светог архијерејског сабора на коме би се ти послови обавили, на задовољство и ползу актуелног режима у Србији и њихових спољних господара. Онлајн заседање правдају вирусом Ковид, светском пандемијом и немогућности окупљања архијереја, чланова СА Сабора расутих по епархијама широм васељене.
Очигледно је да је одлучено да се покрене нови организован напад на организацију и унутрашње устројство Српске православне цркве, након низа неуспешно организованих диверзија покушаних ових година. Сетимо се криминалног напада на епархије Српске православне цркве у Сједињеним америчким државама и одлуке Патријарха српског да одласком у Сједињене државе, на лицу места угаси подметнуту подмуклу диверзију против наше Свете цркве и православног народа србског.
Тврдње да наш епископат наводно није вичан интернету и Онлајн седницама, су пласиране да би се затим понудила државна помоћ у организацији седнице, и на тај начин потпуно преузела контрола над саборским заседањем. Све Цркве па и наша су на глобалном нивоу широко прихватиле интернет од почетка његовог коришћења, онлајн седнице се и данас обављају медју архијерејима, те приче су потпуно депласиране.
Подсећамо да заседање Светог архијерејског сабора у Цркви има не само значај заседања врховног тела наше Свете цркве већ и велики духовни значај. Сабор није само седница на којој се разматрају питања која пред СА Сабор поставља његов Председник, Патријарх Србски, већ и прилика да се архијереји, окупе, међусобно продискутују разна питања духовне и практичне природе, да размене међусобна искуства и допринесу одржању јединства Цркве и православног народа.
Призивање Светог Духа и заједничка литургија је обавезан духовни чин заседања, да ли се он може одржати на Онлајн седници, нисам спреман да размишљам у том правцу.
Да ли је проблем ако се седница СА Сабора не одржи ове године, одложи за следећу или чак и на период од две , три године ?
Одговор на то питање даје историја наше Цркве, која је била у историјским приликама да седнице Сабора не одржава по неколико година, за време неприлика разне врсте кроз које је народ и народна Црква пролазила.
Пракса попуњавања упражњених епархија се у тим приликама обављала постављањем викарног епископа, који је често и више година обнашао дужности епископа док се нису створили услови да се хиротонија обави на канонски начин.
О свим значајним питањима данашњице, Српска православна црква је заузела чврсте и једногласне закључке, и о Косову и Метохији и о Црној Гори, за та питања нису потребне Онлајн седнице.
Овлашћења Патријарха српског су изузетно велика, он је Врховни Поглавар Српске православне цркве, Председник СА Сабора, СА Синода, Председник Патријаршијског управног одбора , Архиепископ Београдско Карловачки итд. Све хитне одлуке је властан доносити сам, уз консултације са надлежним архијерејима, па када се створе услови, те одлуке даје на потврду надлежним органима, телима и властима Цркве.
Два, три критична чланка која је епископ Григорије написао и у којима је благо и чак недовољно критички указао на пропусте власти Републике Србије, нису довољан разлог за одржавање казнене Онлајн седнице и његово смењивање, пошто је угрозио лик и дело неког трећеразредног политичара у Србији.
Ради се о дозвољеном друштвеном активизму, велики број чланова Цркве се оглашава на сличан или још много оштрији начин на друштвене прилике у којима српски народ данас живи.
Уколико србска јавност има позитиван став према Проти Матеји Ненадовићу, мора имати доследан став и према много мирољубивијим јавним иступима епископа који столује у Немачкој и од кога наша дијаспора у тој земљи очекује да буде критичан према приликама у матици које су их отерале у печалбу.
Оно што бих ја могао благо замерити господину Григорију, је то да би он требао пре својих јавних иступања имати консултације са Патријархом српски. Уколико то није чинио, треба да коригује своје понашање у том правцу, што није преступ који се не може разрешити између њих двојице.
Планирано је да јесења седница Светог архијерејског сабора Српске православне цркве буде јубиларна , пре свега посвећена прослави стогодишњице Уједињења, да буде одржано више заседања у Сремским Карловцима, и Београду, завршна седница ће бити одржана 2024 године у Пећкој патријаршији, те је сигурно да на јесен на дан обележавања великог јубилеја, неће бити отварана нека круцијална кадровска питања, за која се ни не види нека потреба.
Коме је потребно да се у години значајног јубилеја, направи неред у СПЦ, ради испуњавања жеља неуспешних политичара који су притиснути захтевима споља да руше и уништавају србске националне институције.
Стеван Зивлак