Размислимо много - времена су тешка!
недеља, 02 август 2009

Размислимо много - времена су тешка!

Молимо се као што се молио Свети пророк Илија, достојно, громовно!

 Од доласка Светог  Владике Николаја у ову светињу, када га је дочекао отац Миливоје у манастиру Илиње, прошло је тачно 70 година. Владика Николај је тада вршио освећење цркве. Отац Георгије, игуман манастира Благовештење (чији је сада метох манастир Илиње) овде је на служби Божијој већ 55 година. Због здравствених проблема игумана на празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије Свету литургију ове године служио је свештеник (рукоположен у манастиру Жича 1969. године, од маја ове године у пензији) Слободан Илић, а саслуживао је Отац Георгије, игуман манастира Благовештење уз присуство великог броја монаха и монахиња из манастира ове српске Свете горе и верног народа.

 

+На данашњи дан православни народ сећа се једног од највећих старозаветних пророка и пророка у историји хришћанства. Знамо да је сама хришћанска наука подељена у два дела: дохришћански односно старозаветни и новохришћански односно новозаветни период. У Старом завету су Житија светих, богомданих људи који су проповедали, наговештавали, о доласку Христа Спаситеља. Међу првима, међу највећима јесте Свети пророк Илија којег данас славимо и прослављамо.

Родом из Тесвита, од побожних родитеља и при самом рођењу, у Светом предању, у његовом Житију се каже: да Дух Свети и Анђео Господњи бди над новорођенчетом, запајаше га Духом Светим у облику ватре, пламена. На тај начин се одмах наговештавала његова мисија која ће бити током његовог живота овде на земљи. Јер, заиста сви ми знамо и сви ми славимо Светога пророка Илију као громовника. Свети пророк Илија није громовник у буквалном смислу речи да шаље громове и муње. Не, него је громовник по својој чистоти вере, громовник по својој науци, по своме светоме животу. И тај исти Свети громовник даде нама пример како би требало живети и радити док смо овде на земљи. Из његовог житија знамо да је рану младост провео у пустињи подвизавајући се, молећи се Богу, уз пост, уз молитву. То је смисао свих нас који живимо овде на земљи. Изобличавао је цара Ахава,  и његову царицу, његову супругу, живеше неморалним животом, уведоше многобожачки и пагански начин веровања у својој, како би смо ми рекли данас, у својој републици, у својој земљи. Свети пророк Илија долази, изобличава и говори да ће зло снаћи јеврејски народ због тога што је скренуо са правога пута Божијег. Тако и бива. Царица не може да прихвати науку Христову, науку божанску, већ пошто је она паганка и она такође тражи да се паганизам уведе у тој земљи. Свети Илија хоће да докаже правичност, правилност вере хришћанске, вере у Бога, у једнога Бога. Јер, тамо су били политеистички богови, правили су се разни богови у дрвеним ликовима и каменим киповима. Значи, идолопоклонство се мора одбацити, у било којем облику. И тада он тражи, а да би доказао јачину своје вере, пуноћу и смисао своје праве вере, да се сазову сви свештеници, ти пагански, и да принесу жртву паљеницу, какав је тада њихов обичај и био, па чија се жртва када се принесе на тим каменим олтарима, када се буде принела и упалила, да видимо коју ће божански огањ угасити. Урадише тако. Факири ти њихови, жречеви, њихови првосвештеници клањају се, падају, вриште, скачу - нема ничега. Свети пророк Илија приђе жртвенику,  клекну, помоли се Господу Богу и сиђе киша и угаси огањ. Би знак Божији да је, значи, његова вера - права вера. Да је јачина његове вере права вера! Још за живота је такође чинио велика чуда.

Сарепти удовици, која је била сиротица немајући хране да прехрани себе и своје чедо,  клекну, помоли се Богу и Бог даде и умножи уље и брашна и она преживе са својом породицом. Значи, још за живота су Свети људи чинили велика чуда. Такође, умре њен син јединац. Жалосна дође код Светога Илије и пожали се шта је снађе у животу. Поново Свети Илија клекну, помоли се Господу Богу и васкрсне младића, васкрсне јој сина. Заиста, шта ће нам лепше поуке о начину живота и упућивања како треба живети и радити овде док смо на земљи. Такође, својим плаштом је прекрстио и прошли су људи преко мора. Велики чудотворац! Па и сам његов крај какав је био. Није био, пошто је живео такорећи ванземаљским животом, светим животом, не животом као што су живели сви остали - пагани како рекох малопре, него светим животом. И његов крај овоземаљски је био, каже: узнесе се жив ватреним кочијама на небо. Али, тај исти Свети пророк Илија својим животом указиваше нам како треба живети и шта је смисао божанске науке. Али, и после своје смрти наставља своју науку и своју поуку! Јавља се. Значи, читавих три стотине година, и више, јавља се на гори Тавор, на гори преображења. Ко се јави када се Господ преобрази - Мојсије и Свети Илија. Значи, Богу нема мртвих! Богу смо сви живи! Ти Свети људи, који живеше светим животом овде на земљи настављају свој живот на небу, јер и сам Господ каже: ја нисам дошао да спасем мртве, него да васкрснем мртве. И Господ је дошао, васкрсењем је својим доказао да нема смрти - праведнику, светом човеку, светим људима нема смрти.

То важи и за нас овде, верујуће на земљи. Овде на земљи стичемо рај или пакао. Овде, овде. Тамо у песми једној каже: после смрти нема покајања. Нема покајања. Али, смо зато дужни овде припремати себе, своју душу. Како наша народна песма каже: боље ти је сине изгубити главу, него своју огрешити душу. Душу нећемо продати ни за шта. Тело можемо, стицањем великих богатстава и ђаволу продати, али велики грех чинимо. Али, ако продамо већ тело ђаволу за материјална добра чувајмо душу као зеницу ока свога јер само чисте душе можемо изаћи пред Господа Бога и  добити спасење. После смрти нема покајања, али зато смо ми дужни да се Господу Богу молимо за покој душа наших сродника и пријатеља, да чинимо подушја, да их никада не заборавимо. Не ин мемориам како каже латинска изрека - у сећању да нам буде. У сећању да, али молитвеном сећањ, мисаоном сећању. Wегош чак и каже: благо оном ко довјека живи, имао се рашта и родити. Довјека живе праведници. Многи људи кажу: знаш то су некакве изреке, не разумеју смисао те изреке. А изреке, све поуке које су нам световни људи дали и својим животом указали и показали како треба живети и радити овде на земљи морамо применити овде у нашем животу. Такође се каже да ће се сам Свети пророк Илија појавити пред крај овога света. Јер, о томе каже се у Светом писму: не зна се час доласка Господњега. Нико, па ни Анђели нису доспели сазнати, то је само тајни Божији лик. Али, се тамо каже да ће бити видљиви знаци пред други долазак Христов: разне несреће, пожари, разне тегобе и тескобе, снаћи ће тај народ који живи овде на земљи. Појавиће се чак и сам антихрист. И како каже у откровењу по Светом Јовану, завладаће, цео свет покориће, али исто каже: пред сам долазак Христа Спаситеља доћи ће поново Свети Илија. И уништиће Сатану.

А онда ће Господ доћи као свеправедни судија. Прво нам је дошао као свеправедни Спаситељ, а сада ће доћи, други пут - као свеправедни судија за све нас.

Како ћемо дочекати Господа Исуса Христа Спаситеља то је наше. Нико није предодређен за спасење, нити предодређен за рај, нити за пакао. Размислимо много - времена су тешка! Колебљива. Разне струје. Разне фракције јављају се. Тамо у политичким странкама то је одувек и било. Јер политика никада није сабирала људе него само делила људе. То је њихово гесло: ако ниси за нас, ти си против нас. Не, Господ Христос каже: спремајте се Хришћани наилазе црни дани. Спремајмо се достојно, онако како нам света Православна црква прописује и поручује. Немојмо скраћивати дане поста и молитве. Јер, као што сте приметили шта је прво било у животу Светог пророка Илије: рану младост проведе у пустињи подвизавајући, постећи, молећи се Господу Богу. Многи свети пророци, многи свети људи посташе светима, не због тога што су живели раскалашним животом. И сам Господ Христос каже: мој пут је узак и трновит ал' је спасоносан. Из пустиње Свети Јован дође да крсти Христа Спаситеља. Зна се какав је живот у пустињи. Крститељ крсти нашега Господа Исуса Христа на реци Јордану, и шта каже у његовом житију: поново се врати да проведе остатак свога живота у пустињи постећи и молећи се Богу.

Значи, ту нема неких нових осцилација, мудровања и поука. Као што неко малопре рече: тако нам поп рек'о! Не морамо ми да слушамо нити попа, нити Патрику, нити Владику! Имамо Христово јеванђеље, имамо Христову науку! Христос нам у Светом јеванђељу о свему даје праве путеве и праве савете! Али, зато дужни смо читати и разумевати. Поуке Светога писма са размишљањем читати и о прочитаном размишљати. Свето писмо требамо читати ако не често, онда бар седмично једну главу Светога јеванђеља, па ће нам многе ствари постати јасније и бистрије! Кроз Свето писмо, кроз науку Христову чућемо и праве речи Христове. Сам Господ Христос каже за себе и за своју науку: ја сам пут истине и живот! И ми ту не треба никог другог да слушамо, не треба нико да нас смућује, да нас заводи за преко девет гора и преко девет вода! Па да каже: овакав је пост, па оваква је молитва, па оваква је Света литургија, па овако се чита, па овако се врши. Молим вас! Имамо Свету литургију, ми свештеници знамо: после Светог Јована Златоустог, Светог Василија Великог и Григорија Богослова!? Пазите: свети људи написаше Свете Литургије! Не може нико да мења, ни да продужи, да скраћује Свету Литургију! Не може! Јер није толико достојан! Чак да се Светом Господу моли да остане на Светој литургији и приноси свете дарове за спасење рода људскога и  своје душе, а камоли он грешник! Било да носи три круне на глави или петнаест бројаница око врата, или петнаест златних крстова око врата! Није достојан! И нема право! Како је могао сам себи приуштити то право да прекраја оно што су свети људи целога свога живота писали и упражњавали! И у аманет нама оставили! Па 'ајдете сада, на крају крајева, да кренемо и том њиховом логиком, тог накарадног и погрешног мишљења: дошла су нека нова времена. Малопре сам рекао: Господ Исус Христ је рекао: ја сам пут истине и живот! Неће сви који говоре Господе, Господе, ући у царство Небеско, то су исто Христове речи! Ако је требало нека преправка да буде, од тог периода, од десетог века, трећега века, од петог века, јавили би се неки, опет свети Богом дани људи који ће да преправе и да прекрајају оно што су свети људи написали. Али не! Ако треба до тога да дође нека дође на тај начин што ће Господ сакупити те све мудре главе, а сад колико су свете то је њихово (Господ зна наше мисли, наша срца и наша осећања), нека сакупи све те мудре главе па на тим Васељенским саборима расправе о томе да ли ћемо постити три дана па се причестити, да ли ћемо имати Петров пост да скратимо, да ли ћемо да се окрећемо према истоку или према западу на Светим литургијама, да ли ћемо се достојно приклањати и поштовати свете иконе, да ли ћемо иконе избацивати из цркава, да ли ћемо постављати неке камене идоле. Као што се Пророк Илија бораше још у Старом завету нећемо се молити и клањати пред каменим олтарима него пред иконама и дрвеним олтарима, јер Христос није распет на камену него на дрвету. Христос би распет на дрвету! Није то материја којој се ми клањамо, већ оном светитељу који је изражен у том лику! Скоро сам то прочитао негде: сам Христос је распет на дрвету из чијег је стабла расло три младара: кедрово дрво, тимијаново дрво и маслиново дрво. Били су сва три из једнога стабла. Сва три која рађају и доносе плодове светости, очишћења. Значи, дрво на које је Христос распет је свето дрво. Клањамо се и молимо се не светим ланцима и светим крстовима, него молимо се Господу Богу који је распет на крсту светом Христовом. И тамо се каже: много је званих али је мало одабраних. Клањајмо се и молимо се Господу Богу. Молимо се као што се молио Свети пророк Илија! Достојно, громовно! Жестоко, како би то рекли савременим језиком! Никада не поклекнимо! Никада не продајмо своју веру за вечеру! Него достојно се молимо Господу Богу и данашњем празнику Светом пророку Илији да буде заштитник, путеводитељ у свим данима нашег живота док смо овде на земљи! Заиста, само тако можемо се надати спасењу овде на земљи и уласку у Рај након одласка са овога света.

Нека вам је свима срећан и Богом благословен данашњи дан и празник. Нека вас Свети пророк Илија води у вашем животу. И нека ваше мисли буду свете, честите и Богом благословене! На много лета и година да дочекујемо и славимо све светитеље и свети данашњи празник, Светог пророка Илију. Живели и на многаја љета! +

Духовна трпеза у Илињу, беседа свештеника Слободана Илића, лета Господњег 2009.

Забележила Биљана Диковић

Последњи пут ажурирано ( недеља, 02 август 2009 )