Славица Милојковић: "Борба за веру" једина на интернету објавила вест о упокојењу мати Атанасије
понедељак, 10 август 2020

 Поштовани,

Желим  да  Вам изразим  захвалност за  то  што  сте  ЈЕДИНИ у Србији и на  интернету објавили  вест о упокојењу ове  Божје слушкиње, истог дана  кад се  то и  догодило!!! (овде:)

Ја мати  познајем  дуго, од  времена  кад  је  била  искушеница  Мира, а  ја изгубљена  девојчура  у  времену и  простору која  је  студира тамо неки претешки Електротехнички  факултет.

И знам када  је  кофом  вадила воду  да  полива  кров испод  трема где  је  отац Симеон разговарао са нама како би нас расхладила, и кувала  ручак на  жарном  шпорету усред лета на  40 степени  целзијуса. И када  је  у  Рукумији постојао конак, црква која је била црна  од  свећа и припремало  се фрескописање, и једна  земљана кућа која  је служила као  трпезарија, кухиња…

Не, нисам ја  од  оних који цене  материјално  верујте ми. Али  све оне просторије које су накнадно  сазидане су последица њеног рада, знања и умећа да од ничега направи нешто!!!

Предано и у потпуности жртвујући  себе је  радила  све послове без изузетка не  штедећи  себе, и преуморна  нас  примала и говорила са нама о нашим проблемима  посматрано из  „светског“ угла  и посматрано из духовног угла. И упућивала  шта да се прочита, док они нису почели  да  издају књиге а после  нам је  поклањала те књиге,  и опет слала  код  оца  Симеона  да он то  благослови и да се свако  од  нас  детаљно исповеди…

30  година  њеног  рада је уложено у обнову пре свега  душа  српског народа, а  онда  и  свега осталог у  њеном окружењу.

Ја  претпостављам  да се ради о  стотинама  хиљада  људи које  је наша мати угостила, окрепила и утешила…

На  опелу нас  је  било око 200…

С те тачке  гледишта, мало ми је  дегутантно да о  њеном упокојењу пишете само ви. Можда  то има  неки  дубљи  духовни  смисао коме ја  нисам  дорасла, а да  о смрти Исидоре  Бјелице  пишу  сви!!!

Сматрам  да смо сви исти пре Господом и да сви заслужујемо дужно поштовање и у животу и приликом нашег преласка у вечност, али  некако ми не  иде. Много  сам тужна  због  тога.

Можда  би било  добро  да се ми како њена  духовна  деца организујемо и  да у договору  са  оцем  Симеоном, позовемо и организујемо парастос за  40  дана како  доликује једној оваквој слушкињи  Божјој. То је  11 септембра на дан  Усекованија.

Ја  верујем  да има много људи који нису  знали и још увек не знају  да се наша мати  Атанасија преселила, тј „ставила своје  тело  на  вешалицу  да  чека Други Христов Долазак“ . Тако је она  мени објашњавала хришћанина као  супермена. Као  детету које  гледа  цртани  филм.

Молим Вас, да  ме контактирате, и  ако има међу вама заинтересованих  да се заиста организујемо  за  тај парастос.

Вероватно  да  треба  објавити позив и још неки  текст. Отворите  форум па  нека  се  људи јављају.

Унапред захвална,

 

 

Славица Милојковић, дипл.ел.инг.

Систем  администратор,

Служба за информационе  технологије

 

Последњи пут ажурирано ( уторак, 11 август 2020 )