Поводом „твита“ Родољуба Кубата, редовног професора на Православном богословском факултету
У први мах помислих да је неки другосрбијанац и аутошовиниста, али се испоставило да је дотични професор на Богословском факултету у Београду.
Ваљало би стога да нам одговори на следеће: Пошто се читав Јерусалим дигао да разапне Христа је л՚ то значи да је, Боже опрости, понешто ипак било и до Христа?
Да ли професор Родољуб (који је именом позван да љуби род, а не његове крвнике), сматра да је Истина увек на страни Свих против Једног, чак и када ти Сви имају Јасеновац, „Олују“ и многе друге погроме на савести, због којих не да се не кају него их славе као „Дан победе и домовинске захвалности“ уз кољачке хитове Марка Перковића Томпсона?
Да ли професор Родољуб сматра да смо ми Срби веверице који после свег претрпљеног зла треба да гутамо смешне жваке о „љубави“ и довека сагињемо главу пред крвницима који су нам отели толике територије, побили и протерали људство, покрали баштину и заболи нож у леђа кад год им се пружила прилика, као пришупци свих западних освајача (Аустроугарска, Трећи рајх, НАТО)? Чему учи професор Родољуб своје студенте, будуће свештенике и вероучитеље – да је народ коме припадају претплаћен само на поругу и осуду, а Хрвати, муслимани и Шиптари само на љубав, ма колико пута издали, отимали, сатирали, прогонили, присвајали, клеветали?
Фото у наслову: Родољуб Кубат