Ексклузивно: Извештај са првог коронашко-посткоронашког заседања Синода Руске Цркве
среда, 26 август 2020
         Редовни посетиоци „Борбе за веру“ добро знају да се – на српском говорном подручју - једино на овом сајту могу прочитити истините, благовремене и ексклузивне информације о црквеним, али и другим догађањима. Једна од таквих информација јесте и вест која следи у наставку – о последњем заседању Синода Руске Православне Цркве.

 Што се ове вести тиче, ми смо, просто, могли да је пренесемо информативно – у пар реченица, али смо се одлучили за детаљнији преглед саопштења и одлука донесених на поменутом заседању. Зашто? – да бисмо паказали размере лажљивости и лукавства врха Московске патријаршије, које су последица окупације и узурпације управе у овој највећој Помесној Православној Цркви од стране језуита.

Водећи екумениста, новотарац и коронаверац РПЦ патријарх Кирил

Да би јудински опрали руке од издаје Христа забраном богослужења и посета храмовима од марта 2020. године до недавно, језуити на челу Московске патријаршије то образлажу овако (ово је наша иронична парафраза неких детаља из њиховог саопштења):

Јесте ли сада коначно схватили колико је значајно храмовно богослужење? Све до сада о томе нисте имали појма. После овог периода забране, знаћете да га више цените. Будите нам захвални, дакле, што 6 месеци нисте ишли у цркву, ни током Страсне седмице и Ваксрса. Разумите, ми смо то учинили у вашем интересу, стадо бесловесно! И још да вам кажемо: то је био посебан историјски тренутак, када је дозвољена забрана богослужења. И он ће се, знајте, понављати кад год буде неки сличан историјски тренутак. А све мере предострожности које смо предузели у храмовима и током вршења богослужења, не значе да ми верујемо више у вирус него у Бога, нити да смо сервилни државним властима, већ смо све то учинили да бисте управо схватили силу Божију, силу и значај Светих Тајни. А то што сте службе пратили преко Интеренета и ТВ-а, будете нам такође захвални, јер смо се својски подрудили да вам у самоизолацији не буде досадно.

И, понављамо: све што смо учинили и чинимо је у вашем интересу, јер ви сте наше мило Стадо, Стадо беслосвесно!

Не замерите, драги читаоци на иронији, али не постоји другачији начин да би се обасниле и схватиле размере дрскости, безобразлука и лицемерја аутора овог саопштења.

Оно што бисмо ми, са „Борбе за веру“, поручили њима, а и српском патријарху – отпаднику Иринеју Гавриловићу јесте следеће: фарисеји, лицемери, гробови окречени, вођи слепима, змије, породи аспидини, даћете Богу одговор за душу сваког верника који се разболео или упокојио непричешћен, јер сте га ви лишили Светог Причешћа забраном богослужења! Даћете Богу одговор и за сва зла која су се у свету умножила, јер није приношена Бескрвна Жртва Господа нашега Исуса Христа! Даћете и одговор, за одагнање Благодати Духа Светога са Земље, чиме сте дали немерив допринос зацарењу тајне безакоња у виду коронабесија и – у перспективи – самог Антихриста!

Ево и кључних извода из Саопштења Синода РПЦ.

Чланови Синода РПЦ - коронаверци, пред почетак заседања 

Прво „очно“ (невиртуелно) заседање Синода Руске Православне Цркве – главног органа управљања између Архијерејских Сабора – одржано је 25. августа 2020. године, после шестомесечног периода коронавирусне „самоизолације“. У том периоду, Руска Црква се сервилношћу према световним властима, нашла у добровољно – принудној „самоизолацији“. Храмови и манастири Московске патријаршије били су затворени, а милиони верника су по први пут остали ускраћени за могућност да посећују храмовна богослужења у дане Страсне Седмице и Васкрса.

„Свети“ Синод Руске Православне Цркве на свом заседању усвојио је „Посланицу епископату, клиру, монаштву и мирјанима поводом заразне болести која се појавила ове године“, саопштио је званични сајт РПЦ.

У посланици се, између осталог, каже да се „Црква усрдно моли за коначно избављење људи од штетне епидемије која се појавила ове године." Позивајући да се треба молити да Бог помогне,  „свима који раде на превазилажењу напасти која је задесила свет“, Синод РПЦ напоменуо је да је „света дужност православних хришћана такође молитва за за упокојење умрилих од инфекције коронавирусом и њених последица“.

У исто време, „размишљајући о узроцима беде која нас је снашла, треба сачувати хришћанску трезвеност, опрез и расуђивање“. Синод је рекао да је „погрешно веровати да су људска старадања неумитно повезана са личним грехом“, позивајући се на речи Спаситеља (Лука 13,4).

 „Апостол упозорава на исхитрена и незрела суђења, која готово увек доводе до гордељивог осуђивања једних људи од стране других, позивајући хришћане да у понизности чекају откривење пунине Божјих судова на дан Другог Христовог Доласка: „Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити свакоме од Бога“(1 Кор 4,5).

Истовремено, синодалци наглашавају да „свака криза која настаје у историји човечанства омогућава нам да преиспитамо свој уобичајени начин живота и преиспитамо мотивацију наших поступака“.

„Ми видимо колико је крхка и непоуздана удобност коју модерна цивилизација пружа. Уживајући у даровима Божјег милосрђа и благостању које даје Створитељ, ми смо, нажалост, склони лакомислености. Догађаји ове године су на много начина били доказ такве лакомислености. Колико може бити неоснована људска самоувереност!“, каже се у посланици.

У Синоду такође наглашавају да „мере предострожности предузете током вршења богослужења, ни на који начин не умањују нашу веру у дејство Божијег промисла и светост тајни Цркве и најважније од њих - Тајне Тела и Крви Христове“.

Ограничавање приступа мирјанима да учествују у заједничком богослужењу, према синодалцима, „охрабрује нас све да поново размислимо о важности коју у нашим животима имају храмовна богослужења, заједничке молитве и сабрања ученика Христових“.

 „Морамо да негујемо овај дар Господњи, ценимо сваку прилику да уђемо у свету сен куће Божије. Да, слављење Божанске евхаристије није престало ни у недостатку већине стада испод сводова наших цркава."

Упркос чињеници да су „пренос богослужења на Интернету или на телевизији и објављивање текстова литургијских обреда донекле олакшали тешкоће сталног боравка православних хришћана у њиховим домовима," подвиг искључиво кућне молитве „показао се као врло тежак задатак“.

У Руској Православној Цркви су уверени  да „преноси ни у ком случају не могу бити замена за лично учешће у богослужењу, а да не спомињемо чињеницу да ниједно техничко средство не пружа хришћанину могућност да учествује у већини црквених тајинстава, а посебно у најважнијој од њих - Божанској Евхаристији. Лично присуство апостола у горњој соби Тајне Вечере је неопозива еванђељска норма сећања на животворну смрт Христову и исповест Његовог васкрсења у Тајни Његовог Тела и Крви. Ову норму никада ни под којим условима не можемо заборавити. "

У посланици се каже да је „Црква поделила са свим народом потешкоће настале ширењем опасне епидемије и позвала је своју децу да се суздрже од уобичајеног начина учествовања у богослужбеном животу".

Међутим, у Руској Цркви сматрају да је „таква одлука донета у изузетним историјским околностима не може постати нека нова норма. Слобода савести и слобода вероисповести предвиђена законодавством већине земаља, укључујући право верника да заједнички учествују у богослужењу чак и у изузетним околностима, морају остати неповредиви."

Синод је нагласио да „употреба дигиталних идентификатора, аутоматизовано доношење одлука које могу довести до нарушавања права људи и читавих заједница, масовно прикупљање личних података, укључујући здравствене податке, као и обрада тих података - све то захтева контролу од стране друштва, укључујући Цркву као друштвену институцију"

(и ово, на први поглед, читаоцу може изгледати као исправан став, али је реч о испразној реторици и бацању верницима прашине у очи, јер врх Руске Цркве исту причу прича већ 20 година, а да ништа конкретно у том правцу није учинио. Напротив, Русија предњачи у увођењу дигиталних технологија за идентифкацију и котролу личности и на прагу је да постане електронски концентрациони логор - нап. "Борба за веру").

 „Размишљање о узроцима одређених догађаја у свету, било радосних или жалосних, дискусије између хришћана претпостављају не размену захтева, не супротстављање једних другима, а још мање сејање непријатељства и раскола, већ међусобну помоћ, заједничку потрагу за начином деловања Цркве и њене деце у преовлађујућим околностима, спремност да се међусобно чују и разумеју, а изнад свега - да се пази на саборни глас Цркве“, каже се у поруци.

Синод је подсетио да се „мере против епидемије морају и даље поштовати у складу са локалним околностима. Пажњу треба обратити и на наставак наставе у црквено-васпитним установама и у недељним школама, почетак школске године може се одложити у неким случајевима одлуком управљајућих епископа, зависно од епидемиолошке ситуације и узимајући у обзир одлуке државних власти у вези са почетком школске године у секуларним образовним институцијама".

Синод РПЦ заблагодарио је Преосвећеним архипастирима, свештенству и мирјанима, што „у овим тешким данима нису напустили своје трудове у славу Тројединог Бога... за љубав према Његовој Цркви, према богослужењу, за активно помагање ближњима."

Посебне речи су исказане у вези са медицинским и социјалним радницима, службеницима за спровођење закона, запосленима у комуналним службама, волонтерима и многим, многим другим, нашој браћи и сестрама, „који су ублажавали патњу болесних, бринули се о онима који нису могли да се брину о себи."

 

Досадашњи егзарх целе Белорусије Павле и патријарх Кирил

Осим наведеног, Синод РПЦ је донео низ значајних кадровских одлука, од којих је најважнија смена митрополита минског и заславског Павла, досадашњег патријаршијског егзарха целе Белорусије, који је послат на Кубу, а на његово место постављен је епископ борисовски и мариногорски Венијамин. Шеф синодалног Одељења за односе Цркве са друштвом и медијима Владимир Легојда, образлажући ову смену рекао је да је кубанска митрополија "једна од највећих и најзначајнијих митрополија Руске Цркве" и да је "управо такав јерарх - с великим искуством архијерејског служења и великим пастирским искуством - тамо и потребан". 

Говорећи о новом патријаршијском егзарху целе Белорусије, митрополиту Венијамину, Легојда је истакао да је то "човек врло образован, са искуством и одличним познавањем живота Белоруске Цркве".

Из Московске патријаршије уследила су додатна појашњења смене митрополита Павла, па је тако Легојдин заменик и заменик шефа Светског руског народног сабора Александар Шчипков за РИА "Новости" изјавио да је новопостављени егзарх целе Белорусије, епископ борисовски и марингорски Венијамин, човек "врло јасне канонске црквене свести" и "очигледни противник аутокефалних настројења" у Белорусији. 

 Синод РПЦ такође је сменио намесника једног од најважнијих руских манастира - Тројице - Сергијеве лавре, као и руководиоце неколико епархија и синодалних одељења. 

 

Извор: "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( петак, 02 октобар 2020 )