Поводом писања ТВ „Нова“ о криминалној афери везаној за такозваног владику Стефана Шарића, желимо да наше цењене посетиоце информишемо са неким битним догађањима иза насловне стране сајта.
Елем, пре него што кажемо нешто о томе, указаћемо на поједине моменте стања у СПЦ.
Прво, понављамо, да Српска Православна Црква – институционално – више не постоји. Постоји Српска Црква коју чине сви Срби који православно верују. То је, дакле, њено суштинско, мистичко, светотајинско постојање. Једноставније речено, Српску Цркву данас чине светосавске оазе, они епископи, свештеници и јеромонаси око којих су окупљени правоверни Срби, који су међусобно сједињени неисквареном вером, и причешћем Телом и Крвљу Господњом. Уколико вам се – кад кажете СПЦ – у глави појави слика патријарха – отпадника Иринеја или зграда Патријаршије у Београду, онда сте у трагичној заблуди.
Дигресија: апелујемо на православне Србе – наше читаоце: идите на службе искључиво код клирика који нису екуменисти, новотарци и коронаверци. Али, чувајте се раскола! Не идите у било које парацрквене структуре. Не напуштајте Српску Цркву, јер се без ње нико неће спасити, као што се није спасао потопа нико од оних који нису били у Нојевој лађи!
Друго, годинама указујемо да се СПЦ налази под тешком окупацијом. Зато је исправније тај њен – институционални део – звати Београдска патријаршија.
Сам поглавар ове институције, бира се закулисним радњама. Његов избор нема никаве везе за такозваним „апостолским жребом“, односно – његов избор није по Благодати Духа Светога, већ блавољењу земаљских моћника. На такав начин је изабран и садашњи патријарх – отпадник. Он је доведен да доврши разарање Српске Цркве – што он врло предано и чини.
Треће, Сабор Београдске патријаршије, безмало, чине епископи које су хиротонисале земаљске власти, стране обавештајне службе, тајне организације, попут темплара и малтешких витезова, масонске и парамасонске организације, али и содомитски лобији... Свака од поменутих структура, преко свог намештеника, врши свој утицај и остварује своје интересе...
Постоје, и то се мора поменути – и епископи који су до својих чинова дошли симонијом, односно – куповином епископског чина за паре.
У конкретном случају, реч је о човеку чија је једина препорука и квалификација за место епископа и старешину Храма Светог Саве била та што је духовник Арканове удовице.
У Београдској патријаршији постоје епископи, свештеници и „духовници“, који су обични криминалци. Али, нису само они злотвори. Злотвора има и међу епископима екуменистима и новотарцима, којима су уста пуна љубави, а који би вас – ах! – опростите – нас! – скратили за главу чим би им се за то указала прилика.
И ту сада долазимо до приче о оним битним догађањима иза насловне стране сајта, у оном делу који је скривен за око читаоца.
Наиме, ми презиремо када видимо да се неки сајтови користе шоићевским методама саморекламисања. Типа: „Мени се прети са смрћу“.
Но, наши пријатељи из безбедносних структура нас дуже време упозоравању да претње које добијамо не смемо схватити олако. А ми смо таквих претњи имали пуно.
Међутим, сада и сами видимо да је све то отишло предалеко, да сматрамо да и наши цењени посетиоци о томе треба да знају.
Наиме, већ постоје докази да је безбедност појединих људи са „Борбе за веру“ озбиљно угрожена. Али, они би да нас развлаче и черече по судовима, што они могу, јер имају баснословна богаства на располагању, док се „Борба за веру“ издржава донацијама (да не кажемо просјачењем, јер ако не упутимо апел за донације, њих скоро ни да нема).
Више наших посетилаца нас је, рецимо, питало зашто не отворимо динарски жиро-рачун за донације. Одговор је једноставан: сваки жиро-рачун је везан за име и презиме, а онда би тај неко постао прва мета за иживљавања и освету оних чија смо злодела разобичивали у претходних 12 година. А како бисмо им ми, судски, могли парирати? Погледајте колико милиона притиче у Храм Светог Саве. А ко тим новцем располаже? Знате ли? Где иду све те паре? И ко располаже, на пример, не милионима, већ милијардама које има епархија бачка, на чијем је челу папин бискуп Иринеј Буловић? Колико само од издавања некретнина – земље и зграда инкасира ова епархија? А колико од прилога и пљачке епархијским разрезима? И не само епахрија бачка, већ и многе друге... Коју то земаљску власт или суд шефови тих епархија не могу да поткупе и купе?! Целокупним богатством једне епархије располаже њен епископ, а он без икакве и ичије контроле располаже свим тим новцем. Како бисмо им ми, дакле, судски могли парирати? Подсетићемо да нам је још 2013. године, по налогу свог шефа Иринеја Буловића, Буловићев духовник архимандрит Јован Радосављевић претио, преко званичног сајта Београдске патријаршије „СПЦ.рс“ да ће да нас прегазе кола, јер истрчавамо пред руду.
На крају желимо рећи: тражити мучеништво је грех. Јер, посебне благодати Божије удостојени су они који претрпе мучеништво Христа ради. Наш народ каже – ко се чува и Бог га чува. Међутим, и ово знамо: „Ове ријечи каза Исус код ризнице кад учаше у храму; и нико Га не ухвати јер још не бјеше дошао час Његов“ (Лк. 8, 9-21).
И то неће бити док не буде дошао час за то...
„Борба за веру“ је, иначе, од оснивања конципирана тако, да нико и никада неће успети да стекне увид у то како сајт фунционише нити да идентификује све чланове екипе. Ово није испразно самохвалисање, већ чињеница. А на сваком остаје да то схвати и прихвати како жели. Шта је нама до тога? Такав начин функционисања се показао и доказао као једино исправан. Шкргут зуба наших зломислитеља о томе најбоље сведочи. И оних који нам праве навлакуше и сачекуше на Фрушкој Гори (је л' Фрушка Гора нешто посебно погодна за ликвидације?) и неким земљама у иностранству, и оних који кажу „нећете ви још дуго писати против короне...“
Сајт „Борба за веру“ је потребан православним Србима и због тога он је ту већ 12 година, и биће ту све док тако Бог буде благосиљао.
Сајт „Борба за веру“ је максимално безбедан сајт (што, свакако, пуно кошта), о чему сведочи чињеница да има хиљаде непријатеља, а још увек постоји. Недавно је, рецимо, у циљу провере сигурности, српски огранак техничке екипе сајта извео сајбер напад на базу података (у циљу рушења) сајта која се налази у Русији. Десило им се буквално ово: дотакли су се браве „сефа“, али их онда "ударила струја"! Хвала вам, руска браћо!
А ви, драги читаоци, ви који наш рад сматрате добробитним за нашу Цркву Светосавску и сав наш народ, помолите се Богу – бар понекад - за нас. Реците: „Господе, помилуј и спаси људе који раде на сајту „Борба за веру“, а Бог ће знати кога помињете.
Слава Богу и хвала за све! Амин.
Повезани текстови: