Пипци гигантског октопода из глобалистичке мочваре већ одавно су се увукли и у Српску православну цркву. Најсликовитији пример је по злу познати сатаниста проф. др Владимир Вукашиновић, који се крије у мантији православног свештеника. Овом (условно речено) човеку све што је нељудско није страно. Хајдемо редом:1) Владимир Вукашиновић је рођен 22. септембра 1967. у Зрењанину, у атеистичко-безбожничкој породици. Зрењанинску гимназију није завршио, јер је, према сведочењу особа које су је завршиле, избачен
због црномагијско-сатанистичке делатности. Прешао је у Нови Сад где је био непознат, па је тамо завршио гимназију. Затим је студирао књижевност, па је негде у тридесетој години одлучио да се крсти. После тога је његова каријера нагло кренула узлазном путањом.
2) За њега је на Богословском факултету уприличен најбржи могући курс где је за три-четири године исполагао градиво које вредни богослови уче десетак година. Круна његовог богословског школовања и студија је
докторска дисертација из области литургике. Врло брзо је после тога постављен за предавача литургике, за кога је иначе неопходно темељно познавање старо-грчког језика. А наш срећковић зна грчки као крава латински.
3) У међувремену (од 1991. до 1996) је наш веселник стекао неограничено поверење новосадских црквених власти као успешан утеривач дугова.
4) Кад је пре неких седам година произведен у архијерејског намесника (а то је заменик надлежног архијереја, у овом случају Патријарха, за надгледање и контролу рада и живота епархијских цркава),
овај дрски безаконик је најпре опљачкао имовину калемегданских светиња Цркве Ружице и Свете Петке. У стилу „Држ`те лопове!“ безаконик је у мају 2016. у листу Новости, за нестанак црквеног злата и сребра оптужио тадашњег старешину калемегданских светиња, протојереја ставрофора др Радомира Поповића, и тадашњег благајника, протојереја ставрофора др Драгомира Санда. Обојица су иначе угледни професори Богословског факултета СПЦ од којих овај њихов студент није научио ништа, јер је одувек сматрао да он све најбоље зна. На захтев лопова, угледни и часни професори су удаљени са Калемегдана, а он је за награду, постављен за старешину Цркве Ружице и Свете Петке. Ово је све слично закону јачега који влада у природи, где разбојник рак најпре поједе мирољубивог пужа, па се затим насели у његову кућицу.
4) Опијен славом и богатством стеченим на сумњив начин, наш срећковић даје себи за право да сексуално узнемирава и напаствује сопствене студенткиње(!) Евидентирано је и доказано да је професор-силоватељ напаствовао чак десет студенткиња: четири жртве су се писмено пожалиле српском Патријарху, ГГ. Иринеју лично, и упутиле жалбе на још неколико адреса црквених и државних власти и званичника, док су се преосталих шест усмено повериле својим храбријим колегиницама. Пошто је веселнику све дозвољено, никаквих реакција ни казнених мера за њега није било, јер је он одавно успео да се избори за титулу првог човека патријаршијске подгузне свите.
5) У међувремену је још један частан, елитни свештеник добио „отпусну листу“ из Цркве Ружице. Реч је о оцу Милораду Средојевићу, доктору историјских наука, уреднику и издавачу црквеног часописа Хришћанска мисао и многих капиталних студија и књига духовног садржаја. Једини „грех“ др Средојевића је што је у присуству Патријарха Иринеја критиковао млађег колегу кога с пуним правом сматра шегртом рогатог непоменика. Истог часа је премештен у једну цркву у предграђу Београда. Јер је наш веселник недодирив, и то сви морају да знају.
6) Најновија жртва калемегданског дахије је Омладински хор Цркве Ружице који је пуних 16 година (од 2004. до пре десетак дана) зналачки водио диригент Небојша Цвијановић, професор музике. Самодржац је напречац довео диригенткињу и неколико певача. А како звучи нови хор радознали читаоци могу да виде и чују на ју-тјуб адреси:
Од оваквих нам само Бог лично може помоћи.