Иако канони јасно налажу одржавање Светог Архијерејског Сабора сваке године, у Београдској патријаршији је прошло и без пролећног и без јесењег. Разлози?
37. Апостолско правило:
"Два пута нека бива сабор Eпископа, и нека међу собом испитују догмате благочестија и решавају црквене спорове, који се истакну: први пут четврте недеље Педесетнице, а други пут дванаестог дана мјесеца хиперверетеја (октобра)."
(Ап 34; 1. вас 5; 2. вас 2; 4. вас 19; Трул 8; 7. вас 6; Антиох 20; Лаод 40; Картаг 18,73)
________________
Статус кво одговара свим непријатељима Српске Цркве (нпр. кардиналу Буловићу, бискупу Гргуру, мајмунологу Максиму, језуити Иринеју Добријевићу, Шарићу и компанији...).
Наравно, ми знамо да би сплеткарење које је суштина наших Сабора, у саборским саопштењима било прикривено Буловићевом причом о веронауци и радовима на Храму Светог Саве, али у Београдској патријаршији, као што видимо, сматрају да ни форма функционисања СПЦ више није битна.
Изговор српских коронавераца за неодржавање Сабора је исти онај који наводи водећег руског коронаверца, патријарха Кирила, да шаље поруку свим епископима Московске Патријаршије да нипошто не долазе да служе с њим у Тројице – Сергијевој Лаври, јер корона и даље хара.
Тако, уместо социјалне, међу коронаверцима побеђује тзв. еклисијална дистанца – можемо да се волимо, али само на даљину, без заједничког богослужења.
Ексклузивно за читаоце „Борбе за веру“ доносимо акт Московске патријаршије о томе.
