Другим падом Смедерева, 20. јуна 1459. године, Србија је пала под управу Отоманске империје која је њоме потпуно владала до устанка 1815, а формално све до враћања српске државности на Берлинском конгресу који је одржан од 13. јуна до 13. јула 1878. године. Србија се тад потпуно ослободила турских пореза међу којима је најсуровији био данак у крви…
Данак у крви представљао је одузимање мушке српске деце у најмлађем добу, како би она била обучавана као ратници спремни да погину у служби султана. Враћањем државности српски народ изборио је и слободу за своју децу. Нажалост, та слобода трајала је кратко – само до Другог светског рата и нацистичког програма ‘Лебенсборн’, започетог 1935. и осмишљеног ради подизање стопе рађања “аријеваца”, између осталог и преко отимања деце из целе Европе, категоризоване с циљем задовољавања “аријевских критеријума”.
Врло је занимљиво како прљави посао отимања и продаје деце није ратом завршен, већ обрнуто – у послератној Европи се развио! Шездесетих година двадесетог века, у Србији под диктатуром Јосипа Броза Тита поново јављају афере око нестанка новорођене деце. Али од тог времена, и под утицајем неолибералне глобализације, ситуација се вишеструко и драматично погоршала.
Данашња ЕУ свој нацизам прикрила је терминологијом. Сад се све обавља под паролом ‘заштите деце’ по ужасавајућем узору на озлоглашени норвешки програм ‘Барневернет’ (Barnevernet) и под окриљем Конвенције Уједињених Нација о правима детета. Сличан програм укинут је у Русији првим великим изменама закона кад је Владимир Путин дошао на власт.
Уз племениту причу о ‘заштити деце’, у Србију је уведена чудовишна легислатива која омогућава одузимање деце родитељима и предају страним држављанима без права родитеља чак и да знају где им је дете! Не, ово није никакво претеривање, последњи случај о коме можете чути само преко покрета који се заиста боре за права деце и родитеља, јесте случај нестале девојчице Невенe Стефановић, старе 5,5 година. Она је најпре отета из породице због наводног сиромаштва, и предата хранитељској породици, да би одатле била одведена у непознатом правцу без трага! Уз све то, у српске уџбенике историје убацује се прича како је данак у крви током Отоманске владавине, заправо био прилика за напредовање у оквиру империјалне хијерархије! Срамота је преблага реч.
Покрет „Живим за Србију“ покренуо је акцију за тражење деце и утврђивање одговорности лица која су у отмицама учествовала. У петак организована је конференција за штампу, на којој су ситуацију објашњавали др Јована Стојковић, председник Покрета Живим за Србију, Владимир Чичаревић, председник УГ „Родитељи несталих беба Србије“, Милан Маленовић, новинар, правник и заменик уредника Магазина Таблоид, и Слободан Ћустић, драмски уметник и отац шесторо деце. Између осталог, чућете и ужасавајући податак да се деца практично продају страним држављанима по цени од око 30.000 евра!
Конференција за медије поводом одузимања деце у Србији
Duration / Трајање: 1:25:32 (Serbian language)
https://www.youtube.com/watch?v=_rIgyDlqXnw&feature=emb_logo
У суботу одржан је први протест родитеља нестале деце и људи који уз подршку несрећним људима траже укидање спорних закона и елиминисање корупције у правосуђу:
Duration / Трајање: 1:10:52 (Serbian language)
https://www.youtube.com/watch?v=PxoGoe3tFSg&feature=emb_logo
Наредне суботе, 17.10.2020. у 17 часова, испред Председништва РС заказан је нови протест против доношења Закона о правима детета и злоупотреба центара за социјални рад, када ће се и потписивати Петиција за измену овог Закона и забрану усвајања деце од страних држављана.
Петиција за измену Породичног закона
Покрет Живим за Србију покреће петицију за измену Породичног закона, по коме би било онемогућено усвајање деце од иностраних држављана и одузимање због сиромаштва. Предлажемо да се новац усмери на родитеље, а не на хранитеље, али и да родитељима држава у што краћем року пронађе запослење.
У Петицији захтевамо да се одлагање вакцинације и тражење информација не третира као занемаривање детета!
Петицију ћете моћи потписати у просторијама Покрета Живим за Србију, Устаничка 127 б, сваког радног дана од 16-19 часова, као и на протесту 17.10. у 17 часова испред Председништва Републике Србије.
Прочитајте текст петиције овде.
Не знам докле ће допрети овај глас, али вас молим да га што даље раширите и помогнете да се ова незамислива грозота заустави. Само ће оштро кажњавање злочинаца који овакве ствари раде на локалном нивоу, спречити моћ великих злочинаца који све ово организују.