Почуј, Сине, наук мој.
Савет хоћу да ти дам.
Оштрог уха к мени стој -
Пре но Богу душу предам.
Где је љубав, Чедо, иди -
Ка девојци што Те жели;
Изнад свију што Те види,
Којој ти си живот цели.
На лепоту - никад лаком!
Она, сине, преварна је -
Кано што је с ружом сваком -
Сад опија, сутра шта је?
Нек лепа ти није машта;
Богата би да тобом влада;
Љупкост женска сва је ташта;
Све то лаж је, траје „сада“.
Него пази како збори -
На језику је ли блага,
Да л' је мудра кад говори,
И да ли се боји Бога.
Само то је врсна жена.
Од бисера је вреднија.
Коју краси душа њена,
Од свих жена је милија.
Чиниће ти добра вавек
И верна ће теби бити.
Држи овај наук довек -
Нећеш, чедо, зажалити!
Од истог аутора: