Самоумишљени источни папа Вартоломеј би да уистину буде папа
петак, 20 новембар 2020

 Патријарх Варфоломеј је изјавио да је потребно изменити еклисиологију и признати да у Православљу постоји „Први“ не само по части, већ и „са посебним пуномоћјима“…

Православни морају да се подвргну самокритици и преиспитају своју еклисиологију ако не желе да постану федерација цркава, слично ономе што постоји међу протестантима, рекао је константинопољски патријарх Вартоломеј у интервјуу за „Национални весник“, преноси грчка агенција црквених новости „Ромфеа.

Шеф Фанара, главне задатке свог рада види у обезбеђивању јединства у Православљу чији је врхунац назвао припремом и сазивањем Сабора на Криту 2016. године (Вартолемеј је лицемер, јер говори о јединству Православља иако је изазвао највећи раскол  у историји Православља управо сазивом, одржавањем и одлукама поменутог (разбојничког) „сабора“ на Криту – нап. „Борба за веру“). Према његовом мишљењу, критски сабор је винуо у први план Православље које „гледа у будућност и не сећа се пасивно и носталгично прошлости“. Оним Црквама које су одбиле да учествују на Сабору, „судиће историја“.

 „Ми, православци, морамо да подвргнемо себе самокритици и ревидирамо своју еклисиологију“, рекао је патријарх Вартоломеј, „ако не желимо да постанемо федерација Цркава протестантског типа“.

По његовим речима, проблем јединства може се решити ако се призна да у Православној Цркви постоји епископ који је виши од осталих епископа и има искључиву власт.

 „Будући да се у  нашој хиротонији за епископа заклињемо да ћемо се покоравати одлукама Васељенских Сабора, морамо признати да у недељивом Васељенском Православљу постоји један „Први“, не само по части, већ и Први“са посебним дужностима и канонским пуномоћјима које су додељене Васељенским Саборима

(Вартоломеј је лажов пар екселанс, јер ни један Васељенски Сабор никада није донео одлуку која допушта постојање „Првог“ по власти у Православној Цркви. Први по власти је управо Васељенски Сабор, али и он то постаје тек када све његове одлуке буду прихваћене црквеном рецепцијом, односно акламацијом свег клира и верног народа. У противном, тај сабор бива проглашен за разбојнички, што се догодило за такозваним Критским „сабором“ којим је изазван раскол у Правосланој Цркви већи од оног који је настао отпадањем Римске цркве 1054. године – нап. „Борба за веру“)

 

Извор: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( петак, 20 новембар 2020 )