Умерене црквене вође на Косову, УНОСЕК (UN Office of Special Envoy in Kosovo) и Приштина постигли су суштински споразум о заштити Цркве
Изворни текст доступан на интернету:
Датум:21. јули, 2006 16:40 (петак)
Идентификација документа:06PRISTINA614_a
Изворна класификација: Некласификовано, за званичну употребу
Тренутна класификација: Некласификовано, за званичну употребу
PRISTINA 00000614 001.2 OF 002
ОСЕТЉИВО АЛИ НЕКЛАСИФИКОВАНО, ПОДАТКЕ ЗАШТИТИТИ СХОДНО ТОМЕ
1.(SBU) САЖЕТАК. Отац Сава је рекао политичком службенику (PolOff – прим. прев.) да он лично подржава предлоге УНОСЕК-а (Канцеларија УН специјалног изасланика за Косово, тада Марти Ахтисари – прим. прев.) у односу на заштиту културне баштине. Рекао је, међутим, да Српска православна црква (СПЦ) те предлоге не може да подржи јавно све док им је Влада у Београду противна. Сава је критиковао недавне изјаве тврдокорног епископа Артемија у Сједињеним Државама и изразио је жаљење да се умерени епископ Иринеј шаље за Аустралију и Нови Зеланд у време вођења статусних преговора. КРАЈ САЖЕТКА.
Коментар преводиоца: Већ на самом почетку депеше из дипломатске испоставе САД у Приштини видимо неколико значајних ствари. Службеник који је саставио депешу од самог наслова фаворизује „умерене црквене вође“ на Косову, међу којима је у овом допису главни актер Сава Јањић, не обраћајући пажњу на то да његови локални доушници нису овлашћени да одређују став Цркве по било којем важном питању. Затим, доушник Сава Јањић, противно црквеном реду, пред изаслаником страног фактора заузима став за који и сам каже да није у складу са становиштем Цркве коју наводно представља. Сава без резерве „критикује“ ставове свога надређеног епископа, који је заправо једини и позван да се изјашњава по овим питањима. Најзад, будући птица из истог јата, изражава жаљење што је истомишљеник Иринеј Добријевић послат далеко на други континент, што га лишава могућности да непосредно утиче на ток статусних преговора о Косову. Без сумње, Добријевић би утицао у истом смеру као и Сава, који прихвата насилно отцепљење Косова и који је узео косовско држављанство и исправе.
2. (SBU) 20. јула политички службеник је присуствовао недељној служби у спомен српског краља Стефана Дечанског (св. Стефан) у манастиру Дечани, локалитет светског културног наслеђа под заштитом Унеска на западу Косова. За време службе, отац Сава и 20 његових калуђера певали су црквене песме пред остацима св. Стефана, који је основао манастир 1330. Служба је отворена за јавност и присуствовало јој је најмање 20 косовских Срба разних узраста. Преставници међународне заједнице су такође били присутни, заједно са особљем Унмика и италијанским војницима КФОР-а. На крају мистичне службе уз упаљене свеће, игуман манастира епископ Теодосије Шибалић из Липљана је благословио монахе и посетиоце док су пролазили поред отвореног, застакљеног ковчега св. Стефана и целивали га.
3. (SBU) Сава је изјавио политичком службенику да он лично подржава предлоге специјалног представника УН на Косову [Марти Ахтисарија – прим. прев.] везано за заштиту косовског културног наслеђа. (НАПОМЕНА: Бљерим Шаља, координатор приштинског тима у преговорима о коначном статусу, рекао је 21. јула организацији CDA [Collaborative Learning Projects, америчка „нво“ која је својевремено била активна на подручју Косова – прим. прев.] да су разлике у ставовима између приштинских преговарача и Теодосија и Саве у вези са заштитом црквених локалитета релативно мале. Они су се већ договорили о броју локалитета којима ће бити пружена заштита (14) и о величини заштићених зона које ће бити успостављене за половину од њих. КРАЈ НАПОМЕНЕ.) Сава је близак саветник епископа Теодосија који је присуствовао недавној ореговарачкој седници у вези са културним наследством у Бечу. Сава је рекао да Српска православна црква (СПЦ) не може да јавно подржи УНОСЕК-ове предлоге све док им се Београд противи, и критиковао је оно што по његовом схватању представља настојање Београда да онемогући напредак по овом питању. Изразио је жаљење што се недавно хиротонисани умерени епископ Иринеј Добријевић „шаље на најдаљу могућу тачку (Аустралију) баш када је његов допринос најпотребнији током статусних преговора.“
Коментар преводиоца: Нелојални страни сарадници Сава Јањић и Теодосије Шибалић овом депешом су разобличени у свом непосредном учешћу у припремама за проглашење „независног Косова,“ у сарадњи са представником страног фактора који је за то био највише заинтересован. Њихова нелојалност се овде разоткрива као дупла: према свом надлежном епископу и према Цркви, којој наводно служе, као целини. Фраза „заштита косовског културног наслеђа,“ а не српског, можда је била избор америчког службеника, али није искључено ни то да су у приватним разговорила Сава и Теодосије и сами користили терминологију својих страних спонзора. Види се такође да Сава и Теодосије без овлашћења виших црквених власти воде приватну политику и уговарају „заштиту“ културних споменика са Албанцима (само две године после погрома 2004.) уз посредовање америчке „нво“. Коначно, опет се истиче жаљење због премештаја Иринеја Добријевића на удаљену тачку света, чиме му је онемогућено да као агент утицаја руши српске позиције на статусним преговорима. Спрега између Добријевића, Јањића и Шибалића се у депеши снажно сугерише.
4. (SBU) Сава је искритиковао епископа Артемија Радосављевића, који је на челу епархије рашкопризренске, и чије је тренутно седиште у манастиру Грачаница, код Приштине. Сава је политичком службенику предао примерак Артемијевих недавних изјава у САД, где је Артемије косовски сукоб окарактерисао као верски између хришћана и муслиманских екстремиста, упозоравајући САД да не доприносе „стварању државе зла, где ће власт бити у рукама терориста.“ Сава је истакао да такви коментари ништа не доприносе безбедности Срба и њихових верских соменика.
Коментар преводиоца: Цинкарош Сава Јањић је био изванредно позициониран да као инсајдер америчком представнику открије појединости о посети српске црквене делегације у САД зато што је том приликом и сам био у пратњи свог надлежног епископа, кога у овом доушничком разговору омаловажава и ружи.
5. (SBU) Сава је политичком службенику рекао да радови Комисије за реконструкцију православних верских објеката на Косову (RIC) напредују по плану за 2006. годину и додао је да ће RIC расписати још неколико тендера у наредним месецима. Рекао је да једно међу косовским албанским предузећима, које је успешно извело неколико пројеката за обнову 2005. године, има добре изгледе да буде изабрано и ове године за извођење радова у следећој фази; наставио је да међу понуђачима има врло мало српских предузећа зато што су забринути за своју безбедност на Косову.
6. (SBU) Сава је још рекао да општински начелници и међународна заједница треба да учине више да би гарантовали трајну безбедност обновљених локалитета, неки од којих су били додатно оштећени након што су прелиминарни радови на обнови били окончани 2005. године. Рекао је да су представници Савета Европе и председница РИК-а Ема Кармајкл, који су били у посети, приметили почетком јула да је нови оловни кров на цркви св. Ђорђа Руновића у Призрену скинут од како га је РИК поставио 2005. године. (Напомена: Интернет портал оца Саве „KIM info“ је јавио да скидање оловних кровова постаје „честа појава,“ и наводи да је оловни кров такође био скинут и са турског хамама који се налази у близини, у центру Призрена. Крај напомене.)
Коментар преводиоца: Да би се додворио страном саговорнику, доушник Сава Јањић правда изостанак српских предузећа са тендера и балансира крађу крова са „новобновљене“ српске цркве у Призрену податком да је и турски хамам слично прошао што је, ваљда, доказ да су извештаји о циљаном малтретирању Срба и скрнављењу њихових верских објеката – да употребимо израз са највишег места у СПЦ који је недавно популаризован – „пренадувани“. Јањић саговорнику не скреће пажњу на то како је дошло до потребе обнављања српских верских објеката нити у вези са тиме уопште помиње погром из 2004. године, а то – може се предпоставити – да не би кварио срдачну атмосферу у којој је разговор вођен.
7. (SBU) КОМЕНТАР. Упркос обструкцијама из Београда, умерени православни црквени челници на Косову и даље се боре да се на статусним преговорима обезбеди ефикасна заштита за њихова света места и монашке заједнице на Косову. Према општем ставу очигледно умерених челника СПЦ у односу на приштински преговарачки тим, требало би да настане консензус о заштити патријаршијских локалитета, што би утицало на програмске смернице које ће УНОСЕК формулисати. Крај коментара.
8. (U) Ова депеша у целини може се доставити специјалном представнику Марти Ахтисарију.
МАКБРАЈД
Коментар преводиоца: Ова и претходне две депеше алармантно осликавају панораму издаје у највишим круговима Српске православне цркве, од чијег опсега и дрскости застаје дах. Име опаког шарлатана и диригованог разбијача Српске Цркве Иринеја Добријевића провлачи се кроз све три прегледане депеше, али он није једини који ровари изнутра. Видели смо још нека интересантна имена. Ипак, Добријевић је само видљиво и јавно лице трулежи, њен poster boy, али је далеко од тога да буде једина трула јабука у овој смрљивој врећи.
Високопозиционирани црквени делатељи воде своју посебну политику, необазирући се на усаглашени став установе коју пред странцима представљају или државе чијих се интереса њихово деловање нужно дотиче. Утркују се у сакупљању каријеристичких поена код представника стране силе, изразито ненаклоњене њиховој Цркви и земљи. Оговарају и ниподаштавају своје надређене црквене и државне органе пред страним званичницима, чији је једини циљ безобзирно спровођење политике сопствених држава и обавештајних служби. Има ли боље дефиниције декаденције и расула од овога што смо видели, завиривши у ове три, насумично изабране, депеше?
И незаборавимо да је наведено одраз стања од пре четрнаест година, када су одбранбени капацитети и у Цркви и у држави били на нешто вишем нивоу. Какво је стање данас? Са страхом и трепетом би могли поставити такво питање, свесни у дубини душе да је у међувремену процес распада и расула џиновским корацима узнапредовао, да су руководећи ешалони Цркве сада крцати верски равнодушним глумцима у свештеничким одорама и да је држава, чији је задатак да буде непробојан штит народу и свим установама од стратешког значаја на којима друштво почива, пробушена као швајцарски сир.
У таквој атмосфери и при таквом односу снага ускоро ће бити намештан избор новог Српског патријарха. Болест енигматичног порекла коси из ко зна којих разлога нациљане црквене архијереје, застрашујући оне преостале и преживеле, ионако малодушне, чинећи их сугестибилним у односу на изборне „препоруке“ које ће свакако добити, али сигурно не од Светога духа.
Нека Господ спасе што се спасти може од српског народа, олупина његове неизмерним жртвама стечене државе, и његове сломљене Светосавске Цркве.
Претходни наставци:
- Ексклузивно: Превод депеша "Викиликса" о Иринеју Добријевићу (1)
- Еклсклузивно: Превод депеша "Викиликса" о Иринеју Добријевићу (2)