Неколико дана пре смрти Блаженопочившег Патријарха српског, Господина Иринеја, србска јавност је могла да присуствује невиђеном скандалу на ТВ Хепи, приликом гостовања господина Ненада Чанка код перјанице пропагандистичког новинарства господина Миломира Марића.
Том приликом, обојица су дотакла цивилизацијско дно, у емисији која је као једини повод имала невиђени напад на Српску православну цркву и њеног оболелог Поглавара Његову Светост Господина Иринеја.
Ових дана на порталу ИНЦ-4, могли смо прочитати интервју господина Чанка, у коме наводи скоро исте нетачне чињенице везане за Српску православну цркву, на које сматрам за потребно да се осврнем са пар речи.
Било је за очекивати да ће се већ сутрадан након интервјуа на телевизији са националном фрекфенцијом, огласити неко од власти да се макар огради, ако не и осуди иступ државног пропагандисте господина Чанка, али то се на жалост до данас није десило. О кривичној и моралној одговорности, избацивању из службе, одузимању буџетских апанажа, нико ни не помишља, што говори о томе да су такви наступи брижљиво планирани и синхронизовани, али треба упозорити организаторе да код широке србске и црногорске јавности изазивају супротан ефекат.
Нема смисла освртати се на све гадости које су том приликом изговорене о Светосавској Цркви и Њеном Поглавару, који се у то време буквално борио за живот, на жалост неуспешно, у државној, војној болници.
Овом приликом ћемо се осврнути само на неколико ноторних неистина, да не користим као пристојан човек реч лаж, а на које је Влада Републике Србије била дужна одмах сутрадан одговорити.
Наиме, изговорена је тврдња да Његова Светост , а нити било ко други из Јерархије Србске нема право користити капацитете државног здравства и тиме заузимати место пристојним припадницима владајуће номенклатуре, који сходно томе нису православни верници и који као секта на власти имају приоритет на лечење.
Треба обавестити јавност да је након доношења Закона о црквама Републике Србије, на посебном Сабору који је тада одржан на инсистирање господина Динкића и покојног Министра вера господина Радуловића, одлучено да Српска православна црква прихвати систем државног пензијског и здравственог осигурања, изграђен је читав механизам регулисања тог питања, и од тада сви чланови Јерархије у Републици Србији, монаси и монахиње, вероучитељи и други верски службеници су у државном систему, плаћају порезе и доприносе и уживају сва права на пензионо и здравствено осигурање као и сви остали грађани.
Став да чланови Јерархије не могу да се лече у државним болницама, али треба и мора да плаћају доприносе и порезе по том основу је беспризоран , а најгоре у томе је да је немогуће да је господин Марић неинформисан по том питању, а Влада Републике Србије сматра да не треба да реагује на неистине који је изговорио високи државни дужносник и припадник свих досадашњих наводно демократских режима.
Други нетачан, али изузетно опасан став је да је Карловачка митрополија била аутокефална војвођанска црква. Тај став је поновљен и на ИНС-4. Толико не познавати историју је немогуће, те је очигледно да се ради о пласирању тезе у овом осетљивом тренутку, која има за циљ припрему јавности за растурање СПЦ, једине преостале националне институције која обухвата србски православни народ и остале православне вернике са ових простора на васељенском нивоу. Да подсетимо цењене читаоце, да је канонско подручје Карловачке митрополије (патријаршије) обухватало широко подручје од Трста, преко Беча, чешких и словачких земаља, великих делова Румуније, целу Мађарску, Молдавију и делове западне Украјине, па до Хрватске, Словеније Далмације све до црногорског приморја итсл.
Данашња АП Војводина је на том подручју представљала незнатан део, те се не може истицати нетачна теза да је Војводина икада имала сопствену аутокефалну православну цркву, то је била Православна црквена организација православног живља на просторима Аустроугарске империје, односно Светог Римског Царства. Са друге стране , АП Војводина, као и остали наводно федерални делови бивше Југославије, није историјска државна територија, српски крајеви у Аустроугарској монархији су били потпуно другачије организовани.
С тим у вези, надовезује се следећа неистина, која се пласира приликом наведене емисије, а то је да је Српска православна црква настала тек 1920. године. Подсећам цењене читаоце, да је управо на просторима Паноније одмах након мученичке смрти Господа Исуса Христа, почео деловати Велики Апостол Андреј Првозвани са Светом Јунијом, те да су негде на простору данашње Мађарске, међу тадашњим словенским ( читај србским ) становништвом, отпочели ширење хришћанства. Позната је Веспремска епархија из тог доба, нешто касније Сирмијумска (на простору данашње Сремске Митровице), постоје многобројни археолошки и писани извори из тог периода. Величина и улога Светога Саве је управо у томе да је спојио древно канонско подручје Панонско, са канонским подручјем Немањичким узевши Светог Арсенија Сремца за свог заменика, који га је после и наследио на Трону Српске православне цркве. Тиме је обезбедио да се споје Апостолско прејемство Светог Андреја Првозваног са Апостолским прејемством Светог Апостола Павла, који је прве црквене општине и епархије основао по Црној Гори, Далмацији, Херцеговини и осталим околним крајевима. Од првих дана хришћанства, србски православни народ је примио Православље, да би јединствена црквена организација постојала и постоји у континуитету од Светог Саве.
Теза господина Чанка да је он верник, али да не признаје световну црквену организацију, не може бити прихваћена, он је по понашању и вероназору припадник глобалистичке верске организације која је антихришћанска и антиаврамистичка, то својим понашањем свакодневно доказује и показује. Мимикрија је одраз лицемерја.
О осталим нетачностима изнетим од господина Чанка о Српској православној цркви и Његовој Светости не вреди се ни освртати, али се православни верници морају запитати какве ли су то истине које нам саопштавају многобројни други саговорници господина Марића, сви одреда припадници безбедносног миљеа, који нас непогрешиво води последњих тридесетак година у пропаст и на руб европске и светске цивилизације. Истина У Христу је једини спас за напаћени србски народ.
У интервјуу који је пренет на порталу ИНЦ-4, господин Чанак говори о клерикализму Српске православне цркве у Црној Гори, што говори о његовој нечасној намери или потпуном непознавању појма клерикалима. Управо супротно, један од главних атрибута СПЦ је њен народни карактер, она се кроз тешку историју и борећи се против окупатора и тирјанства насилних власти, кроз историју дубоко стопила са народом, из народа потиче њена јерархија,и њена историјска снага. Литије су управо одраз тог јединства православног становништва и Цркве, реакција СПЦ на отимање црквене имовине је била изузетно одмерена, демократска и у складу са међународним стандардима, уосталом подржана је и од западних центара моћи, којима је очигледно дозлогрдио недемократски диктаторски и насилнички режим јужноамеричког типа, који је створен у Црној Гори, на жалост и на просторима и других колонија створених на просторима Балкана.
О правдању корупције, непотизма, криминала Мила Ђукановића, које појаве господин Чанак назива маргиналним, не треба трошити речи, то говори о његовом поимању демократије у 21.веку, уз напомену, да је у ЕУ, којој наводно тежи та номенклатура опскурних партијских лидерчића на овим просторима , нулта толеранција на те појаве и један од услова за напредак у европским интеграцијама. О покушају стварања новоидентског становништва на црногорским просторима и затирању свега српског господин Чанак не говори ни речи, знајући и сам да је покренут реверзибилан процес који ће се проширити и на остале просторе где живи српски живаљ.
Не можемо веровати да су континуирани напади господина Чанка изазвани тиме, што је Српска православна црква поднела, почетком овог месеца, Приговор на нацрт Закона о порезима на имовину Републике Србије, где је изнела озбиљне аргументоване примедбе на антиуставне предлоге који грубо нарушавају уставни положај и аутономију СПЦ и свих других традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији. Такав поступак није демократски пут, и показује безобзирност антихришћанске и антиаврамистичке глобалистичке секте која је узјашила на леђа народа, а која на демократско обраћање властима, одговара пљувањем преко окупираних медија.
Данас, сви ми имамо право на сопствено религијско определење, на жалост многи су изабрали глобалистички антихришћански религијски систем Њу Ејџа, у коме све више на планетарном нивоу преовладава веома опасна хомосексуална секта, која је изузетно агресивна, према свим традиционалним религијама, а посебно Православљу. Њен крајњи циљ је антицивилизацијски, веома злокобан, на овим просторима се бави променама свести традиционалног , патријархалног, религији оданог становништва, све традиционалне цркве и верске заједнице су на удару, оне за глобални верски поредак представљају опасност , постављени циљ је потпуно разарање религије и обезбожење становништва. Овакви напади представљају еклатантно ширење мржње и верске нетрпељивости, које је предвиђено као кривично дело у европским законодавствима, па и нашем, на жалост видимо да се господин Чанак, господин Марић и друга господа из пропагандног апарата владајуће партије осећају веома комотно и заштићено износећи у све краћим временским интервалима све више неистина уперених не само према СПЦ, већ и према религијским правима и осећањима становништва уопште.
Треба се помолити Господу за те несретнике.
Стеван Зивлак