Тестови на активну инфекцију, * наиме ПЦР и антиген-тест, узимају се брисом из назофаринкса. Ако их проводи лоше обучено особље, постоји ризик од повреда у посебно осетљивим областима.
”Из САД-а нам већ стижу први извештаји о перфорацијама базе лобање и ликворским фистулама након узимања брисева, јер је кост рино-базе (примедба: задњи, унутрашњи део носа) местимично танка као папир”.
Лекарско удружење је дало упутство како то правилно учинити. Када се она прочитају и упореде са приказаним сликама и видео снимцима, стиче се утисак да се често праве озбиљне грешке.
Овакав поступак је правилан, како каже лекарско удружење:
Следећи поступак омогућава са великом сигурношћу коректно узимање бриса:
1. Пацијенту се каже да удише и издише кроз наизменично затворене ноздрве.
Брис се узима кроз ноздрву која је проходнија.
2. Особа која узима брис стоји са стране, поред пацијента како не би била изложена директном кашљању или кијању особе која се тестира.
3. Пацијент се упути да држи главу усправно, да брада није подигнута. Нагињање главе уназад је контрапродуктивно и води право ка бази лобање.
4. Да би се предњи отвор ноздрва изједначио са носним дном, онај ко тестира може мало да подигне врх носа на горе.
5. Штапић се сада полако и пажљиво увлачи, уз оријентацију према дну носне дупље. Дно носне дупље је паралелно са непцем. За оријентацију служи отприлике висина ушију.
6. Штапић са тупфером се гура док се не наиђе на отпор. То се очекује отприлике после 8-12 цм, зависи од величине лобање.
7. Без даљег гурања се штапић сад може окретати пар пута да би се узело што више секрета.
* Примедба: у међувремену је показано да ПЦР-тест није погодан за дијагностику, али лекари и даље игноришу то сазнање.
Превод са немачког за "Борбу за веру": Данијела Брунер