БОРБА ЗА ВЕРУ - Прогон вероучитељице Слађане Павловић из Чачка

ПАВЛОВИЋКА НИЈЕ УКЛОЊЕНА ЗБОГ КВАЛИФИКАЦИЈА

Након предаје текста Чачанском гласу, комисија Основне школе "Свети Сава" добила је информације од намесника задуженог за кадровску расподелу вероучитеља по школама, "да ће дипломирати" (кандидат којег су послали). Значи, разлог уклањања С. Павловић није недостатак стручне спреме (по Правилнику о изменама и допунама правилника о врсти стручне спреме наставника који изводе образовно-васпитни рад из изборних програма у основној школи, Службени гласник РС, 26. октобар 2005).

О свему овоме смо обавестили Одељење Министарства просвете у Чачку, председника Скупштине града Чачак, старешину и намесника Православне цркве у Чачку.

"Вероучитеље поставља црква на предлог архијерејског намесника, а по благослову епископа Жичког. Предност имају кандидати који имају боље квалификације", каже Радосав Милинковић, архијерејски намесник трнавски. Према његовим речима, Љубодраг Стојковић је завршио Средњу богословску школу, а до Теолошком факултету му је остао дипломски испит. Слађана Повловић је завршила Теолошки институт, напомиње Милинковић.

- Његова школска спрема је јача. У овом случају немају право да се мешају професори и наставници. Сви вероучитељи су одговорни епископу Жичком. Реч је о питању за које је задужена једино црква, а не о освети. Ове године су предност имали кандидати са бољом стручном спремом - наглашава Милинковић.

Након седам година рада у више основних школа, када није имао ко да ради, наша вероучитељица Слађана Павловић телефоном је, негде "одозго", обавештена да потреба за њом више не постоји, јер би на њеном месту тебало да почне да ради дипломирани теолог. Нико не сумња у способности и душевност младог човека, али исто тако знамо да колегиница С. Павловић свој посао обавља управо онако како се од учитеља и очекује - посвећено, са изузетно добрим односом и са пуно љубави према деци, њиховим родитељаима, и врло коректним односом према колективу. За свакога има топлу реч утехе и разумевања, и за верујуће и за оне који то нису.

Зато је одлука Некога из црквене власти све нас ружно изненадила. Ми који радимо у просвети, добро знамо да на вишим школама и факултетима стичемо некакво стручно знање које касније, у пракси, надограђујемо, усавршавамо. Али постоји нешто што се не може научити ни на вишој школи ни на факултету, а то је како да сваком детету приђеш као родитељ, са љубављу и нежношћу, али и одређеном строгошћу када је то потребно.

За седам година рада наша вероучитељица Слађа градила је својом добротом и на децу преносила све оно што човек, и по Божјим и по људским законима, треба да има - љубав према ближњем, поштовање пема родитељима, породици, љубав према вери, која у OBАКВИM тешким, смутним временима треба да нас одржи заједно -(а не да прави раскол међу нама) и да нам помогне да изнедримо здраве генерације које ће моћи да понесу терет одговорности и на својим плећима.

Да ли је онда толико битно што С. Павлрвић има "само" вишу школу (са вишом школом раде и колеге које предају друге предмете)? И да ли је након толико времена које је провела радећи у школи искуснија у послу у односу на време када је почињала и када је црквеним властима било важно да нађе ко ће да ради? Или је у питању нечија самовоља која на такав начин, нимало у складу са оним што вера проповеда, некога ко је седам година био добар радник, дисквалификује и понижава? Је л' и то Божја или Нечија воља? Нека овај случајни знак једнакости бар мало замисли оне који о томе одлучују.