БОРБА ЗА ВЕРУ - Уредништво: Пао и чувени ревнитељ Православља митрополит пирејски Серафим (фото-видео)

Подсећамо наше цењене посетиоце да смо 2. октобра 2020. године објавили текст под насловом „Шта се догађа у Грчкој Цркви... већ неколико великих ревнитеља Православља пало у ђавољи екуменизам“ (овде:). У том тексту се говори о паду у јерес некадашњег ревнитеља Православља митрополита гортинског Јеремије и митрополита Јеротеја Влахоса познатог теолога и духовног писца, чије су књиге волели многи православни хришћани (који је – у међувремену – примио и „Фајзерову“ вакцину - овде:). Пао је чувени проповедник архимандрит Андреј Кананос (овде:), пао је (у раскол) и архимандрит Јефрем Ватопедски...

У истом прилогу, чији је аутор Рус Назар Головко, даје се охрабрујућа констатација да није читава Грчка Црква пала, да у њој има још ревнитеља вере, па наводи као пример митрополита пирејског Серафима. Но, „Борба за веру“ је још пре годину дана указала на чињенице које сведоче да је некадашњи највећи грчки ревнитељ Православља – Серафим пирејски, заправо већ пао.

Но, пре него што погледамо како је текао његов пад, погледајмо, укратко, по насловима (а дајемо и линкове на те текстове), како је он некада ревновао:

22 новембар 2016. самопроглашени источни папа Вартоломеј, упутио је претеће писмо поглавару Грчке Цркве Јорониму, у коме каже да ће „одсећи“ грчке јерархе који се не буду држали једногласно донетих одлука на разбојничком Критском „сабору“. Вартоломеј је упутио прикривену претњу и самом архиепископу, упозоравајући га да и сам не прекорачи линију, и да се врати својим обавезама преузетим на Криту. „Источни папа“ је поменуо два јерарха посебно: Митрополита калавритског Амвросија из Калаврије и Митрополита Серафима Пирејског, који су предвиђени за уклањање (овде:).

Очито да је митрополит Серафим ову претњу схватио озбиљно. То смо видели касније из његовог поступања и „Борба за веру“ је одмах разобличила лицемерје и пад пирејског митрополита. Наиме, он је „ревновао“ све до јануара 2020. године, а онда је ушао у раскол, скупа са Синодом Грчке Цркве.

21. јануара 2020. године, објавили смо вест да је Серафим Пирејски саслуживао архиепископу Јерониму на Литургији на Богојављење, на којој је поглавар Грчке Цркве поменуо вођу украјинског раскола као „Епифанија кијевског“. Тој вести ми смо дали наднаслов: „Дакле, Серафиме, и ти?“, чиме смо констатовали пад у раскол некадашњег ревнитеља. У том прилогу смо, између осталог, још написали:

„Што се тиче мишљења „Борбе за веру“ о томе да ли митрополит Серафим мења своју позицију према украјинском расколу, можемо рећи да је његова позиција постала проблематична, канонски неутемељена и лицемерна још у новембру 2019. године, када је, поводом признања националистичке секте зване „Православна црква Украјине“ од стране архиепископа Јеронима, - изјавио „Ја се не слажем, али подржавам архиепископа...“ (овде:) Митрополит Серафим од тада покушава да седи на две столице – наводне ревнитељске, јер се тобоже противи признању расколника, и профанарске – јер подржава и саслужује поглавару Грчке Цркве који је признао украјински раскол и који помиње на Литургији вођу тог раскола. Очито, митрополит Серафим је само још један панхелиниста и етнофилетиста, који, притом, пажљиво чува свој трон (овде:).

Иако је су у то време изјаве митрополита Серафима биле горљиве – он је са још неколико архијереја тражио сазивање Свеправославног Сабора без учешћа јеретика Вартоломеја – његов став, који смо цитарали, недвосмислено је сведочио да је он напустио своју ревнитељску позицију (овде:).

У нашем саопштењу под насловом „О потреби опреза у наше дане – поводом садашњег исповедништва митрополита Неофита“ (овде:) дали смо своје расуђивање o узроцима отпадништва у које је потонула Грчка Црква.

„Трагедија грчких православних хришћана (а Кипрани су такође Грци) састоји се у томе што су они, још пре једног века, углавном прихватили папистички или тзв. нови календар, који је увео масончина Мелетије Метаксакис, фанарски патријарх и упропаститељ јединства Цркве. Осим Јерусалимске патријашије, Свете Горе и Синаја, Грци су прихватили нови календар, да би угодили папизму и протестантизму... Нови календар (проклет од стране источних патријараха овде:) је водио у екуменизам, раскол и богослужбену реформу, које су се, као зараза, проширили и по свим Помесним Црквама…“

Ево шта је о такозваном „новом“, односно папском календару говорио велики српски старац схиархимандрит Гаврило Ралетиначки:

„Латини се не боје проклетства што су Свети Оци проклели све оне који се усуде да покваре ред Пасхалије (слављења Васкрса)! На жалост и многи православни народи (осим нас Срба и Руса) покварише ред календара и одоше са западњацима у пропаст. Једне године појавио се сјајан Крст преко целе Атине на православни Крстовдан, а не на католички. Али бадава, кад су многи Грци остали слепи и неосетљиви. Наши Срби не примише нов календар, али на жалост све празнике рачунају по „швапском календару!“ Како је то ружно кад Срби па и свештена лица, кажу да је Божић 7. јануара, а не 25. децембра. Код правих Срба прво долази Божић, па Нова година, а код „шарлатана“ обратно, прво Нова година па Божић. Тако и за све празнике наопако говоре. Примакло се антиристово време и он лови полако и правоверне. Господ сe пита – „Да ли ћу наћи веру на земљи“, када дође по други пут на земљу? Вера се у људима полако гаси. Благо ономе ко остане веран до краја свога живота, он ће стати са десне стране Господу своме на дан Страшнога Суда , и наследиће Вечно Царство које је Он припремио онима који Га љубе“ (овде:).

Морамо рећи да ми, повремено, пренесемо по неку душекорисну изјаву неког грчког клирика, новокалендарца. То не значи да ми сматрамо да тај није, као новокалендарац под проклетством источних отаца. Ми његову поуку преносимо сматрајући је душекорисном за вернике, а да ли ће тај клирик касније пасти, ићи ће се спасити – то само Бог зна. Јер, Господ је рекао – што је људима немогуће, Богу је могуће (Лк. 18,27).

Но, у погледу Серафима Пирејског и других некадашњих „ревнитеља“ постоји још једна могућност, која се не сме занемарити. Наиме, он је својевремено авао врло запаљиве изјаве против ционизма и масонства, што је било врло симптоматично. Те изјаве су биле – могуће је – пријатне за нечије уши, али су указивале и на могућу провокацију. Ми не можемо то доказати, али изражавамо сумњу да је Серафим Пирејски икада био искрени ревнитељ, већ само провокатор у крилу Православне Цркве, који је управо пропагандом антихристовских сила против који се, тобоже, борио - произведен у тобожњег ревнитеља, како би се његова слава у кључном тренутку злоупотребила. Нешто слично произвођењу рушитеља Српске Цркве покојног Амфилохија, бившег епископа Атанасија Јевтића и епископа бачког Иринеја Буловића у „јустиновце“, што им је била – а приори – тапија на непогрешивост и "вакцина" против сваке критике.

Шта желимо да кажемо? Кроз свет круже слике и видео записи како „ревнитељи“ Православља митрополити Јеротеј Влахос и Серафим Пирејски примају вакцине против корона вируса. Шта се поручује православнима? Ако то чине они, зашто не бисте и ви?

Но, ми непрестано упозоравамо - чувајте се да вас ко не превари!