Предраг Вучинић, Мелбурн: Пеђа и Душан – новотарац и светосавац (са освртом "Борбе за веру")
недеља, 24 јануар 2021

 За О. Пеђу сам сазнао са портала Борба за Веру (овде: и овде:) , а тек данас сам га случајно и на брзину погледао у претпостављам једном од његових редовних јављања следбеницима преко интернета. Мени који нисам теолошки образован највећи утисак је простота и примитивизам на који ипак нисам навикао код српских свештеника. Он је очигледно ниско образован, чак му ни српски језик није јача страна, а стил много ближи "жестоким момцима са асвалта" који препричавају догађаје из краја него свештенику, био сам запањен.

Ароганција и заљубљеност у самога себе су више него видљиви. Помислим, да ли то сада гледамо будућност, да ли нас у годинама које долазе очекују овакве незналице, психички поремећене особе, нарцисти, арогантни учитељи који нас третирају као буадле, да буду свештенослужитељи СПЦ. Каква је то данашња Богословија из који овакви кадрови излазе? Каква нам је и црква када немо ову саблазан дозвољава, а ко зна можда и промовише. 

На питење једне младе следбенице да ли треба да учи недељом, о Пеђа одговара, свакако да треба. Пошто рекох да нисам теолошки образован пронађем на интернету на порталу Светосавље исто питање, али одговор од о Душана: 

Питање:

Pomaže Bog! Prvo želim da pohvalim ovaj izvanredan i veoma poučan sajt na kome se mogu naći odgovori na mnoga pitanja i nedoumice u vezi sa verom. Čitam vaše odgovore na pitanja koja i mene zanimaju i tekstove iz biblioteke i prezadovoljna sam. Stvarno za svaku pohvalu! Izvinjavam se zbog latinice, pišem preko mobilnog telefona. Da li je greh učiti za školu nedeljom ili praznikom? Hvala unapred na odgovoru.

Ivan


Одговор:

Драга сестро Ивана, Четврта Божја заповест гласи: Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твоме (Изл. 20, 8-10) . Господ захтева да се седми дан посвети Њему, јер и Он, стварајући свет за шест дана, „почину у седми дан од свијех дјела својих која учини“ (Пост. 2, 1) . И још нешто нам каже ова заповест: сврши све своје послове. Човек треба да испланира своје послове, да настоји завршити неопходне радове у току радне недеље, да би у дан васкршњи, у недељу, могао да посвети време за душу своју. Међутим, постоје послови од општег интереса, који се не могу обустављати ни у недељне, ни у празничне дане. То су послови из области здравства, саобраћаја, безбедности, снабдевања народа водом, храном, енергијом и низ других послова, који захтевају седмодневну радну недељу. И кад је наш народ био готово сав аграрни, кад су се самостално бавили пољопривредом и сточарством, било је послова који се нису могли одлагати, па ни због празника. То су најчешће радови на спремању летине, пре свега пшенице, сточне хране и још неки послови. Када је требало скупити сено или пожњети жито у недељу, или на празник, народ би говорио: «Урадићемо то, Бога молећи». То је, по народном схватању, било исто као да су отишли у цркву, на Службу Божју. Радити и Богу се молити, то је један вид активног светковања празника. У «Житијама светих» записно је, како су монаси једног манастира проводили време искључиво у молитви, ништа не радећи. У сусрету са монасима једног другог манастира, они се похвалише овим својим подвигом. Монаси из другог манастира их запиташе: «Ви се дакле непрекидно молите Богу! А да ли ви некад спавате? » Монаси одговорише потврдно, а саговорници им узвратише: «Ми имамо време молитве и време рада. И кад радимо, ми се и тада молимо Богу. Од плодова свога рада дајемо део сиромасима, а они се за нас моле Богу док ми спавамо. Ми смо тако схватили Христову заповест: „Молите се непрестано“». Владика Николај каже: «Посвети седми дан искључиво Богу, и тако ћеш се уистину одморити и новом снагом запојити. Целог седмог дана мисли о Богу, говори о Богу, читај о Богу, слушај о Богу и моли се Богу. Тако ћеш се уистини одморити и новом снагом запојити». Прва црквена заповест нас позива на Службу Божју. Верници су обавезни: «Молити се Богу и учествовати на Служби Божјој сваке недеље и празника». Мислим да ти је сада јасно коме припадају недеља и празници. Припадају теби, али припадају и Богу. Ако ти поштујеш Четврту Божју и Прву црквену заповест, које директно говоре о томе како се човек треба понашати у ове дане, никада нећеш бити у недоумуци, да ли да у недељу или на заповедни празник отвориш књигу, уџбеник и поновиш неку лекцију или да одеш на Свету литургију. Бог не кажњава рад. Бог кажњава лењост. Рад је човеку задат самим стварањем и као што Бог ради кроз сву вечност, тако је човек дужан да ради у току свог земаљског живота. Ако ти у суботу ништа ниси учила, ишла си у шетњу, бавила се спортом, ако си увече изашла са дугарицама или друговима и вратила се у зору кући, ако си преспавала Свету литругију, а после подне се сетила да научиш нешто за школу, онда је то грех. Ти ниси испланирала своје обавезе, како наређује четврта Божја заповест (сврши све своје послове) и најпре научила што треба за понедељак, па тек онда користила слободно време за изласке и рекреацију. Коначно, ако и не одеш баш сваке недеље на Литургију, али ти увек недељни дан осване као празник и тако ускладиш своје понашање, ако се код куће помолиш Богу пред Славском или неком другом иконом, ако помогнеш мами у спремању ручка, можеш и у недељни дан читати корисну литературу, па и твоје уџбенике, јер ти они помажу да постанеш не само добар стручњак у послу којим ћеш се бавити, већ и да постанеш добар човек, а што је и превасходни циљ и школе и учења. Значи, испланирај своје време и настој да све своје обавезе испуниш у току радних дана, а недељни (и празнични, ако је то могуће у току радне недеље) дан посвети Господу Богу и својој души, назидавај своју душу молитвом, добрим делима и радуј се породичној заједници. Нећеш тада погрешити и неће те Бог казнити, ако обавиш још неке припреме за сутрашњи радни дан, ако поновиш лекције према распореду. И сећај се увек оне народне: „Учинићемо то, Бога молећи! “ Одличан успех у школи, као награду за твој предани труд, жели ти

о. Душан

 

Обрадовао ме је одговор о Душана и улио ми наду. Значи, хвала Богу, имамо ми и другачијих свештеника (или попова како то каже о Пеђа) од оца Предрага, само се бојим да ће они полако да оду у царство Божије, а ови накарадни ће да нам остану и образују децу.  Предраг или Душан? То браћо од Бога, али и од нас зависи. "Ћутањем се Бог издаје", ако не дигнемо свој глас против апостасије трпећемо страшне последице, а ако устанемо "на гробљу ће изнити цвијеће за далеко неко покољење". 

 

Осврт и појашњење „Борбе за веру“:

Драги брате Предраже,

Твоја стрепња да ће правоверни свештеници – при чему мислиш на оца Душана – „полако да оду у царство Божије, а ови накарадни да нам остану...“ је већ обистињена. Наиме, поменути отац Душан, који је одговорио на питање читаоца „Светосавља“ је протојереј-ставрофор Душан Колунџић, који се упокојио прошле године (овде:).

Твоје предвиђање има основа. Главни план новотараца како да униште Православље у Србаља, заправо је исказан у својевременој изјави једног окорелог новотарца на једном екуменистичко-новотарском сајту.  Елем, тај номинални православац и Србин је рекао: „Оно што није учинила теологија, учиниће биологија“. А то, у преводу, значи: они које нисмо преумили јеретичким учењима, свеједно ће временом помрети, а на њихово место долазиће наши, то јест јеретици. Јер, кварење вере и раскољавање СПЦ почело је оног тренутка када су новотарци и екуменисти заузели Богословски факултет у Београду и остале богословске школе. Оне су сада – више или мање – расадник безбожништва у градини Светога Саве. Одатле нам долази највеће зло.

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 25 јануар 2021 )