Реч је о митрополиту који је до децембра 2020. године био на трону екатеринбругшке епархије и који је потписао одлуку о рашчињењу и одлучењу од Цркве оца Сергија.
„Пошто сте ме избацили из храма и изопштили ме из цркве, тражим од вас да предате мој ковчег митрополиту Кирилу. – цитирао је 11. фебруара телеграм - канал „Церквач“ речи о. Сергија, које су пренели његови адвоката. „Не можете ме опевати, ја се налазим у тамници, шта ће ми онда тај ковчег?“
Поклон се још увек налази у келији схиигумана Сергија у Средњеуралском женском манастиру.
Коришћен је као сто.
"Добар ковчег. Али за митрополита свеједно је премален", примећује „Церквач“, алудирајући на озбиљну прекомерну телесну тежину садашњег казанског ахријереја.
Осврт "Борбе за веру":
Православној подвижничкој пракси својствени су случајеви држања мртвачких сандука у келијама и спавања у истим. Они су ту у циљу непрекидног сећања на смрт, као опомена на сујетност свих житељских ствари, за зауздавање греха и подстицања на покајање и подвиг.
Примери овакве праксе су, иначе, забележни и код ревноснијих припадника Богомољачког покрета Светог Владике Николаја, у шта је један од уредника "Борбе за веру", писац овог коментара, имао лични увид.Такође је, из прве руке, чуо сведочанство о столару - бомољцу који је, у хитном случају, уступио за сахрану ковчег у коме је сам спавао.
Већина данашњих "световно модификованих верника", а нарочито оних "новокомпонованих", ће ову праксу, несумњиво, осудити као морбидну.
Но, за све оне којима је ово "јака храна", постоји - од Светих Отаца препоручена - једна друга пракса, са истим циљем, а то је - што чешће посећивање гробаља.
Јер, ко се непрестано сећа смрти, никада неће сагрешити.