Јан Валтер (Jan Walter) 6. јуни 2019 Професор Францис Пејтон Роус, (Professor Francis Peyton Rous) директор у пензији (који је делимично био и даље у радном односу) лабораторије за истраживање рака на Рокфелер Институту, добио је Нобелову награду за откриће канцерогених организама, што је овом научнику први пут успело 1910. године.
Сада је пронађено више различитих канцерогена, а истраживачи рака постепено почињу да схватају како један такав канцероген може трансформисати здраву ћелију у ћелију рака.
Ово питање постаје посебно незгодно када се схвати да се такви канцерогени већ деценијама додају вакцинама. ЦДЦ (Центар за контролу и превенцију болести) недавно је признао да је 10-30 милиона Американаца заражено СВ40 (SV40 -„вирусом рака“; Симиан Вирус 40) вакцином против полио-мијелитиса. Свако ко може да сабере један и један, требало би прилично брзо да прозре језиви пословни модел фармацеутских фирми. Рак је једно од најуноснијих послова у свим нивоима друштва.
Др. Роберт Бел, бивши потпредседник међународног истраживања рака у британској болници за рак, очигледно може да сабере један и један и говори отворено: „Главни, ако не и једини узрок монструозног повећања рака била је вакцинација“.
То би могао бити и разлог зашто се вакцине не тестирају на канцерогене материје и што се пацијентима никад не дају на увид приложена упутства за коришћење. Они би ”пали” на таквим тестовима и сходно томе не би добили никакво одобрење за производњу и примену.
Вакцине не садрже само канцерогене, већ и друге опасне супстанце, попут живе или алуминијума, којима није место у нашем телу; посебно не код беба. У Енглеској се, на пример, 14-годишња Натали Мортон срушила у школском ходнику 75 минута након што је вакцинисана против рака грлића материце и умрла је на лицу места.
Док се показатељи опасности ових ињекција свуда повећавају, фармацеутски лоби покушава да му се супротстави свим средствима пропаганде; Обамина администрација је чак ублажила строге границе за садржај живе у вакцинама у САД-у. Намеће се сумња: Овде неко има на уму нешто друго од онога што лекари морају да положе у Хипократовој заклетви!
Чак је и амерички истраживач др. Дијана Харпер, која је била кључна у истраживањима и клиничким испитивањима ХПВ-вакцине Церварикс и Гардасил, јавно је упозорила да је могуће, да ове две вакцине нису безбедне. У интервјуу за енглески лист Недељни Експрес, (Sunday Express) она је отворено изјавила да, супротно уверавањима њених присталица, вакцина не спречава рак грлића материце: „Вакцина неће смањити учесталост рака грлића материце“. Ова сензационална вест се, не само од штампе-после једне контра-пропаганде у корист вакцине-исто тако бескрупулозно гура под тепих, као и извештаји о смрти младе Натали Мортон.
На жалост, узбудљиви интервју је мало касније цензурисан: Express.co.uk (чак је и Гардиан известио о скандалу.) На жалост, Натали Мортон је само једна од небројених жртава. Лиса-Мариа Рајмер је срећом преживела вакцину, али је и данас оштећена: Закључак: Све док су вакцинације добровољне, може нам бити свеједно. Не да немам саосећања са жртвама, али у међувремену информације постоје и по мом мишљењу треба преузети минималну личну одговорност; посебно када је реч о здрављу сопствене деце.
Извор: https://www.legitim.ch/
Превод са немачког за "Борбу за веру": Данијела Брунер