Уредништво: Довели су овога да доведу тамо онога или "прорачанство" породице Карић (видео) |
субота, 20 фебруар 2021 | |
Захваљујући богољупцима - добромислитељима овог сајта, „Борба за веру“ и вечерас излази са новим прилозима. Хвала вам браћо светосавци и сестре светосавке и од Бога вам изобиље Његових небеских и земаљских дарова! Порфиријевци бљунуше отрове против нас Но, има и оних – и мноштво их је – којима ће због тога јед појести душу. Међу њима су се посебно (од јуче) истакли порфиријевци. Грунуше нам они на мејл и избљуваше своје отрове. И то са таквом мржњом, да су зла њихових инквизиторских предака само мачји кашаљ у односу на зла која би они учинили нама када би били у прилици. Између осталог, пожелеше нам да помремо од глади, јер кажу да немамо право да за рад сајта тражимо донације. Ето... Српски епископи живе као тајкуни (осим једног). Попови (уз мало изузетака) пију крв овом ојађеном народу, иако је Христос рекао „забадава сте добили, забадава и дајите“. На једној „јачој“ сахрани, тројица новотарских попова су – на пример – зарадила 1.200 евра (и словима: хиљаду и две стотине евра!!!). Били смо очевици. А донације „Борби за веру“ у појединим месецима мање су него примање чистачице (част и том занимању). Није ли то понижавајуће?! Чак и у манастир ако одете, оставићете новац (негде има тарифа, негде не). И треба тако, јер од чега би се иначе монаштво издржавало (овде не мислимо на манастирске бизнис центре, у које су претворене неке велике српске светиње, попут Тумана). Само – ето – „Борба за веру“, на којој се ради по петнаестак сати дневно бар 360 дана у години, и чија безбедност изискује енормне трошкове - нема право на помоћ. Али, хајде, открићемо вам и једну ТАЈНУ безбедности сајта. Кад већ МОРАМО. "Борба за веру" ради паралелно на два сервера. Све је синхронизовано. И све је дупло. Иако је "Борба за веру" нападнута 24 сата дневно, сајт је увек доступан. Како? Тако што у тренуцима кад - не дај Боже - буде хакерским нападом оборен на једном месту, сајт се покреће на другом. Све се догађа у трену и читаоци немају никаву непријатност због евентуалних прекида рада. А то све (и још пуно тога) КОШТА. Дакле, „ако ми вама посејасмо оно што је духовно, зар је много, ако ми од вас пожњемо оно што је тјелесно“, каже Свети Апостол Павле (Кор. 1, 9 – 11). А ми чак и не “жањемо“ ништа, већ се свим силама трудимо да са најмањим одржимо ово свесрпско православно гласило. И одржаћемо га уз помоћ Божију, и помоћ православно освешћених Срба, чије душе нису огрезле у злосмрадију егоизма, па не мисле само за своје, већ и оно што је других. Порфирије-папистичко схватање непогрешивости сабора „Порфиријевци“ у свом патријарху виде оруђе Светога Духа. Чим је изабран, оруђе је Светога Духа, кажу они. И још кажу да говоре да „хулећи на Његову Светост патријарха Порфирија, ми хулимо на Живога Бога“. Замислите! Све ово, међутим, кажу зато што не знају Писма ни силе Божије. Да не бисмо погрешили, цитирајмо њега („Светоотачко богословље, Задужбина Светог манастира Хиландара, Београд, 2005, стр. 74-78):
Хрватска Порфирију друга мајка Толико о Духу Светом који, наводно, бира екуменисту и новотарца на престо Светог Саве, који је Србе заувек одвојио од Ватикана. Екумениста и новотарац Порфирије, у приступној беседи, неоусташку Хрватску назива својом другом мајком, и нама не делује да је под дејством Духа Светога. Који дух дејствује у њему, треба питати Степинца (мада ником не препоручујемо да силази на оне дубине на којима је Степинац, кога нови патријарх српски, по сведочењу хрватског бискупа, назива хрватским „Светим Савом“). Али, оставићемо „порфиријевце“ мало по страни и пажњу усмерити на протекли избог патријарха Београдске патријаршије. Божија позорница и глумци Сви осврти на тај догађај – више или мање – усмерени су на утицај световних власти на избор. Међутим, да ли је то пресудно? Од памтивека власти су се мешале и утицале на избор патријараха. То није ништа ново. Власти раде свој посао, и они су само глумци на великој позорници коју Бог поставља. А шта је ново? Ново је то што је у овом избору – више него икада – пројављена та истина – да ништа не бива без Божијег промисла и допуштења. Актери овог догађаја су, само као пиуни на шаховској табли, одиграли своје улоге. Оно што су власти и „саборски оци“ до сада тајно радили у згради патријаршије, сада су одиграли јавно. Просто, Бог их је извео на чистац. Разлог? Да би се коначно и слепци уверили да патријарх није изабран благоволењем Духа Светога, већ благоволењем Богу и српском народу противних сила. Завера Са десне стране насловне стране сајта, стоји наша мисао: „Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“ Први завереник је бивиши архангео Деница. Односно Сатана. Он се побунио против Бога, повео револуцију на небу, скупа са трећином себи послушних анђела. Ево како тај догађај описује Свети и Велики Пророк Божији Исаија: „Како паде с неба, звијездо данице, кћери зорина? како се обори на земљу који си газио народе? А говорио си у срцу свом: изаћи ћу на небо, више звијезда Божијих подигнућу пријесто свој, и сјешћу на гори зборној на страни сјеверној; Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с вишњим. А ти се у пакао сврже, у дубину гробну” (Ис. 14,13-15)- Побуна му је угушена. Победио га је Архистратиг Михаил са Богу послушним ангелима. Сатана је збачен са неба. Шта се даље догађало? Да ли је његова жеља да буде бог потом нестала? Да ли је он одустао од своје исконске намере? Свакако да није. Он је свој паклени план - будући да самом Богу не може ништа – наставио уништавајући Божију творевину. Првенствено човека, као круну Божијег стварања. И тако је почела завера на Земљи. Деница, као херувим, биће које је некада било крај самог Престола Божијег, од своје некадашње моћи и интелигенције није изгубио нимало. И каже се: када би му Бог допустио, он би могао једни прстом Земљу да преврне. Толика је његова сила. С обзиром да је он духовно биће, и нема нити може узети на себе тело, он за сараднике има себи послушне људе. Православна Црква – једина препрека завери Једина препрека на сатанином путу на уништењу људског рода и Земље јесте Православна Црква. Јер, у Православној Цркви, у њеним благодатним Светим Тајнама, Бог реално обитава. У Њој обитава онај „који сад задржава“ (2. Сол. 2, 7) да се не јави „тајна безакоња“. Дух Свети је тај „који сад задржава“ да се зло, у лику сина сатане - Антихрист, не зацари на Земљи. Завера против Српске Православне Цркве У правцу обезблагодаћивања Српске Православне Цркве, завера ради интензивно већ тридесет година (мада је почела много раније). У то време почела је новотарска револуција у СПЦ, односно инсталирање богослужбених новотарија. Њихов циљ је био – Свету Литургију, која је Царство Божије на Земљи и атомска бомба бачена у пакао, како је говорио велики српски старац блаженопочивши отац Тадеј Витовнички – учинити обичном позоришном представом. Без благодати и силе. Свештенство ће бити глумци, а верници статисти. Од тих деведесетих година па наовамо, завера је предано радила на разарању Српске Цркве. У директној сразмери са отпадањем Срба од вере својих отаца, завера је јачала. Тај пад може се посматрати и кроз лик двојице претходних патријараха и садашњег "патријарха". Погледајте и закључите сами: Лице (поглед) човека светог живота
Лице (поглед) човека без својстава или "помози Боже на све четири стране"
И лице (поглед) човека... закључите сами Како не бисмо оптерећивали овај текст, ми нећемо детаљно говорити о самом току отпадије у СПЦ, већ ћемо се задржати на питању завере око избора патријарха. Порфирије предозначен за патријарха пре девет година Сатана свој план – као што рекосмо – не прави дан за даном. Његов план иде вековима и деценијама унапред. У којој мери се испуњава? Управо у оној мери у којој му Бог допусти. А Бог му допушта према жељи народа. На следећем видео запису видећете пример како је текла завера. Управо завера око избора српског патријарха. На снимку су, у првом плану, приказана двојица клирика СПЦ. Тадашњи патријарх Иринеј и Порфирије. Претходни и садашњи патријарх. Случајно?! Порфирију девојчица у руке предаје панагију (на 1:32), владичанско обележје. Случајно? Вара се онај ко тако мисли. Завереници су нам још тада све показали. И гле „чуда“! На галерији видимо још једног битног актера протеклог избора, новотарца и коронаверца Јована Шумадијског, администратора митрополије београдско-карловачке.
Сатана је врло измислио дискредитацију сваке истине кроз кованицу „теорија завере“. Али, као што неко рече – дајте ми неку теорију завере, пошто су се све које сам чуо до сада испуниле. Порфирија су за место патријарха припремали и довели језуитски вешти паписти, као прва експозитура сатане на Земљи. А они су „играчи“ на дуге стазе. Где су епископи? Но, као што смо већ рекли, са црквеног становишта, које нас једино и занима, улога власти у избору Порфиријевом је скоро па небитна. За нас је битно следеће – како су се у овој фарси понели епископи? По њиховом – већ устаљеном обичају – као кукавице. И хвала властима што су избор организовале „транспаретно“, да народ види како изгледа тобожњи „избор из шешира“. Јер, у претходним изборима поједини епископи су се бусали у прса како су они тамо онима скресали у браду ово и оно. А сада се огољено види истина о којој ми пишемо више од деценије – у епископату СПЦ није никада било јадније стање. Иако је реч о монасима, који не би требали да имају „ни кучета ни мачета“, они чувају благодети својих дворова и возних паркова, предајући своје стадо вуковима грабљивима да их разграбе. Чиме ли ће изаћи пред Христа и Светога Саву? „А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску” (Мт. 18,6).
Чувајте се саблазни Закључак свега је да се није догодило ништа што нисмо очекивали. Упозоравали смо да који год дође, неће бити наш. Указали смо да је Буловић главни организатор целе игре, јер „ипак вара мало боље“ од свих осталих. О Порфиријевим непочинствима пишемо од кад постоји овај сајт. И наставићемо и надаље. Зло усмерено против Српске Цркве је ојачало. Напад на правоверје биће фронталнији. Удар на и оно мало побожности што је остало биће силан. Расколи ће се множити. Веру ће нам даље кварити. Свог главног земаљског ментора – римског архијеретика – у Србију ће довести. Зато су на чело Београдске патријаршије довели овога да он доведе тамо онога из Рима... Као што рекосмо, сам пакао је засео на трон Светога Саве... Позивамо – не напуштајте своју Мајку Цркву, јер сада су јој њена деца најпотребнија На Србе правоверне апелујемо да се не саблазне. Сетимо се времена Светог Максима Исповедника, када је он остао сам, а сви патријарси на истоку пристали уз монотелитску јерес. Сетимо се и времена Светог Марка Ефеског, који није потписао злогласну Флорентинску унију са латинима, који је умро а није дочекао да види пад уније, али ју је оборио његов ученик Свети Генадије Схоларије. За правоверне нема никакве промене. Једина промена треба да буде умножавање наших молитава и подвига. Чврсто се држати правоверја и правоживља. Бежати од екумениста, новотараца и коронавераца. Ићи на Службе тамо где се служи по светопредањском поретку Цркве. По свим знацима који се збивају, видимо да се приближио Дан Господњи. Али, зар то није наша права и истинска нада? Зар не знамо да „...овде немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи” (Јев. 13,14). „Говори Онај који сведочи ово: Да, доћи ћу скоро. Амин, да дођи, Господе Исусе! Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима светима. Амин“ (Откр. 22,20-21).
|
|
Последњи пут ажурирано ( недеља, 21 фебруар 2021 ) |