Поводом случаја у манастиру Придворици
уторак, 08 септембар 2009

ПОВОДОМ СЛУЧАЈА У МАНАСТИРУ ПРИДВОРИЦИ

 Не знам оца Тимотеја из манастира Придворице, али је очигледно да човек слабо чита посланицу Св. ап. Павла апостолу Тимотеју, првом клирику Цркве с таквим именом. Да чита, знао би да Св. Павле позива на молитву без гнева и двоумљења (а он је код народа који је дошао на Службу у његовом манастир новотарењем и присуством плаћених „бодигардиста“ изазвао и гнев и двоумљење (2. Тим. 2,8). Знао би да је чудан обичај да се жени, макар и старој игуманији, даје да проповеда у Цркви непосредно пред Литургију (2. Тим. 11-12).

Па би знамо да ће у последња времена бити много оних који ће упасти у теолошке прелести (1. Тим. 4, 1-2). Знао би да треба да у свему буде узор пастви (1. Тим. 4,12), јер само тако нико неће презирати његову младост. Па би знао да се не бави теологијом запиткивања, него да слуша Сабор СПЦ (1. Тим. 6, 3-8),  без обзира какве му погодности новотарци нуде. Чувао би залог који му је дао отац Јулијан, а не би новотарио (1. Тим. 6,20-21), о чему је учио и Св. Викентије Лерински. Чуо је шта и како треба од оца Јулијана из Студенице – пред многим сведоцима – али то не држи (2. Тим. 2-5), нити се бори по правилу (Типику богослужења). Заборавио је да, ако људи изневере, Бог остаје веран Себи (2.Тим. 2,13). Клонио би се празних разговора новотараца (2. Тим. 2, 15-16). Трудио би се да буде у љубави и миру с људима које је отерао из Придворице, јер они Господа чистим срцем призивају (2. Тим 2, 21). Не би се дружио с онима који изгледају побожни, али нису побожни (2. Тим. 3, 5-7), јер они заводе неуке новотаријама – но, њихово безумље (поготову „Тасе“ литургичара) постало је већ јавно свима (2. Тим. 3,9). Био би гоњен с побожнима (2. Тим. 3,12), а не би напредовао у прелести с опсенарима (2. Тим. 3,13). Стајао би у ономе што је научио (2.Тим. 3,14) и проповедао здраву науку, а не би био учитељ новотарства, који лажном љубављу чеше слушаоце по ушима (2. Тим. 4,2-3), нити би причао бајке уместо истине (2. Тим. 4,4). Био би трезвен, злопатио би се, извршио дело еванђелиста, испунио своју службу (2. Тим. 4,5) и Господ Исус Христос би био с духом његовим (2. Тим. 4,22).

Овако – јад и беда!

Апостол Павле је апостолу Тимотеју говорио: „Чедо Тимотеје“! И људи отерани из Придворице лажима млађаног архимандрита могли би рећи: „Чедо Тимотеје!“ Али, не „чедо“ као дете, него „Чедо“ од имена Чеде Јовановића, који је у протестима 1996-1997, био главни „светосавац“, а сад је вођа српских безбожника. Тако је и отац Тимотеј, поставши придворица – удворица новотараца, дошао у Придворицу као издајник оца Јулијана, свог духовног учитеља.

Има времена – млад је, поправиће се. А ми ћемо се, грешни, молити за њега – да прво прочита посланицу Св. ап. Павла Тимотеју, па да крене даље.

Трајко Ћирић,

стари Београђанин

Последњи пут ажурирано ( уторак, 08 септембар 2009 )