Анализа: Свет на ивици 3. светског рата?! Узрок је борба за Храмовну гору
среда, 12 мај 2021

“Да би настао мир између Јевреја и Палестинаца потребно је да Јевреји одустану од Брда храма. А ако одустану од Брда храма онда се поставља питање зашто су се враћали у Израел. А ако би Арапи одустали од трећег светог места онда престају да буду муслимани. То је та квадратура круга која се не може решити. Све се врти око тога"

Проф. Мирољуб Јевтић

 + + +

На месту где се данас налазе две џамије, некада је био јеврејски Храм.

Шта знамо до сада у вези са новим сукобима Израела и Хамаса?

 Прво се Тел Авив нашао се на мети напада које спроводи Хамас, као одговор на упад израелских војника у Ал Акса џамију, али и наводно рушење тринаестоспратнице у Гази. Ситуација је посебно ескалирала након што је Хамас испалио, према сопственим тврдњама, преко 130 ракета на Тел Авив.

Сада је све кулминирало али инцидената је било и раније. Најсвежији је онај из априла када је група ортодоксних Јевреја упала у џамију Ал-Акса. Они су ушли у двориште џамије а потом су недуго затим, у пратњи полиције, напустили порту џамије.

Примећујете да се свуда провлачи једно исто име - Ал Акса. По многима је то кључ свега. 

Али кренимо редом...

“НАЈУДАЉЕНИЈА ЏАМИЈА”

Како пише Њујорк Тајмс, џамија Ал Акса је једна од најсветијих грађевина у исламском свету. Она се налази на простору од 35 хектара, које су муслимани зову Харам ал-Шариф или Племенито светилиште, а Јевреји као Брдо храма. Ово место је део Старог града у Jerusalimu, свето за хришćане, Јевреје и муслимане.

Иначе на арапском се “акса“ преводи као најудаљенији, и у овом случају то се то односи на исламске списе који говоре да је пророк Мухамед путовао из Меке у џамију у једној ноćи како би се молио, а затим уздигао на небо.

Наиме према исламу, Мухамед је путујући на свом коњу за једну ноћ стигао од Меке до џамије Ал Аксе ту се помолио Алаху а затим је отишао на небо

Џамија Ал Акса

О значају овог места за ислам говорио је својевремено и проф. др Мирољуб Јевтић са Факултета политичких наука у Београду.

"То место се зове Брдо храма. Према јеврејском веровању да би човек био спашен он мора да приноси жртву. Жртва се може према јеврејском веровању може приносити само у храму који је подигао Соломон на том Брду храма. Тај храм су касније срушили Вавилонци... После је поново обновљен а онда потпуно срушен 132. и 133. године после Христа. Јевреји су протерани из Палестине и живели су у дијаспори све време маштајући да се врате у Јерусалим али не да би направили државу већ да би обновили храм како би у њему могли да приносе жртве”, рекао је тада проф. Јевтић.

Али да би храм могао да функционише, да не би поново био срушен, каже он, онда је потребно да се направи држава која ће га штитити.

“Функција повратка Јевреја и обнове државе Израел није због државе него због храма. Муслимани су у седмом веку заузели Јерусалим и заузели то место где је био храм. Они су на њевом месту подигли две џамије - Ал Аксу и Куполу на стени. Те две џамије су подигнуте у част веровања у исламу да је са тог места Мухамед на свом крилатом коњу одлетео на небо, видео рај, видео пакао, осетио Алаха али га није видео јер се Алах не може видети. Потом се вратио на земљу на исто то место”, наводи проф. Јевтић.

Он посебно наглашава да је то треће свето место у исламу.

“Када је обновљена држава Израел 1948. која је обновљена са циљем да се ту обнови храм, али је Брдо храма то јест Јерусалим је остао под влашћу Јордана. У јунском рату 1967. Израелци су како они кажу ослободили Јерусалим, а Арапи кажу да су га Иизраелци окупирали. Тако су Јевреји дошли у политички посед Брда храма. Али на Брду храма није било ни Јевреја ни јеврејских споменика, ту су били муслимани. Они су тада били у прилици да сруше те две џамије и да ту обнове Соломонов храм. Али то би за муслимане значило да сте им на живо извадили срце из груди. Они због тога нису смели то да ураде”, рекао је проф. Јевтић.

Како наводи, цела прича се врти око тога.

“Да би настао мир између Јевреја и Палестинаца потребно је да Јевреји одустану од Брда храма. А ако одустану од Брда храма онда се поставља питање зашто су се враћали у Израел. А ако би Арапи одустали од трећег светог места онда престају да буду муслимани. То је та квадратура круга која се не може решити. Све се врти око тога", навео је проф. Мирољуб Јевтић.

КО УПРАВЉА ЏАМИЈОМ?

Израел је заузео Источни Јерусалим током арапско-израелског рата 1967. године, а затим је то подручје анектирао. Израел је касније прогласио јединствени Јерусалим за своју престоницу, наводи Њујорк Тајмс.

Према аранжману статус куо, исламско тело познато као Вакуф, које финансира и контролише Јордан, наставља да управља џамијом Акса и Куполом на стени, као што је то чинило деценијама. Израелске снаге безбедности бораве на том простору али уз координацију са Вакуфом. Јеврејима и хришćанима је дозвољено да посеćују, али за разлику од муслимана, забрањено је да се моле на том простору. (Јевреји се моле на Западном зиду, остатака потпорног зида који је некада окруживао Брдо храма.)

"Тензије се потпирују између осталог и годишњом прославом Израела поводом Дана Јерусалима, службеног празника у знак заузимања читавог града. Прослава, која је недавно одржана представља провокацију за многе Палестинце, укључујуćи становнике источног дела Јерусалима. Палестинци желе да Источни Јерусалим буде главни град будуćе палестинске државе", пише недавно Њујорк Тајмс.

И док израелски званичници, укључујуćи премијера Бењамина Нетањахуа уверавају све да немају намеру да мењају статус кво, поједине верске групе у Израелу захтевају да се и Јеврејима дозволи да се моле на том месту.

Како наводи сајт “Јеwисхвиртуаллибрарy” и дан данас се ортодоксни Јевреји се три пута током дана моле за обнову Храма. Свако рушење ових џамија би довело до Светог рата (џихада) против Израела, обнова Храма за сада није могућа.

 Наравно, требало би напоменути да нису сви Јевреји за обнову Храма и повратку обреда приношења жртви Богу.

·  Ортодоксни Јевреји верују у обнову Треćег храма и обнављање корбана (жртвовања), иако постоје неслагања око тога како треба да се одвија обнова. Општеприхваćен став међу ортодоксним Јеврејима је да ćе се пуни редослед жртвовања наставити након изградње Храма. Ово веровање је уграђено у ортодоксне јеврејске молитвене службе. Три пута дневно ортодоксни Јевреји изговарају Амиду, која садржи молитве за обнову Храма и за обнављање жртвовања.

·  Конзервативни Јевреји верују у месију и обновљени храм, али не верује у обнављање обреда жртвовања. Сходно томе, Одбор конзервативног јудаизма за јеврејско право и стандарде модификовао је молитве. Конзервативни Јевреји позивају на обнову Храма, али не траже обнављање обреда жртвовања.

·  Јевреји који припадају реформистичком јудаизму не верују у обнову централног Храма и обнову обреда жртвовања у храмовима. Доба Храма и жртвовања се сматра периодом примитивнијег облика ритуала из којег је јудаизам еволуирао и томе се не би требало враћати. Постоји реформаторско гледиште да је синагога савремени Храм. Све у свему веровање у повратак Јевреја у Храм у Јерусалиму није део уобичајеног реформског јудаизма.

Професор Факултета за Безбедност Зоран Драгишић каже за МОНДО да је ово само један од сукоба а који се дешавају практично од оснивања државе Израел.

"Прављење су муслиманске коалиције против Јевреја али смо видели да муслимани никада нису могли да се обједине. Напротив, неки порази које су доживљавали учини ли су да се они још више разједине", рекао је Драгишић.

Он је рекао да треба сачекати и видети шта ће се даље дешавати јер је и Турска,како каже, "запретила да ће позвати све муслимане."

"Муслимански свет није компактан, у њему постоје озбиљне поделе по различитим линијама. Стварање глобалне коалиције против Израела довело би и до других проблема у свету као што је реакција САД. А онај иза кога стоји Америка иза њега стоји све", нагласио је Драгишић. 

Драгишић напомиње да се џамија Ал Акса налази непосредно изнад Зида плача.

"Верујем да се са једне и са друге стране налазе разумни људи који ће водити рачуна да се одређена граница не пређе. Сви су свесни и Јевреји и Палестинци су свесни да када би се неке од тих светиња угрозиле то би била граница после које нема повратка", рекао је професор Зоран Драгишић.

С друге стране директор Института за националну и међународну безбедност Дарко Трифуновић каже за МОНДО да треба све подсетити на предање у коме се помињу Трећа врата.

"По предању када Јевреји буду дошли до тих Трећих врата имају права да уђу горе. Они интензивно граде мост ка тим бочним вратима. И не заборавите да ниједан Јеврејин не може да се помири са чињеницом да је неко на рушевинама њиховог Другог храма изградио богомољу. Јевреји тиме показују да нису као хришћани. Аја Софију могу да прекрече, претвореу џамију али Јевреји показују чвртсину и одлучност да оно што је било њихово се кад тад врати у њихов посед", рекао је Трифуновић.

Према његовим речима та врата су ту, само што су на великој висини и што су зазидана.

"Али она ће се отворити кад тад. Тог дана кад прођу кроз та врата Јевреји ће тражити своје. Е то је онда Трећи светски рат, у најмању руку. Биће то крвави религијски рат. Уколико пре тога не дође до неке опште мировне конференције да сви седну за један сто и разговарају", навео је Дарко Трифуновић.

 

Извор: "Мондо"

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 13 мај 2021 )