Премијер Нетањаху је изјавио да је Израел спреман да обезбеди или произведе 36 милиона вакцина у следећој години.
Ако се питате зашто нацији од девет милиона људи, која је половини свог становништва већ дала две дозе Фајзерове вакцине треба 36 милиона вакцина, одговор је поражавајући: масовна кампања вакцинације може помоћи Нетањахуу да обезбеди победу на предстојећим изборима, али је дугорочни утицај на здравље нације у најмању руку „непознат“.
Да будемо мало реалнији, вероватно је катастрофалан. Током конференције за штампу Нетањаху је признао, „што се тиче вакцина које имамо, нико не зна колико трају ... Морамо се припремити за најгори сценарио. Најгори сценарио је да се морамо вакцинисати (два пута) сваких пола године “, што значи набавку чак 36 милиона вакцина, под претпоставком да се за свих 9 милиона Израелаца требују две дозе вакцина сваких шест месеци.
Из једног или другог разлога, израелски режим је успео да умањи степен врло здраве нације, која је имала врло мали број смртних случајева у првом таласу Ковид-19 (око 30 људи укупно између 1. марта и 1. јуна) и да је произведе у „вакси-нацију“ тј. људе који зависе од сталног снабдевања мРНК супстанцама, које одржавају живот. Нетањаху је такође предвидео да ће се „цео свет такмичити за те вакцине ... Ја сам одлучан да доведем Израел на врх листе“ тј. зарекао се да ће од јеврејске државе направити „царство вакцина“.
Истина је у томе што Ковид-19 и начин на који се њиме управља у Израелу износи на видело сваки проблематични аспект живота, културе и става јеврејске дијаспоре за који је рани ционизам обећао да ће га искоренити или бар изменити.
Идеолошки преци ционизма обећали су да ће Јевреје учинити „људима попут свих осталих“. Ционизам се заклео да ће нове Јевреје повезати са природом. Рани ционистички мислиоци били су изоловани из живота и културе јеврејске дијаспоре. Они су желели су да успоставе складан однос између нових Израелаца и њихове животне средине. Ово мантра је водила ране ционисте да спасење траже у раду, где је посебно спадала пољопривреда.
Сада 2021. године није много остало од те драгоцене потраге за аутентичном везом са природом. Савремени Израелци (или барем њихове вође) не верују природи и способности израелског народа да веже себе уз природу. Савремене Израелце уствари мучи природа, а посебно вируси који долазе с њом. Уместо да траже мирно решење са ковидом, Израелци су се регрутовани као „нација“ која ће се придружити свеопштем „рату уништења“ против те мале претње (сетимо се др. Несторовића прим. прев.).
У својој борби против Ковид-19, Израел је поновио сваку грешку коју је починио током своје кратке историје постојања. Уместо да тражи суживот, он има за циљ уништење. Израел уместо да штити своје старешине и угрожене, улажући у природни имунитет стада, планира да вакцинише целокупно становништво, укључујући децу и труднице и то до четири пута годишње. Исто као и у рату против небројених непријатеља, Израел се бори и против овог малог корона чудовишта и то „путем обмане“, званог мРНК инокулацијом тј. вакцинацијом. Они инсистирају на превари због ове мале вирусне пријетње, али до сада су успјели да ту превару рашире у огромним размерама. У последњих 8 недеља због масовне вакцинације вакцинама компаније Фајзер, Израел је удвостручио број смртних случајева (погледајте претходни чланак Стопа смртности експерименталним вакцинама за старије Израелце 40 пута је већа него од КОВИД-19) узрокованих Ковидом-19 који су настали током претходних 10 месеци пандемије. Тешко је замислити тако велику грешку. Иако су израелски компромитовани медији овај експеримент свету представили као „успех“, у израелским медијима нису уверени у успех Фајзеровог експеримента, а посебно с обзиром на то да је „број Р“ враћен на 1 и вероватно ће расти даље (Број Р је рангирање стања короне).
Оснивачи ционизма тј. оци (као што су АД Гордон, Дов Бер Борчов, Кацнелсон, па чак и Давид Бен Гурион) веровали су да ће трансформација Јевреја из дијаспоре у аутентичне Израелце бити не само могућност, већ суштинска егзистенцијална транзиција. Ционизам је понудио Јеврејима нови почетак. Многи Јевреји, укључујући и моју европску породицу, па чак и мене, били су одушевљени овом духовном понудом. Многи Јевреји који су иза себе оставили гето, створили су Алију и постали пољопривредни радници у новим колективним друштвима познатим под називом кибуци. У овој фази, ти Израелци који се отворено противе „експерименту“ Фајзера / Нетањахуа и боре се против ауторитарног мешања државе у њихове приватне и интимне здравствене послове вероватно су последњи прави тј. изворни ционисти. За разлику од Нетањаху-а, који тврди да је ватрени националиста, његови израелски неистомишљеници инсистирају да се помире са природом и буду људи „попут свих осталих људи“.
Ционизам као идеолошки карактер није преживео много времена. Није прошло превише времена пре него што су неки јеврејски дисиденти били довољно храбри да признају да ционизам није решио оно што је идентификовано као „јеврејски проблем“, већ га је једноставно преселио на ново место. Први Израелци су брзо развили непријатељство према аутохтоним народима земље који су брзо постали новe Гoje. Овај анимозитет еволуирао је за мање од две генерације у сукоб са читавим регионом који је познат као „израелско-арапски сукоб“. Док је ционизам био одлучан да сруши зидове гета, Израел се окружио зидинама вишим од било којег гета у јеврејској историји.
Ипак, израелскo-арапски сукоб који није баш локална или регионална битка између два удаљена непријатеља; убрзо је прерасла у глобални хаос. Није случајно што су Америка, Британија и Француска више пута биле затечене у ционистичким империјалистичким ратовима у региону. Није тајна да је Америка улагала у сукоб и да практично делује у име Израела, али као поданичка удаљена колонија. Ако је Херцл сањао да умањи утицај Јевреја на светску политику, АИПАК у САД, ЦФИ у Великој Британији, ЦРИФФ у Француској доказују супротно. Док пишем ове речи, Израел и његов лоби улажу у увлачење света у сукоб са Ираном. Није тешко приметити да Израел такође улаже огроман напор у увлачење целог света да следи њихов самоубилачки пут у рату против Цовида путем глобалне масовне вакцинације и политике зелених пасоша.
Ционизам је обећао да ће од „плашљивог Јеврејина из дијаспоре“ постати неустрашиви ратник. Ране војне победе Израела (1948, 1956, 1967, па чак и 1973) пренеле су слику да је таква трансформација заиста могућа. Ипак израелска војска већ деценијама није добила ниједну битку (није их ни било, прим. прев). Израелци нису постали ратници какви су обећали да ће бити. Супротно томе, израелски приступ ковиду открива да су Израелци поново бојажљиви као и њихови преци из дијаспоре. Одушевљено купују предтрауматски стресни поремећај (Пре-ТСД) који је јеврејску историју претворио у ланац стравичних катастрофа. Израелце, попут њихових предака из дијаспоре, мучи фантазија будућег уништења. Они делују по њему и заправо стварају замишљени деструктивни сценарио у стварност у којој живе.
Оно што хоћу да кажем је то да израелски Фајзер „експеримент“ обухвата тотални пораз ционистичког сна. Израелци признају свету, а што је још важније и самима себи, да се та обећана веза са природом, аутентичношћу и библијским епским приповедањем ипак није догодила. Ако се ционизам заклео да ће Јевреје учинити људима попут свих осталих, вакси-нација су заправо људи попут никога другог. Све што ми остали морамо учинити у овој фази је да се уверимо да ствари тако стоје.
Морамо пркосити сваком покушају да нас натерају да се придружимо "вакси-нацији". Уместо тога, морамо уложити у учење како да живимо у миру и хармонији са својим суседима, а нарочито са универзумом.
Преузето са: "Ћирилизовано"