БОРБА ЗА ВЕРУ - Чувајте се Гаврила, врачара из Привине главе!

ЧУВАЈТЕ СЕ ГАВРИЛА, ВРАЧАРА ИЗ ПРИВИНЕ ГЛАВЕ!

Као посетилац Вашег сајта, који је имао лоша искуства с калуђером Гаврилом из Привине главе код Шида, шаљем Вам интервју с њим из кога се јасно види да овај врачар користи мантију да прикрије своје нечасне радње. Рецимо, жртвовање јагњета за нечије здравље је најчистији паганизам, и нигде није забележено у Требнику, а Свети Сава га је изричито забранио.

Овај несрећни преварант чак тврди да има од Господа – дар „видовитости“. Његов „обред са колачем“, за који је узео већ ко зна колико десетина хиљада евра, је такође врачање и нема везе с Истином. Не знам зашто црквене власти не зауставе овог преваранта, који пљачка ојађени народ.

Многе су се девојке после доласка овде удале, момци оженили, а болесни исцелили

Идући аутопутем Београд-Загреб до Шида, па одатле још 20-ак километара тик уз границу са Хрватском, налази се једна од српских светиња, манастир Привина глава.

То место, кажу не само мештани већ и многи посетиоци из СРЈ и околних држава, поседује неку чудну моћ и зрачи посебном енергијом која помаже унесрећенима и болеснима. Можда због крви 400 монаха, које су, по предању, на том истом месту убили Турци, а како многи тврде, и због дара који има отац Гаврило (51), духовник малог сестринства - да молитвама и црквеним обредима диже на ноге непокретне, исцељује болесне и помаже сваком ко му се обрати за помоћ. Било да је у питању немогућност да заснује породицу, или да нема деце, има страхове или психичке поремећаје, или је, како се то каже у народу, омађијан злим силама. Репортер НТ посетио је манастир у ноћи уочи Српске нове године и присуствовао литургији за нови век и нови миленијум, за српство и све добре људе, коју је тачно у поноћ служио отац Гаврило.

Више од 150 верника, међу којима изненађујући број младих, чак и деце, било заједно са овим необичним духовником на коленима у молитви да би нова година и нови миленијум и Свети Василије Велики, који се тог дана прославља, донели мир, здравље, срећу и радост „свеколиком српском народу“.

Док се у конаку орила песма, точило вино уз богату трпезу у тамбурице оркестра Лиле и Сремци, у једној од монашки скромно опремљених соба отац Гаврило одговорио је на наша питања о добру и злу, о чудесима која се дешавају, о својим жељама за добробит Србије и условима да се оне остваре.

- Хвала Богу, дође време, има томе шест година, како је народ чуо за ово место. То је благодет и милост Божија која ми је дата да помажем људима, вероватно зато што сам у манастир отишао од малих ногу, јер сам од пет година при цркви. У овој светињи се догађају многа исцељења и испуњавају многе жеље. Многе су се девојке удале, момци оженили, па чак и венчања бивају. Знам једног момка који је шест месеци био непокретан и мајка је дошла овде тражећи помоћ. Кроз молитву је добила благодет и молба је његова и услишена. Овде се после оздрављења венчао са својом изабраницом.

- Млади све чешће долазе да се овде венчују. Највише они који су се обратили за помоћ и добили је. И ноћас сам у првом сату новог века имао венчање где се једна девојка удала за човека који никако није могао да се ожени, а овде је ослобођен од тог зла. Том човеку сам, када је јесенас долазио код мене, рекао: Слушај, за Српску нову годину биће твоје венчање. И то се обистинило. Упознао је девојку, дошао и замолио да тај чин обавим овде и ноћас. Та девојка је друге вере и пожелела је да пређе у православље. Добила је име Гаврила.

-Има доста исцељења и многи потпуно оздраве ако је у њима чврста вера, искреност. Морају да сачекају неко време, неки седам, неки 14 дана, а неки и пола године да задобију оно што желе.

- Уз молитве у цркви испред икона, обављам и обред са јагњетом које се приноси на дар манастиру и жртвује се и подели народу и намерницима. То је обред који се и дан данас чини у кијевским манастирима у Румунији. Састоји се у томе да цела породица обиђе око цркве заједно са болесником, водећи јагње. Свештеник их сачекује испред улаза и чита молитву да Господ умножи здравље чељади, и да то јагње, као жртва, не дозволи да ико страда од житељства тога дома. Да буду избављени од непријатељских сила сатанског навјета и од људи који наносе зло.

- Како да не. Као у доба Мојсија, као у доба Ноја, јер је народ пуно загрезао у зло. Влада дрога, влада лоповлук и тешка отимачина кућа и имања. Убистава има све више. Недавно ми се један пријатељ овог манастира обратио за савет шта да чини, јер му је мафија одузела кафану, пошто је од ње приход био чисто 30.000 марака. Рекао сам му: не иди на разговор са њима, остави се тога, једног дана ће им то пресести. А дотле почни изнова па ће ти деца бити слободна, а ти жив. И његовом сину сам поручио да му каже да се остави свега јер неће ваљати. Није дошао до мене, како сам рекао, јер је знао да бих га одвратио. Није ме послушао, ушао је су њима у расправу, сачекали су га и убили баш испред тог његовог ресторана.

- Није то моје, то је од Господа. Ваљда зато што сам од својих пет година волео Господа као и данас. Ово је први манастир у који сам дошао са 11 година. Одатле сам отишао у манастир Крушедол, па у својој 14- тој години у Македонију, код игуманије Софије која је сада овде старешина манастира. Вратио сам се после 15 година, и ту сам пуне 22 године.

- Преко колача који се доноси из куће болеснога или онога који тражи здравље и срећу за породицу или себе, тражи се благослов и благодет Божија. Преко колача се врши призив према Светој Богородици, крсној слави, са светим архангелима и ангелима Божијим, светим лекарима, светим мученицима, светитељима... Сви они заједно, са мајком Богородицом траже од Господа да том човеку или том детету, или било којој мушкој или женској особи Бог да оздрављење. А то се остварује преко јаких молитава.

Манастир Привина глава припада фрушкогорским манстирима и датира из 12. века. Некада је био мушки манастир са 400 калуђера, имао је више хиљада јутара зиратне земље и под шумом, што је одузето 1948. У време Немањића је обновљен и уврштен у хиландарске манастире. Данас је женски манастир са маленим сестринством од три монахиње.

-Одасвад и свих занимања. Има доста младих, интелектуалаца, чак и политичара. Има свакога рода људског, чак и лопова који су крали, и пијанаца. Ова светиња свакога прима и ради покајања путем поста, молитве и светога причешћа, и ради поправке властите духовности.

-Да тај нови век и миленијум буду ум и разум, да превлада саборност сваколиког народа. И нека буде слога и љубав. Да не буде више рата и крвопролића, да задобијемо небеску и земаљску радост. То је моја жеља, а то је и жеља Господа. Јер Бог је љубав. Он воли сваког човека. До нас стоји да ли ћемо бити срећни, јер док се Срби не обоже ништа од тога, ништа од љубави и слоге.

- Наша отаџбина је заиста добила разна проклетства још од доба када је била велика Србија. Знамо шта се све подешавало, каква су сва зла чињена, отимање престола и убијања. А било је и гордости велике. Тако се исто дешава и и у породицама. И то проклетство које доноси само лоше неком човеку или самој породици и чини да ништа не иде од руке отклања се овде из молитве и преко колача донетог из одређене куће, и умешеног уз молитву.

- Мађија има, било их је од вајкада. И за време Мојсија и за време светога Илије, а о томе пише и у светим књигама. Мађије су нарочито присутне код људи који немају деце, јер им је то неко зао начинио. И то се путем молитви скида. Ко има чврсту вера, Господ ће му помоћи.

Од када се у манастиру слави Српска нова година?

- Још од доба комунизма, од 1978. То није православна нова година, јер у православљу она званично почиње 1. септембра. Када смо почели било нас је мало, а сада, видите, мала је сала у конаку за 150 људи који су ноћас овде заједно да се помолимо за добро сваколиког српства и свих који желе добро ма које вере били. Међу гостима има и Мађара, и Словака, и Хрвата, и муслимана... Није то важно, већ да су то добри људи.

- Сви ми желимо здравље, а треба прво да потражимо мир. Тамо где је миру у души, тамо је и здравље.