Епископ Порфирије (Шутов)1,
САЧУВАЈМО ЛИК БОЖЈИ У НАМА
У 4. недељу по Духовима, 18. јула 2021. године, на празник обретења часних моштију Светог Сергија, игумана Радоњешког, намесник Спасо – Преображењског Соловецког ставропигијалног манастира, епископ Порфирије (Шутов) обратио се пастви архијерејском посланицом посвећеној теми увођења обавезне вакцинације у Архангелској области. Кључне изводе из ове беседе објавили смо на „Борби за веру“ 23. јула (овде:). Сада је у наставку – због њене важности – доносимо у целости.
Иначе, видео запис проповеди био је постављен на манастирском YouTube каналу, где је био достигао око 8 хиљада прегледа. А онда је видео уклоњен „због нарушавања правила YouTube заједнице“.
Следећег дана, објава је избрисана и са сајта манастира, где се појавило објашњење да је владика, „жалећи што се у својим разматрањима окренуо аргументима који су му били изван његових (специјалистичких) знања, па је тако изазвао погрешно закључивање међу верницима, благословио уклањање овог видеа". Такође је речено да Његово Преосвештенство Епископ Порфирије поново наглашава да сматра неприхватљивим принудну вакцинацију и да она мора бити праћена слободним пристанком човека, израженим без икаквог приморавања.
+ + +
У име Оца, и Сина, и Светога Духа!
Данас, у овај Васкршњи дан, драга браћо и сестре, наша Соловецка заједница2, њени парохијани и верујући, налазе се у посебном душевном стању. Ствар је у томе што је прошле недеље, као и у другим регионима Русије, и у Архангелској области, главни епидемиолог издао уредбу о обавезној вакцинацији неких категорија грађана. У те категорије спадају наставници у школама, радници у области угоститељства, према томе – читав низ наших парохијана. И, наравно, та уредба ни на који начин не укида оне уставне и законске прописе, који се по свом правном статусу, појављују као несумњиво снажнији и тежи.
Међутим, у исто време, наша браћа и сестре у Христу осећају сада одређени административни и психолошки притисак, и у том стању се налазе и у храму. И ми, наравно, не можемо остати равнодушни. Апостол Павле је донео за хришћанске заједнице овакав закон: „Aко страда један уд, са њим страдају сви удови…“3 Зато смо ми – са вама, са вама који преживљавате збиља праву душевну буру, збиља дубоки, скривени бол срца, у овим новим околностима.
До сада је свако, заиста сам одлучивао – шта му је корисније. Многи су изабрали предложену од свих влада света, без изузетка – медицинску процедуру. Други су сматрали да је за њих боље да се ње одрекну. Но, то је био стварно лични избор. Сада је неопходно да поново изврше избор (они на које се то односи). И поново провере разлоге на којима заснивају ову, за себе важну одлуку. А какви могу бити разлози за хришћанина, шта је заиста значајно и сушаствено за нас? Које су вредности на које се хришћанска савест може ослонити и без грешке донети одлуку, одлуку поводом које ће се у савести јавити Глас Божији који ће донети мир?
Здравље је реална и велика вредност. Наш живот је Дар Божји. Велика срећа је сретати дане у овом земљаском врту Божијем, бити виноградар у овом винограду Божијем, научити како да будемо корисни Богу својим радом и истовремено се припремити за тежак испит који нам предстоји када будемо прелазили у вечност. Међутим, још овде, на земљи, старајући се о свом спасењу, уподобљавајући се Богу, ми морамо врло јасно да дамо одговор, да наш живот и наше здравље – нису наша својина, већ да припадају Богу. Ми смо само одговорни за туђе добро, добро Божије, и ми се морамо према њему односити као према истинском дару. И Господ ће нас питати како смо чували тај дар, како смо њиме располагали у свом животу земаљском. Зато, наравно, ми морамо чувати своје здравље. Ми смо дужни да се старамо о њему, ми треба да избегавамо болести.
У том смислу, несумњиво, за многе је убедљива, предложена нам медицинска процедура, вакцинација, и они је бирају. Дај Боже да њихова вера у лековитост тих средстава буде оправдана. Други, имају савршено чврсте, легитимне основе, да сумњају у лековитост, зато што се заиста могу поставити питања о овим лековима. И незавршена испитивања лекова, и то што људи поново оболевају, прилично често, и тешко болују. И нус-појаве. Све то има своје место. На све то треба обратити пажњу. Зато многи, такође желећи добро свом здрављу, и такође одговорно се према здрављу односећи, сматрају, да је, у крајњој линији, боље уздржати се од узимања тих средстава.
Ми, овде у Соловки, добро знамо шта је ковид. Преболелео га је цео манастир, преболели су га наши парохијани. Имамо и губитке – два брата су умрла и двоје парохијана. Изјављујемо саучешће и молимо се за оне који су болесни. Сада је тешко болестан, многима од нас познат, наш брат из Валаамског манастира, архимадрит Методије, љубљени брат, говорећи његовим речима. Зато молим све вас да се помолите за његово здравље.
У исто време, налазимо се у храму Божијем не само да би размишљали и бринули се за своје здравље. Постоји нешто много важније за хришћанина. То је Сам Христос. Бити са Христом, бити у Христу – та вредност је много, неупоредиво, важнија од саме вредности живота.
И из тог угла, не медицинског, већ религиозног, (питамо се) на шта не може да не обрати пажњу, свако ко доноси одлуку у вези са овим питањем? Потпуно званична информација: вакцина је генетски инжењеринг, она је високотехнолошки производ. У њој се налазе ћелије, она садржи протеине информационе РНК – мРНК.4 Ови агенси се уграђују у људски геном, мењају га, модификују, редигују5. Хришћанин, који се одговорно односи према свом спасењу, мора застати већ код овог.
Шта је то генетско-модификовани производ сви ми добро знамо. Ако је то парадајз, на пример, онда он има само спољашњу сличност са плодом који се гаји у нашој леји. А шта је то генетско-модификован човек, или, ако желите, човек са генетски редигованим геномом?6 У којој је мери лик Божји остао у њему неповређен? И ко може гарантовати да ово уплитање није за собом повукло и неповратно оштећење лика Божијег у нама?
Такође је тачно и званично познато да у вакцини постоје наночестице метала, и да те честице поседују читав низ својстава парамагнетизма7, конкретно, постоји технологија да се преко њих делује на човеков нервни систем. То откриће је патентирано, то је савршено истинита информација. Кроз све ово оцртавају се контуре дигиталног управљања. И у вези са тим јавља се питање: заиста, да ли човек, који је под оваквим утицајем или који је осетио ове утицаје на себи – остаје аутономна и суверена личност? Или је центар управљања нашим понашање премештен негде изван нас?
Но, за наше спасење апсолутно је неопходно: остати човек по образу и подобију Божијем.
Ако се такве промене изврше у људској природи, да ли ће Христ, Који је дошао да спаси грешног човека, али човека који није изгубио лик Божји, да ли ће Он пронаћи тај лик у нама, ако смо били подвргнути интервенцији, ако се у најскровитије дубине људске природе умешао пали човек, по свом палом разуму? Да ли ће Он наћи у нама ту овцу, ради које је Он, Пастир, оставио 99 оваца у планини и дошао да нађе једну, заблуделу овцу, људски род, хоће ли је узети у Своје руке?
А шта ако од решења овог питања зависи наша вечна судбина: да ли ћемо бити Христови? Да ли ћемо вечно пребивати у светлости Пресвете Тројице, или ћемо делити адска насеља припремљена за ђавола и његове анђеле? „Боље је на себе примити ударац хиљаду муња, него видети како се кротко лице Господа окреће од нас и како светли лик, око Његово, неће да нас гледа.“ Тако је једном рекао Свети Јован Златоуст. Ето, у томе је наш страх. То је страх Божји, бојазан да не увредимо Оца Небесног, Бога који нас љуби. И овај страх изгони из хришћанског срца све остале страхове. Управо зато је хришћанска цивилизација поставила „црвене линије“ које се не смемо прелазити, уплитати се у скривене тајне овог света, у тајне Божије.
Дух овог хришћанског страхопоштовања8 према човековој личности, према лику Божјем који је у нама, прожима, дословно, све правне прописе. Права са великим почетним словом, а не оног безакоња које се елегантно облачи у данашње законске прописе. Може бити да некима ови разлози изгледају безначајно. Ако, на пример, човек верује да је настао од мајмуна, њему ће изгледати чак корисно да научи како да интервенише у дубини људске природе, да постане, тако да кажем, моћни фактор даље еволуције људског рода; а још више онима који ратују са Богом. Но, то је њихов избор. Може бити, да ће неко од вас, доносећи одлуку, сматрати да је ово неважно, али драга браћо и сестре, мој задатак и брига, сада, као главе Соловецке заједнице, јесте да ваш избор исходи из свестране информисаности о овом питању. А друго, да он буде заиста избор ваше слободне, у вама слободне савести.
Помолимо се сада преподобном Сергију, светим преподобним мучницима, великој кнегињи Јелисавети, инокињи Варвари, нашим Царским страстотерпцима, у чије сећање смо служили јуче и данас. Свим руским светитељима. Свим светима, овом величанственом духовном Небу. Овом несагледвом скупу блиставих светитеља, који пребивају сада пред Престолом Божјим, нашим Молитвеницима, нашим небеским заштитницима и заступницима. Да нас Господ њиховим молитвама ојача у духовној борби која се распламсава. Амин.
18.7.2021. Четврта недеља по Педесетници,
Обретење часних моштију преподобног Серија, игумана Радоњешког
Извор: https://apologet.spb.ru/en/4456
Видео: https://ruskline.ru/video/
Преузето са: "Сродство по избору"
НАПОМЕНЕ:
1. Више о епископу Порфирију на: http://solovki-monastyr.ru/abba-page/namestnik/
2. „Спасо-Преображенски Соловецки манастир представља једну од светиња Васељенског православља. Соловки су још од давнина називани царством монаха: од XV в. по Божијем промислу земља је та освећена духовним подвизима монаха, а у XX в. натопљена светом крвљу мученика и исповедника руских.” Више о Соловецком манастиру на адреси: https://srpska.pravoslavie.ru/94420.html
3. Прва посланица Коринћанима Апостола Павла „И ако страда један уд, са њим страдају сви удови, а ако ли се један уд прославља, са њим се радују сви удови.“ ( 12:26)
4. Рибонуклеинска киселина (РНК) (енгл. Ribonucleic acid – RNA) је биолошки важан тип молекула које имају значајну улогу у кодирању, декодирању, регулацији и експресији гена. РНК и ДНК представљају два типа нуклеинских киселина, које са протеинима спадају у есенцијалне макромолекуле свих живих бића. Као и ДНК, молекули РНК се састоје од дугих ковалентно везаних јединица – нуклеотида, с тим што су РНК молекули најчешће једноланчани. Сваки нуклеотид у РНК молекули се састоји од хетероцикличне базе, шећера рибозе и фосфатне групе. РНК молекули у ћелији настају транскрипцијом (преписивањем) ДНК помоћу ензима који се називају РНК полимеразе. Већина гена у ДНК молекулу одређује аминокиселинску секвенцу одређеног протеина. РНК молекули, који настају као копије тих гена, а у функцији су преноса генетичке информације са ДНК из нуклеуса (ћелијског једра) у протеински молекул који се синтетише у рибозомима, означавају се као иРНК (Информациона, курир, гласничка РНК). Међутим, финални продукти неких гена су различити РНК молекули који имају или функционалну (ензиматску) или структурну улогу у ћелији. Иако је улога многих од ових некодирајућих РНК молекула још непозната, позната је функција неких од њих (нпр. транспортна РНК – тРНК; рибозомска РНК – рРНК и др). ВРСТЕ РНК По улози коју у ћелији имају и по свом просторном изгледу, РНК се дели на: информациону, транспортну и рибозомску. Све три врсте настају преписивањем (транскрипција) одређених делова једног ланца ДНК, односно преписивањем гена, tако да РНК представљају копије појединих гена.
Информациона РНК (иРНК или мРНК) настаје преписивањем структурних гена који садрже упутство за синтезу протеина. Улога иРНК је да то упутство (информацију) за синтезу протеина пренесе до рибозома (место синтезе протеина). Синтеза иРНК почиње онда када је ћелији потребан неки протеин, а када се обезбеди довољна количина протеина иРНК бива разграђена.
Транспортна РНК (тРНК) настаје преписивањем мале групе специфичних гена. Транспортна РНК има двоструку улогу: преводи упутство за синтезу протеина са иРНК у редослед аминокиселина у протеину и преноси аминокиселине до рибозома.
Рибозомска РНК (рРНК) настаје преписивањем гена који се заједнички називају »организатори једарцета«. Њена улога је да заједно са одређеним протеинима награди рибозоме.
Ћелије једног организма се међусобно разликују по иРНК и тРНК које садрже док су рРНК и ДНК у свим ћелијама једног организма исте.
(Извор: https://sr.wikipedia.org/sr, приступљено страници 21.7.2021. у 6.56 часова)
5. Редиговање (уређивање) генома је врста генетског инжењеринга у којој се може уградити, уклонити или преместити фрагменти ДНК у геному организма, користећи специфично дизајниране ендонуклеазе, или „молекуларне маказе“. Ове нуклеазе стварају дволанчане прекиде у ДНК на одређеном месту генома. Индуковани дволанчани прекиди се поправљају током процеса рекомбинације, што омогућава добијање усмерених мутација.
Уређивање генома проглашено је методом године у 2011. години.
(Извор:https://ru.wikipedia.org/ страници приступљено 21.7.2021. у 19 часова).
6. ГЕН – Ген је физичка и функционална јединица наслеђивања, која преноси наследну поруку из генерације у генерацију, а чини га целовит део ДНК потребан за синтезу једног протеина или једног молекула РНК. Гени су нанизани дуж хромозома. Ген за одређено својство увек се налази на истом месту на хромозому које се назива генски локус. Гени су линеарно распоређени делови хромозомске ДНК (види слику). Њихова величина (број нуклеотида ДНК) и распоред на хромозомима су строго одређени. Грађа гена је грађа саме ДНК и огледа се у тачно одређеном редоследу нуклеотида (А, Т, Ц и Г). Промена тог редоследа, мањак или вишак нуклеотида резултира у промени функције гена и назива се генска мутација (тачкаста мутација). Појмове фенотип и генотип у науку је увео дански ботаничар Вилхелм Јохансен (1905), а из генотипа је изведен ген. ГЕНОМ – Геном је скуп гена које садржи једна хаплоидна ћелија. Гени се налазе на хромозомској ДНК и представљају линеарни распоред нуклеотида у тој ДНК. Величина генома изражава се као Ц-вредност (односно C-вредност, где је C узето од међународне ознаке за цитозин) која представља број базних парова у хаплоидној гарнитури хромозома. Вршена су упоређивања величине генома са сложеношћу биолошке врсте и утврђена је корелација између величине генома вируса, бактерија и еукариота и њихове сложености: вируси су најпростији и имају најмањи геном,бактерије, као сложеније од вируса имају већи геном од њих али ипак мањи од еукариота. Утврђено је и да величина генома (количина ДНК) далеко превазилази збир гена који шифрују (кодирају) све ћелијске протеине.
Парадокс Ц-вредности указује на чињеницу да повећање количине ДНК не значи истовремено и повећање броја гена.
(Извор: 1. https://sr.wikipedia.org/ страници приступљено 21.7.2021. године у 7.14 часова)
7. Парамагнетизам је облик магнетизма који се јавља само у присуству спољашњег магнетног поља. Парамагнетични материјали су привучени дејством магнетног поља, али за разлику од феромагнетичних, магнетне особине показују искључиво у присуству спољашњег магнетног поља.
Парамагнетичне супстанце је детаљно изучавао и дао им име британски научник Мајкл Фарадеј 1845. године. Парамагнетици поприлично слабо интерагују са магнетима, око сто хиљада пута слабије од феромагнетика, тако да се те интеракције могу детектовати само помоћу веома осетљивих инструмената или коришћењем доста јаких магнета. Јак парамагнетизам се јавља у једињењима која садрже гвожђе, паладијум, платину и ретке метале.
(Извор: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Paramagnetizam страници приступљено 21.7.2021. у 7.24 часова)
8. Унутрашњи дрхтај који настаје у додиру са Светињом (прим.прев.)