Старац је причао: „Једанпут је мени дошао хипик – сав у амајлијама и прстењу и на њему је била одећа некаква веома шарена, чудна одећа. Он је замолио да га примим. Монахиње су се узнемириле, дошле да ме питају и ја сам рекао да га пусте да уђе. Чим је сео преко пута мене ја сам видео његову душу. Он је имао добру душу, али изранављену и зато бунтовну. Ја сам са њим разговарао са љубављу и он је био веома дирнут. „Оче, - рекао је он – до данашњег дана са мном нико није тако разговарао“. Ја сам га ословио по имену и он се зачудио откуд ја то знам. „Бог ми је открио твоје име – рекао сам му - и још то како си ти путовао у Индију, тамо си се упознао са гуруима и постао си њихов подражатељ (обожавалац)“. Он је био поражен. Ми смо још мало поразговарали о његовим проблемима и он је отишао веома задовољан.
Следеће недеље он је дошао са целом групом хипика. Они су ушли у моју келију и поседали око мене. Међу њима била је и једна девојка, које ми је било жао. Они су имали добре душе, само обогаљене. Ја са њима нисам говорио о Христу, зато што сам видео да они још нису били спремни да слушају о Њему. Разговарали смо о ономе, што је за њих било интересантно. Када смо ми завршили нашу беседу и они устали да пођу, рекли су ми: „Оче, будите тако добри и дозволите нам да целивамо ваше ноге.“ Ја сам се збунио али морао сам да им допустим. После тога они су ми поклонили покривач. Сада ћу замолити да га донесу да ти видиш. Он је веома леп.
После неког времена мени је дошла она девојка – хипи – сама. Звала се Марија. Ја сам видео да она, по свом душевном устројству, надмашује своје другове и први сам почео разговор са њом о Христу. Девојка је прихватила моје речи. Она је долазила још неколико пута и стала је на добар пут. Марија је чак говорила својим друговима: „Децо, ја никада нисам могла да предпоставим, да ћу, налазећи се у компанији хипи – упознати Христа“.
Овај случај произвео је на мене јак утисак. Прозорљивост у савезу са пастирским даром Старца и његовом искреном љубављу, привукли су ове младе људе, који су залутали са пута, али који су заслуживали симпатије и које, вероватно, други, сувише ревносни хришћани сусрећу са презрењем. Та деца су замолила Старца да им дозволи да му целивају ноге. И то је било приликом њихове прве посете. Ја сам се веома застидео. Толико година ја долазим оцу Порфирију и ја никад нисам имао такво смирење да помислим о нечем сличном. А ови млади људи, слично грешници, која је омивала миром ноге Христове и брисала их својом косом, они су целивали ноге Старцу и поклонили му покривач. Отац Порфирије, као дете радовао се њиховом поклону за такву висину духа, чији је симбол он био. Ја сам се задивио непознатим путевима, којима иде Божанствена благодат, да би спасла душе људи. Од тог дана и ја сам целивао ноге Старца, када је он лежао на постељи, не тражећи његов благослов за то.
Залутали у религијама и јересима
Многи, залутали у источним религијама и различитим јересима – долазили су оцу Порфирију са молбом да им помогне. У већини случајева то је била омладина.
Како су говорили они сами, благодарећи саветима и благословима Старца, они су се исцелили не само од душевних већ и од телесних болести. Многи од њих, пре тога, обраћали су се психијатрима али им то није донело никакво олакшање. Исцељење они су нашли само код оца Порфирија.
НЕКА БИ ВАМ ГОСПОД УЗВРАТИО ИЗОБИЉЕМ СВОЈИХ ДАРОВА!
Преузето из: Према записима атонског страца Св. Порфирија Кавсокаливита - „Деца и омладина“, издавач „Духовни луг“, Крагујевац, Крстовдан 2019, пето издање.