Срби су били робови Турцима од 1389. најмање до 1804. године, ако Косовску битку и Први српски устанак узимамо као неке симболичне датуме за пад, односно васкрсавање српске државности.
Као што су Срби у ентитету познатом као Црна Гора и Брда имали неку врсту слободе и нешто прије Првог српског устанка, тако данас немају основна људска права на свој језик, вјеру и традицију у истој тој Црној Гори.
Срби у Републици Српској немају такође право на своју химну и грб са двоглавим орлом.
У таквој атмосфери, дакле једног општег погрома који се проводи над њима и духовно и физички, репрезентација Србије бира да клечи због тога што је неко у вријеме док су они још робовали, водио људе из Африке у Јужну и Сјеверну Америку да му раде као робовска радна снага?
Какве везе Срби имају са тим и коме Срби треба да клече и моле за опрост?
Какве ми везе имамо с тим, осим што покушавају управо Србе да стрпају на исту страну са неонацистима, расним супрематистима и сличним идеологијама против којих су се Срби, поред СССР, једини борили у поробљеној Европи до 1944. године.
Ово је још један у низу помодарских спинова насталих на Западу, којим подлијеже руководство Републике Србије. Улазак у полтронско коло "Црни животи значе" од стране народа који је у својој Кнежевини Србији 1835. године имао Члан 118. Сретењског Устава који каже: Роб без обзира да ли је дошао сам или са неким, ступањем на тле Србије постаје слободан човек, понижавају и онако обесправљен и понижен српски народ.
Срби су ову прилику на међународној утакмици могли искористити да Србија каже како је Косово и Метохија њен саставни дио, а не да Шпанија несметано игра утакмице у српској Приштини.
Ово је прилика да подсјетимо како је спортска и људска величина Милорад Чавић то учинио и због тога трпио посљедице!
Срби су могли носити мајице са натписима "Робови до 1804. и никада више!"
Умјесто тога, клечали смо због туђих гријеха. Гријеха оних који су нас бомбардовали 1995. и 1999. године.
НЕКА БИ ВАМ ГОСПОД УЗВРАТИО ИЗОБИЉЕМ СВОЈИХ ДАРОВА!
Извор: "Фронтал.рс"