На следећем Сабору бирамо домаћина
Љ. БЕГЕНИШИЋ, 28.09.2009 21:00:00
Овим речима владика захумско-херцеговачки Григорије одговара на спекулације које су узбуркале јавност, а у којима се наводи да су он и још двојица владика спремни да напусте црквену владу и тако ”изазову” ванредни сабор.
* Да ли су тачни наводи да је црквена влада пред падом, јер су тројица владика, међу којима сте и ви, незадовољни ставовима које износи владика Амфилохије?
- Црквена влада није исто што и државна, па да је пред падом. Уосталом, то и није влада у том смислу, како људи схватају. Рекао сам већ другде, Црква је божанска, у њој живе и дејствују људи, али и Бог. То нипошто и никада не треба заборавити. Бог је увек ту, и зато је Црква увек усправна и биће до краја века. То може да звучи неприхватљиво људима који су сасвим изван Цркве. Друго, Црква је саборна, а то значи да наша различитост у много чему, па и у ставовима, обавезно не значи и размимоилажење. Напротив, ми знамо зашто смо ту и ко је Онај који нас сабира. Тако је било увек, тако је и сада. Није тачно да постоји подела у Св. синоду и није први пут да нам се ово догађа, да се сусрећемо у медијима са злонамерним и нетачним гласинама и полуистинама на основу којих разни самозвани аналитичари и социолози спекулишу о веома деликатним темама збуњујући на тај начин јавност и све вернике Српске цркве.
* Наводно, ви, владика далматински Фотије и владика бачки Иринеј размишљате да поднесете оставке у црквеној влади, што би довело до ванредног заседања Сабора. Да ли је тачно да размишаљате о оставци?
- Сваки нормалан човек који има власт и одговорност треба да размишља о оставци. Али, такође, ми у Цркви нисмо ту ради себе, него ради Цркве, јер нам је она - Црква тј. Бог Господ, дао све што имамо - и живот, и част, и власт, па пре свега морамо мислити на Цркву, а не на себе.
* Постоји ли могућност да буде одржан ванредни Сабор? Да ли се ви за то залажете и о чему би се расправљало на том сабору?
- Залажем се за редовно стање у Цркви, за редовни Сабор и саборност. Наш следећи сабор, када се за то стекну добри услови и блага клима, треба да буде и изборни. Да поново добијемо доброг домаћина који ће право управљати домом Божијим који је Црква. Сабор је ствар договора, и у овом тренутку још нема одговора на то питање. Видећемо. А ово друго, опет понављам: немојте да нас терате да се изјашњавамо попут неких делегата. Другачије ми постојимо. И то знају они који су унутра, који живе у Цркви. И да хоћемо, ми епископи не можемо тако, јер нас живот Цркве, њено устројство, да тако кажем, ”присиљава” на јединство. Или то, или више нисмо Црква. Треба да у миру дочекамо Сабор, било вандредни, било редовни, и да се молимо Богу, сви, да нам покаже пут, и показаће Господ. Ако буде била већина за избор - па ваљда ће то бити очигледно. Ако ли не - слава Богу. Мој став по том питању се зна, а кандидати су сви епархијски архијереји који су преко пет година у служби. Рећи било шта друго је незахвално, коцкарски, а ми, опет, не смемо да пристанемо на такав начин комуникације са светом.
* Шта замерате митрополиту Амфилохију? Да ли сте се у скорије време видели с њим. Ако јесте, да ли је било речи о неспоразумима међу члановима Синода?
- Већ сам много говорио шта сам замерио. То је дакле био неизбор патријарха... Он је био за стрпљење и смирење. Послушао сам, па и смирио се. Он је саборна личност. Искусан и мудар човек. И све што му замерим могу му рећи. Али је много важније од тога да сад сви заједно изађемо на мирније море и да заједно дођемо у мирну луку. Треба схватити да је Црква та која нам даје ауторитет и снагу, а да смо ми ту да служимо Богу и роду. То добро зна митрополит Амфилохије, и ја учим и опомињем се да то не заборави никад. Постоје ствари које треба рећи, а везане су за биће, за живот Цркве, а које могу да нам свима помогну да превазиђемо велики број збуњујућих ситуација, навода у штампи, слутњи, клевета.... Црква је нешто друго. Она није свет. Она собом објављује нови Живот, нови поредак ствари, који ће у потпуности бити испуњен када Господ дође опет. Е, сад, у светлу тога, и поделе и несугласице, којих има, којих је било и којих ће и у будућности бити у Цркви, нису аналогне поделама у Влади, партијама, земљама, дакле поделама у овом свету. То нису поделе у том смислу, јер је Црква у јединству Духа, јединству Службе Божије, вере. Када служимо Службу, а то је образац и извор нашег идентитета, онда Амфилохије није на једној, а сви на другој страни, зар не? Како онда говорити о поларизацији, о странама, фракцијама? То је речник стран за оне који су у једној вери сједињени. Јерес је друго, када неко застрани и одвоји се од живота Цркве, а то, хвала Богу, ни издалека није случај у нашој Цркви ни са једним од браће Епископа.
* Актуелно је и питање забране неких десничарских организација. Спекулише се да су неке од њих блиске Цркви. Да ли је, по вашем мишљењу, забрана организација добар начин борбе против насиља?
- То је питање за господина Дачића. А ја бих се стварно запитао ко и зашто измишља те организације?
СРАМОТА ДА ПРИЧАМ
* Доста се говори о томе да је део чланова Синода замерио епископу Амфилохију на иступању поводом ”Параде поноса” у Београду. Да ли је то тачно?
- Зар није срамота да о томе причамо више! Рекох, било би ме срамота да говорим о томе, још и више да мислим, а камоли да заузимам став.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=158091&title_add=Na%20slede%C4%87em%20Saboru%20biramo%20doma%C4%87ina&kword_add=spc%2C%20vladika%20grigorije