Руски поглед на гасни споразум Русије и Србије
субота, 27 новембар 2021

            Дмитриј Бавирин, "ВЗГЛЯД":

Зашто је Русија дала Србији великодушан поклон

          Срби ће руски гас куповати по 270 долара, односно по најнижој цени у Европи, не рачунајући Белорусе. Ово је главни исход састанка Владимира Путина и Александра Вучића. Председник Србије је буквално сијао од среће - у време енергетске кризе рачунао је на скромнији попуст. А на шта Русија рачуна дајући такав поклон Београду?

 „Сваки сусрет са председником Руске Федерације Владимиром Путином је од изузетног значаја за нашу земљу“, објавили су налози председника Србије Александра Вучића на друштвеним мрежама по доласку политичара у Москву. Али овај сусрет ће сигурно памтити посебно добро, јер су његови резултати направили својеврсну сензацију у Србији.

Разговарали смо о разним стварима – о пандемији, кризи на Косову и великој политици уопште. По свим питањима стране имају међусобно разумевање, много је речи о сарадњи и савезу, оформљен је још један уговор за пренаоружавање Војске Србије - Београд ће од нас купити тактичке противтенковске ракетне системе Корнет. Једноставно речено, све изгледа исто – сви знају ко је главни пријатељ Русије на Балкану, али једно питање покрива све и чини нови председнички разговор тако посебним.

Москва је дала великодушан поклон Београду - испоруке гаса Србији по цени од 270 долара за хиљаду кубних метара биће продужене за шест месеци. Ово је „невероватна“, по Вучићевим речима, цена, сазнавши за коју је директор „Србијагаса“, према председничком сведочењу, „скочио од среће“.

Хајде да разјаснимо контекст. Десетогодишњи уговор о испоруци гаса Србији по истој цени истиче крајем децембра. Тренутно је криза на тржишту гаса – цена хиљаду кубика пробија хиљаду долара. Преговори Београда и Гаспрома почели су у октобру на 790 долара. Вучић је рачунао на цену од најмање 500, али је признао да Србија нема ни толики новац, што је тачно – реч је о сиромашној земљи чији председник буквално мора да шије буџет или, како кажу, „купује храну на  акцији”.

Због тога је цена плавог горива у новој грејној сезони била изузетно осетљив проблем за Вучића и Србе. Београд се отворено надао братском руском попусту, али нису очекивали тако значајан, четвртину тржишне цене.

 „Хвала вам још једном на пажњи и раду, на помоћи у развоју Србије. Желим све најбоље Вама и Вашем народу!" – захвалио се дирнути српски гост. У даљим интервјуима националним медијима степен његове захвалности се само повећавао:

 „То ће нас спасити. Имаћемо гас и струју... Капа доле Путину. Хвала вам пуно!.. Русија и Путин су доказали своје пријатељство Србији.“

Дружба је дружба, али остају два питања - зашто је Србија добила такав поклон и није ли он прескуп у садашњим тржишним условима.

А сада спојлер: у тржишним условима – можда, али у политичким условима дефинитивно није прескупо. Напротив, ситуација на Балкану је сада таква, да се ово за нас чини одличним делом.

Јефтиније него Србији, ми гас продајемо само Белорусији - по цени од око 140 долара. Са Белорусијом имамо више веза и савезничких обавеза него са Србијом – како стварних, тако и законски зацртаних, али је и даље велико питање, са ким је од ових савезника лакше радити, који од њих – у оквиру својих могућности – попустљивији, ко се понаша пристојније...

Нема ту неке посебне интриге: дајемо попуст на гас Србији у знак захвалности за савез. За то што смо са њом, по Вучићевим речима, „пријатељи“ и „стратешки партнери“.

Да би се ова или нека друга европска земља сматрала таквом, Русији је мало потребно. Подстицати извоз наше робе - од енергије до вакцина. Да не учествује у русофобичној хистерији колективног Запада, било да се ради о реторици јавних личности или практичним покушајима да се уклопе у очигледно антируске иницијативе попут „санкционих ратова“. Немојте задирати у ревизију резултата Другог светског рата, чак и ако то заиста желите. Рећи хвала и молим те.

Србија све то ради (или, у контексту, не чини), немамо замерке и постоји разумевање: политичка елита ове земље, укључујући председника Вучића, сада издржава колосалан притисак Европске уније и САД. Захтевају да не купују гас од Руса, да не склапају војне уговоре са Москвом, да уведу санкције против Руске Федерације и њених званичника, да протерају „руске агенте“ из Београда – и редом по списку.

Курс уништавања остатака руског утицаја на Балканском полуострву усвојиле су земље НАТО-а још 2014. године и од тада су атлантисти, мора се признати, успели.

Једини у региону који још нису усвојили нова правила игре су Срби (и Срби, у ствари, Србија, и Срби у Босни и Херцеговини – наша „истурена станица“ на Балкану). Срби се и даље држе – и то подједнако важи и за владајуће елите и за обичне грађане.

Брисел и Вашингтон издвајају огромна средства да се ова ситуација промени. Троше се на хуманитарне програме, на прозападне НВО, на антируску пропаганду у српским медијима. Засад – не иде, али треба имати на уму да вода носи камен, а недавно су САД послале у регион нови тим искусних и опасних људи, који морају да убрзају процесе „истискивања“ Русије са Балкана.

У поређењу са ресурсима које Атлантисти троше на подривање руско-српских веза, једнократни попуст на гас не делује као тако издашан поклон – према Вучићевој рачуници, Београд је успео да уштеди на изградњи једног стадиона. Међутим, наш поклон је уручен у најповољнијем тренутку – када су Срби били озбиљно забринути за судбину грејне сезоне и када је скоро половина материјала у њиховим водећим медијима на овај или онај начин била посвећена гасу.

Колико год новца ЕУ троши на Србију, он је разбацан по разним ћошковима и људима неразумљив. А брат Рус је прискочио у помоћ у најтежем часу, када је и сама ЕУ признала да ништа не може да уради. Ако се јуче у српској политици још водила расправа на кога да рачуна, данас је Русија само једним потезом освојила целокупно српско јавно мњење.

Између осталог, попуст који је обећан Београду је подршка лично Вучићу као председнику и доказ да је Москва задовољна курсом који води, као и противдејствовање покушајима да га с овог курса сбаце.

У априлу, Вучић има председничке изборе, и они неће бити лаки – опозиција је расцепкана, али и даље прилично бројна и љута на председника из много разлога (Вучићу се супротстављају разне снаге – од национално-патриотских до либерално-про -западних). Истог дана, када је Владимир Путин обећао српском колеги јефтин гас, јавно му је пожелео срећу на изборима – а сада је тешко не повезати једно са другим.

Избори су време великих политичких искушења. Дисконт са гасом за 270 истиче тек крајем пролећа - и биће потребно да се потпише нови уговор, овога пута дугорочни. Вучић је тога свестан, и сам је то поменуо, Кремљ му је јасно ставио до знања да Србија и у том случају такође може да рачуна на добру цену.

Уколико се, наравно, у ово време великих искушења и наглог пораста америчке активности на Балкану, не догоди нешто изузетно. Нешто што би могло поткопати разумевање између Москве и Београда, које сувише многи покушавају да подрију.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

Извор: "Борба за веру" / "ВЗГЛЯД"

 

Последњи пут ажурирано ( недеља, 28 новембар 2021 )