Мати Стефанида Бабић: Једини папа у Православној Цркви је Дух Свети
среда, 21 октобар 2009
           Римски папа не може никако имати примат, нити он има пуноћу благодати, нити он уопште има благодат, јер је у стању дубљег непокајаног греха. Нити римокатоличка црква има пуноћу благодати, нити она постоји благодатно као црква, нити она има благодатно прејемство од 1054. год. Има само историјско трајање као организација. Нити њене свете тајне могу бити признате, кад ту нема силе ДУХА СВЕТОГА, КОЈИ И ЧИНИ ДА ТАЈНЕ БУДУ СВЕТЕ ТАЈНЕ.

Кад и од нас, Православних верника, одступа благодат Духа Светога због греха у мислима, речима, делима, а колико ће више одступити од неког ко дели Цркву, уноси јереси, хоће да он влада  уместо Духа Светога, и да уместо Духа Светога буде критеријум, и да потчини себи цео свет .

Не може ту да буде благодати. Ко систематски вековима остаје у таквом стању, непокајаног греха, његово стање духа и душе је окамењено злом, оледењено демонским духом, и његово је расуђивање потпуно опрелашћено обманом.

Обмана је да су они равноправни са Православном Црквом, да они имају пуноћу благодати а, по њима, као да Православна Црква нема пуноћу благодати, да она има нешто мало... да њој треба папа да јој да пуноћу...итд".

Они у свим својим списима то пишу, и на својим концилима такође.

Какво ту може бити покајање њихово и одступање од заблуда и јереси, када они сматрају да смо ми ти који немају пуноћу, па они хоће да нас на перфидне замке преласте да ми приђемо њиховој самоизмишљеној и "непогрешивој" "пуноћи".

Они тврде по својим документима да једино папа има пуноћу благодати и прејемства апостолског, и да ми, Православни, треба њему да приђемо и да "примимо од његове "пуноће", да би се "усавршили" у благодати. Да није трагично било би смешно.

Опасно је уопште присуство на таквим скуповима екуменским и конференцијама, на којима они безочно тврде своје јереси и покушавају у рукавицама, али потпуно очигледно, да убеде Православне да и они почну исто да мисле као и они.

Сам избор теме - о примату папе као "најважнијем" црквеном, сотириолошком, догматском, итд....питању - показује шта је центар њиховог веровања - идолопоклонство, одустајање од Апостолске вере, од Предања Цркве, од Васељенских Сабора, који су –руковођени Духом Светим - увек били критеријум.. Једини папа у Православној Цркви је ДУХ СВЕТИ. БИО, ЈЕСТЕ, и ОСТАЋЕ.

Присуство на тим конференцијама није на корист ни њима ни нама, НИЈЕ СПАСОНОСНО, а није ни педагошки. Педагошки и спасоносно би било да НИКО од Православних не присуствује и не учествује у томе, да они мало почну да размишљају.

То је обмана, налик комунизму, и припремљена комунизмом, братства и јединства без Бога и Истине. Наводно-љубав. Каква је то љубав у којој нема Истине, и у којој једна страна води другу као овце на заклање ка амбису отпадништва. Каква је то љубав која тражи да друга страна згази своју веру и савест и морал и да одбаци Истину, ради тога да би они други владали супротно од сведочења Духа Светог. И супротно од изворног Православног Христовог учења.

Такође немају право римокатолици да стоје у олтару за време Службе, кад ни Православни верници којима није благослов не могу да уђу у олтар, а камоли неко ко није крштен Православно, и није члан Православне Цркве.

Нити имају право да узимају нафору, јер је нафора ДЕО ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛУЖЕЊА, и могу да је добију само они који су Православно крштени, који су чланови Православне Цркве.

Нити могу да присуствују заједничкој молитви било у цркви или ван ње, јер нама то забрањују свештени канони, јер је то други дух и друга логика, и ако би им се давала нафора тиме  би се подстицала и обмана као да су равноправни, као да ми њихову цркву признајемо без да одступе од јереси.

Православна Црква има прејемство благодати свих 20 векова. Католици нас клевећу и хуле као да ми немамо пуноћу, као да ће нам они "великодушно" дати СВОЈУ пуноћу благодати. Нека хвала, не треба нам.

Ми имамо Христа. И верујемо у БОГА ОЦА И БОГА СИНА И БОГА СВЕТОГА ДУХА, ТРОЈИЦУ ЈЕДИНОСУШТНУ И НЕРАЗДЕЉИВУ.

И верујемо да Цркву руководи Дух Свети од дана Свете Педесетице, када Дух Свети није сишао само на Апостола Петра, па преко њега да је раздељивао другим Апостолима, него је сишао на сваког Апостола појединачно.

ТО ЈЕ ИКОНА ЦРКВЕ.

Не слика се икона као да на Ап. Петра силази Дух Свети, а остали седе око њега и чекају да им он удели милост.

То што се позивају на врховног Апостола и прокламују "непогрешивост", само Свето Писмо побија. Управо је Св. Петар учио Христа обрнуто од благодатне логике и спасења - да не иде на страдања. Управо је њему Господ рекао: "Иди од мене, Сатано, јер не мислиш што је Божије, него што је људско." УПРАВО ЈЕ ТИМЕ ГОСПОД ПРЕДСКАЗАО БУДУЋИ ПАД РИМСКОГ ПАПЕ. Исти Ап. Петар се ухватио за мач, и одрезао ухо Малху. То је такође предсказање папског греха, да он решава ствари  употребом физичке силе.

Св. Петар се 3 пута одрекао Христа, и рекао да Га не познаје. Нема нико право у име Православне Цркве да  потписује било какве закључке на тим  скуповима, који  су у супротности са савешћу Правосланих верника, у супротности са догмама Наше Свете, Саборне и Апостолске, Православне Цркве и у супротности са одлукама Светих Васељенских Сабора и Предања Цркве.

Молим вас, какво је то уопште питање папског примата да се око тога толики скуп прави недељу дана. За Православне то не постоји. То питање је измишљено, и потпуно НЕПРАВОСЛАВНО. О њему се може расправљати ЈЕДИНО као о јереси.

То је исто тако као кад би недељу дана слушали човека који је у прелести да нам прича своје халуцинације и слично. И  ШТА ЋЕ ЊЕМУ ПРИМАТ? Зашто? ДА ВЛАДА светом. И шта има од тог владања. Потпуна је обмана говорити о могућности уједињења са Римокатолицима, о њиховној НАВОДНОЈ жељи да буду једно са Православнима, кад они неће да се одрекну ничег јеретичког, него само желе и настоје да Православни признају папу и папски примат, и да убеде Православне да је то баш тако, да то треба, да треба да поштујемо папу као законитог епископа, чак не само то, него и врховног над свим епископима, какву ЧАСТ И ВЛАСТ  НИЈЕ ИМАО НИКАД НИКО ОД ПРАВОСЛАВНИХ ПАТРИЈАРАХА. Па ни Света Три Јерарха, која стоје уз Престо Свевишњега, и који су се удостојили да напишу и сам чин Свете Литургије.

"НИСАМ ДОШАО ДА МЕНИ СЛУЖЕ, НЕГО  ДА  СЛУЖИМ".

Последњи пут ажурирано ( уторак, 10 мај 2016 )