После две године паузе (због кинеске куге) поново је пре недељу дана одржана манифестација „Јевремова улица сусрета“.
За наше јадне прилике овај догађај је чак и коректно обележен у већини српских медија и свуда углавном смо могли да прочитамо исте податке: било је доста народа, организован је и „базар“, на бини су се мењали млади и старији учесници, подсетили смо се на великене Вука, Доситеја, концетр хора и певача Сергија, главни успешни организатор је била општина „Стари град“ …
Људи који дођу у „зреле године“ (мој случај) нажалост постају по мало намћори или џангризала, па је и мени таквом нешто и то много засметало. Извињавам се зато оним млађим и савременијим, али имам потребу да изложим своја (можда и неумесна ) запажања.
На приложеној слици се види наступ младе српкиње на бини, претпостављам да је члан неке од дечијих плесачких група. Оно што је мени запарало очи је да су натписи у позадини латинични, да поновим на манифестацији која носи име Јевремово и на којој се присећамо и Вука Караџића.
Једном је приликом професор Радован Дамјановић објаснио зашто само ми од свих православних народа (Руса, Бугара, Грка …) користимо не само ћирилицу (азбуку) него и римску латиницу. Одговор је да би нас разумели Хрвати, јер они углавном ћирилицу не знају, па да им помогнрмо ми смо онда своје писмо полатинизовали. Тако смо дошли до тога (податак од пре пет година) да у чувеној београдској улици Кнез Михаиловој од неколико стотона продавница ћирилични наслов је на једној галерији и код једног часовничара, остали су на енглеској или „српској“ (далеко било) латиници.
Латинични наслови на прослави „Јевремове улице сусрета“ могу да се схвате на два начина, или је то случајна грешка организатора (дешава се, људски је грешити) или је то свесна и намерна акција да нам се ионако у јавности понижена српска ћирилица унизи још више и покаже да је у ствари и непотребна и да је треба и избацити.
И још један додатак на крају, за српчиће је , ваљда у част Јевремову одиграна и дечија позоришна представа „Робин Худ“!
Да ли се покојни Јова Змај у гробу преврће?
Узо деда свог унука,
Метно га на крило,
Па уз гусле певао му
Што је негда било.
Певао му српску славу
И српске јунаке,
Певао му љуте битке,
Муке свакојаке.
Деди око заблистало,
Па сузу пролива,
И унуку своме рече
Да гусле целива.
Дете гусле целивало,
Онда пита живо
„Је ли, деда, зашто сам ја
Те гусле целиво?“
„Ти не схваташ, Српче мало,
Ми старији знамо
Кад одрастеш, кад размислиш,
Казће ти се само!“
У Јевремовој улици, у срцу престоног Београда, не пева се деци уз гусле о српскојј слави и јунацима него нам се приказује игроказ о измишљеном енглеском добром разбојнику који је крао богатима и давао сиромашнима, чудо да негде не убацише и Деда Мраза.
Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
Извор: ћирилица-скц.срб/