"Клањај се Господу, Богу своме, и њему јединоме служи"
(Мт. 4,10)
Само стање душе човека баца га у једном или другом правцу, десно или лево. Што је човек свесније, упорније тежио Богу у свом животу, то ће му бити већа радост када чује реч „приђите к мени благословени“ (Мт. 25,34) и обрнуто, исте речи ће изазвати огањ ужаса и мучења у онима који Га нису хтели, или су се борили против Њега и хулили за живота.
Када се отворе „књиге“, свима ће бити јасно да су корени свих порока у људској души. Ево пијанице, блудника – кад је тело умрло, неко ће помислити да је умро и грех. Не, било је склоности у души, а грех је био сладак души. Ако се није покајала за тај грех, није га се ослободила, доћи ће на Страшни суд са истом жељом за сладошћу греха и никада неће задовољити своју жељу. У њему ће бити патња мржње и злобе. То је паклено стање.
„Геена огњена“ је унутрашњи огањ, то је пламен порока, пламен немоћи и злобе, а „онде ће бити плач и шкргут зуба“ (Мт. 8,12) немоћне злобе.