„Напорно радимо на томе да ударимо Русију тамо где боли да додатно ослаби њену способност да води рат у Украјини и данас могу да објавим да радимо пуном паром на 9. пакету санкција“, изјавила је јуче предсједница Европске комисије Урсула Фон дер Лајен и додала да “ЕУ неће стати док Украјина не побиједи Путина у његовом илегалном и варварском рату“. Девети по реди пакет санкција требао би да за земље ЕУ пропише максималну цијену коју могу платити за руску нафту, без обзира на цијену на свјетским берзама.

Међу чланицама ЕУ које не показују превише ентузијазма према санкцијама и намјери бриселских и вашингтонских центара моћи да поразе Русију, свргну Путина и разбију њену територију на 10-ак држава, издвајају се Мађарска и Аустрија. Двије државе које су вјековима чиниле најмоћнију централноевропско царство са предсједником Александром Вучићем потписали су “Меморандум о јачању сарадње на плану миграција и заштите граница”. По ономе што смо о документу могли прочитати у јавности Србија је обавезна да појача контролу на граници са Сјеверном Македонијом и укине безвизни режим за грађане Туниса и Бурундија, који су последњих мјесец у већем броју покушали да се пробију до територије ЕУ.

Аустријске банке од почетка вијека доминирају финансијским тржиштем балканских земаља, а у последњих неколико година своје присуство значајно не повећао и мађарски ОТП. У Црној Гори је поред ЦКБ, купио и подружницу француског Сосијете Женерала. Прва и трећа по величини актива банка у Црној Гори данас су под контролом ОТП групе. Поред финансијских институција и у другим профитабилним бизнисима аустријске и мађарске компаније присутне су на Балкану. По рејтингу четврта и пета банка у Србији су аустријски Рајфајзен и мађарски ОТП. Занимљиво да је Рајфазен данас практично једина западна банка која није зауставила рад своје филијале у Руској Федерацији након што су објављене санкције.

У последње вријеме намеће се питање да ли ова два носећа стуба некад моћне империје, не по добру запамћене међу Србима, своју избалансирану и разумну спољну политику базирају само на унутрашњој снази, или у отклону од вашингтонског притиска и имају спољног покровитеља. Многи аналитичари ће данас изнијети теорију да су мађарска и аутријска искакања из евроатлантске антируске политике охрабрени и подржани од Ватикана, који преко ових држава покушава да поврати политички утицај који је од прве половине прошлог вијека у паду.

Колико у овим тврдњама има пуког сензационализма, а колико реалних основа тешко је у овом моменту процијенити. Ипак, крајње је занимљив однос папе Франциска према руско-украјинском конфликту. Након почетне осуде руског напада, папа је већ у мају мјесецу оцијенио да је главни узрок рата «лајање НАТО-а пред вратима Русије». Свети отац је у августу позвао на хитно преговоре који би окончали рат и осудио убиство Дарје Дугине, за коју су руски државни органи оптужили украјинску СБУ и њеног агента Наталију Вовк, којој се након што је непоредно након експлозије прешла руско-естонску границу губи сваки траг.

Изјаве римског папе изазвале су незадовољство у украјинском државном врху, ипак не до мјере да га ставе, као блаженопочившег патријарха српског Иринеја, на списак злогласног сајта Миротворац. На изјаву да «Достојевски до данас инспирише хришћане да размишљају о хришћанству» реплицирала је дрско Оксана Маркарова, украјинска амбасадорка у САД: «Папа није пажљиво читао Достојевског, да јесте не би га изненадила суровост, која је природно својствена руском народу».

Сјетимо се да је Ватикан током ратова у бившој Југославији имао различите улоге. На почетку подржао је директно Хрватску, учествовао у њеном наоружавању и распламасавању грађанског рата. У БиХ био је много резервисанији, а многи тврде да је директно утицао на разбијање хрватско-бошњачког савезништва и избијање сукоба директних сукоба око Мостара и другим мјестима, који су значајно олакшали позицију Војске Републике Српске. НАТО агресију 1999. Ватикан је одлучно осудио.

Са друге стране ни руски медији и званичници нису посебно одушевљени гласом разума из Свете столице. У Москви не вјерују да је у питању мирољубивост, већ да рат прије свега смета пословним плановима Ватикана и реализацији стратешких планова «Савјета за инклузивни капитализам», неформалног тијела формираног прије двије године уз посредовање Ватикана. Ако погледамо портфолио компанија, банака и фондова које улазе у овај савјет намеће се утисак да трећи наставак филма Кум, својевремено лоше примљен код критике и публике, представља право пророчанство.

О утицају Кине на дешавања у Украјини прочитајте ОВДЕ.

Извор: ИН4С