Устали верници епархије ваљевске: отворено писмо епископу Исихију
понедељак, 26 децембар 2022

 ВАШЕ ПРЕОСВЕШТЕНСТВО, УВАЖЕНИ ВЛАДИКО ИСИХИЈЕ!

Благословите! Опростите што Вам се писмено обраћамо, но повода за њега су два. Први: јер се нисте осврнули о све братско - сестринске вапаје, с љубављу и поштовањем изнетом, да се прекину почетна - скромна прекрајања па све до потпуног новотарисања на службама Св. Архијерејске Литургије, да се те грешке коригују (исправе), да се не наставља служење по личном нахођењу, нити по слепо - механичком послушању, како Ви рекосте, Патријарховог наређења (Ово важи и за Свештенике и Ђаконе). А други повод за писмо произилази из првог: Ако се није чуло или разумело, овог пута бићемо мало јаснији.


Црква је личност Богочовека Христа - богочовечански организам, не и никада човечанска организација. Самим тим Њу нико не може да поседује, да буде Њен власник, газда, шеф, подшеф... Неопростива је хула на Христа и Духа Светога чинити од Цркве националну или било какву другу институцију - јер Њен циљ је наднационални, васељенски, свечовечански: сјединити све људе у Христу, све без обзира на националност, на расу, на класу ( Гал. 3,28)... У њој пастирство мора красити: Страх Божји (управљати драговољно по Богу), усрђе (добро срце) и служба (углед стаду). Супротно овоме имају три страшне страсти које од пастира чине вукове: Страст гордости (завишћу оног лукавога и по надмености свога ума, не испуњују своју дужност како треба, већ то раде силом), страст среброљубља (стицати неправедне добитке) и страст властољубља (владати народом). Пастироначалник Христос тражиће рачуна и од једних и од других - о свакој овци, т.ј. о свакој души човечијој, и платиће праведно свакоме по заслузи.

Владико, Ви све ово боље знате од нас, али није било на одмет, сложићете се, да се мало подсетимо !

Да не дужимо, пређимо на проблематику. Пре петнаестак и више година појавили су се појединци Епископи који су мимо одлука Сабора СПЦ, дакле својевољно, увели новине у до сад вековни поредак служења Свете Литургије, која чини срж целокупног благодатног живота Цркве. Са сличном праксом модернизма и реформи наставило се постепено (перфидно) и по свим Епархијама, па све до данас где смо сведоци озбиљне претње ширења овакве "заразе" на читаву Цркву.

У нашој Епархији Ваљевској били смо поштеђени - нису увођене промене у богослужења, на чему смо првенствено захвални Богу а затим и нашем почившем преосвећеном Владики Милутину. Међутим "не лези враже", како вели наш народ: Заигра мечка и на наша врата! Многи изненађени са неверицом климају главама, а опет пак многи претпостављајући да ће се новине десити, спремније и мирније то дочекаше, јер било је, како говораше, само питање времена кад, где и на који начин ће се то спровести. Након овог немилог догађаја, ето сви заједно смо сад у недоумици шта нам је паметно чинити. Расуђујући, тражимо одговор! Питамо се и питамо Вас: Чему служи данашње насилно реформисање богослужења и предања Цркве? Није ли оно противно Духу Светоме? Упознати смо поодавно да се у суседним Епархијама, где се наметало и где је наметнуто ново богослужење, дошло до сукоба свештенства и народа. Није ли то потврда, да наметање новог богослужења није по вољи Божјој!? Коме ће и најбоља реформа Литургије користити ако је њена цена неслога у Цркви, ако она постане предмет свађе и размирица за деценије које наилазе? Да ли ћемо несложни бити благодатнији? Никако, никако и никада... Најтеже и најгоре је пропасти од своје руке, а то данас ми себи радимо! Саблазан и немир међу верницима је наша стварност.

Св Јован Кронштатски је говорио - "Православна Црква превазилази све неправославне цркве: прво, својим православљем, сачуваним и освојеним крвљу апостола, јерараха, мученика, преподобних и свију светих; друго, што најистинитијим начином руководи на пут ка спасењу (то је раван, прави и истинити пут што на истински начин очишћује, освештава, обнавља посредством јерархије, БОГОСЛУЖЕЊА, Светих Тајни, постова); треће, што на најлепши начин учи да се Богу угађа, на најлепши и најкориснији начин води покајању, исправљању, молитви, благодарењу, славословљу. Где су такве молитве, благодарења и ПРОЗБЕ?! Има ли игде таквог дивног Богослужења где пројава Благодати Духа Светога доноси сладост, тишину и умилење?! Где то има као у Православној Цркви - НИГДЕ!"... И зато, поштовани Владико Исихије, због свега овога, ми верујући (а грешни) народ - стадо Ваше: МОЛИМО, МОЛИМО и МОЛИМО... не у наше име, већ у име Св. Саве и Св. Симеона, св. Николаја и Св. Јустина - бораца за чистоту вере Православне и за очишћење од свакаквих јереси и кривоверја, у име србских мученика и исповедника, у име Светог и неизмењеног предања Цркве, у име самог Господа Исуса Христа и Пречисте Богородице; преклињемо Вас, немојте Владико Бога ради, немојте то да чините, нити себи нити нама, на штету нашу а и Вашу, јер Литургија која се званично служила вековима обожила и облагодатила је толико светитеља и мученика у Цркви, да би неко, ко би хтео научно да доказује како је тамо нешто непотребно, сувишно или погрешно у Литургији, имао озбиљних проблема.

Св. Јустин братски опомиње такве (модернисте и реформаторе): Путеви Цркве – путеви су Господњи; проклетство поражава оне који их кваре (ср. Д.А. 13,10). Ко сам ја, а ко ти, да самопоуздано путимо путеве Цркве кроз историју? То је благодатни позив духоносних Светих Отаца. А наш је позив да за њима идемо молитвено и смирено, сем ако не желимо да полугом гордости избацимо себе из саборне заједнице са Барком која спашава… Спремаш ли се да учиниш корак унапред , осврни се, ослушни шта ти Дух Свети саветује кроз Богоносне Оце и Св. Васељенске Саборе. Не осврнеш ли се, не ослушнеш ли, не послушаш ли – себе стављаш изнад Васељенских Сабора, и тиме на себе згрћеш све њихове анатеме.

У јеку косовске трагедије, која непрекидно виси над главама Срба, потомака Честитога Кнеза, нема светијег посла за све нас у Цркви од молитве: Молимо Господа да нас у овим тешким временима умудри и утврди у љубави, миру и праведном исповедању вере наше Православне, чувајући се да не опоганимо дух свој најрадикалнијом новотарском римском и светском науком.

Сматрамо да свако активно учешће и саслуживање на оваквим оскрнављеним Литургијама, са онима који крше одлуке Сабора, даје легитимитет таквој пракси.

Неварајмо се, сви заједно Владико, свештеници и јадни србски народе, одговорност никога неће мимоићи! Питаће нас Господ... између осталог и за ово новотарско практиковање које суштински није добро. Још једаред преклињемо али и опомињемо да не би и вас и нас неко велико искушење задесило.

Надамо се Владико да ћете разумети наше мотиве за овакво писмо, да се нећете наљутити због оваквог призива к Вама, већ насупрот очекујемо вашу позитивну реакцију. Не би ваљало да будемо принуђени на радикалније потезе. Опростите и благословите! Уз метанијске поздраве, остајемо Вашем Преосвештенству одани у Господу, са жељом да нас недостојне предводите дуги низ година, правилно управљајући речју истине Божје – на многаја љета.

 

Не слепо послушни, Христу верни:

народ Ваљевски

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 26 децембар 2022 )