Последње недеље пред Велики пост, православни хришћани се окупљају у црквама да једни од других траже опроштај. Хајде да размислимо у чему је његова чудотворна моћ?
Вечерње са обредом праштања је дуго очекивана служба за сваког верника. Ко на данашњи дан осети своје јединство са црквеном заједницом, тежак пут Великог поста му се чини радосни и благодатним. На крају крајева, сви ми нисмо ништа друго до путници на животном путу. А када ово путовање са нама поделе браћа и сестре по вери, дуго и далеко путовање више није тако заморно.
Али не само да бисмо добили духовну подршку, окупљамо се на Недељу праштања под сводовима храма. На вечерњу службу долазимо са два циља: да измолимо од Бога благослов за предстојећи пост и да једни од других замолимо за опроштај.
Вреди бар на тренутак размислити каква моћ лежи у краткој речи „Опрости ми!“, изреченој у искреној једноставности. "Извињавам се!" – и огорченост нестаје из нашег срца. "Извињавам се!" - а нама увређени исцељује се чудесном силом праштања. "Извињавам се!" – и онај ко нас је увредио ослобађа се силе злобе и гнева. "Извињавам се!" - и међу људима влада дуго очекивани мир и слога. И када, као одговор на наше „Опрости ми!“ чујемо речи „Бог ће опростити!”, чини се да цео видљиви и невидљиви свет у вишегласју велича свог милосрдног Творца.
У сваком огорченом спору увек се неко понаша као преступник, а неко је увређен. Увек је лакше опростити увредиоцу него тражити опроштај од нас увређених. Људска је природа да опрости када осети душевни бол због примљене увреде. И само слушање од недоброжелатеља: "Опрости ми!" може угасити овај бол и излечити рану.
Много је теже тражити опроштај од некога кога смо сами увредили. На крају крајева, у исто време осећамо своју исправност, своју супериорност над другом особом. Али само оно што је изговорено напором воље "Опрости ми!" може повратити одговарајуће стање ума за миран дијалог.
Недеља праштања је повезана са сећањем на протеривање праотаца - Адама и Еве из раја. Богом узгојени Рајски врт постао је мали за њихове душе, испуњен гордошћу и пожудом. Желели су више него што им је Господ дао. Привучени искушењем ђавола и окусивши плод са дрвета познања добра и зла, замислише да се уподобе Богу не по благодати, него по природи. Занемарили су безбрижан молитвени живот насамо са Творцем и збачени су од Њега на земљу – на место страдања, лишавања и преживљавања у свакодневном исцрпљујућем раду.
Адам и Ева су изгубили оно што су милијарде верника непрестано тражиле пре и после Христовог оваплоћења. После пада читаво човечанство јури у потрази за изгубљеним рајем. И само вера да ће Господ вратити изгубљено блаженство по плодовима побожног живота даје нам могућност да пронађемо прави смисао живота.
„Јер је плата за грех је смрт, а дар Божји - живот вечни у Христу Исусу Господу нашем“ (Рим. 6,23), каже апостол Павле. Већ смо примили казну за преступ заповести од времена пада. Свако од нас се суочава са смрћу. Али имамо и дар вечног живота, дат од Бога Васкрсењем Христовим. Остао нам је само један услов да испунимо – да постанемо достојни овог дара. Да бисте то урадили, потребно је да уложите много духовних напора, проводећи свој живот у покајању и радости због блискости Бога са грешним човеком.
Велики пост је пут чистог покајања. У ово време се трудимо да чешће прибегавамо Тајнама Исповести и Причешћа. Ослобађајући се својих недостатака, желимо да непрестано осећамо подршку Господа на овом тешком путу. Али доћи до циља поста је немогуће без искреног опроштаја. „Ако ти, човече, не опростиш никоме ко ти је сагрешио, онда се не мучи постом и молитвом... Бог те неће примити“, опомиње Свети Јефрем Сирин. А Свети Григорије Богослов кличе: „Збогом, ви који сте добили опроштај; помилуј – помилован, човекољубље стекни човекољубљем, док за ово има времена!
Често се не усуђујући да кажемо „извини!“ једни другима током целе године, учинимо то барем данас, на Недељу праштања! Постанимо једни другима доктори бар на један дан. Али ми ћемо наше ближње лечити не лековима, већ чудесном моћи праштања. И тада, исцељени од духовних рана узајамним праштањем, радосни и расположени ступимо на пут Великог поста, водећи човека ка савршеној радости – сусрету са Васкрслим Спаситељем!