Било је само питање дана када ће Руси са својих највиших нивоа поручити онима које су годинама на своју штету сматрали „западним партнерима“: да је Украјина њихова земља. И да зато – одбију!
Управо се догодило.
Бивши премијер и председник РФ, Дмитриј Медведев који је сада двоструки заменик Владимира Путина – и у Савету безбедности РФ и у Војној комисији – објавио је:
„Украјина је, да будем сасвим искрен, део Русије. Да, део Русије. Из геополитичких разлога и због историје онога што се догодило, ми смо се дуго мирили са чињеницом да живимо у различитим `становима`. Били смо принуђени да се миримо са формалним границама са територијама које су одувек биле део Руске империје. И више од тога: сама Руска империја јер су то територије које су насељене исконским руским становништвом и одувек су биле део Русије. Велике Русије, а не Мале Русије.
Совјетски Савез је престао да постоји. Да, тужно је, али догодило се – како због осредње политике руководства СССР, тако и због вашег спољног мешања. Држава се распала, али везе нису прекинуте, народ је остао исти.
Како сте ви то замишљали да ће Украјина постати део НАТО?
Покушали смо да питамо Запад: како они то замишљају улазак Кијева у НАТО, с обзиром на то да се ракете производе у Украјини, да је тамо било и своје нуклеарно наоружање. Русија би добила суседа који би, осим што би био део непријатељског блока, још и производио нуклеарно оружје.
Да подсетим, лидер Украјине је то рекао непосредно пре почетка операције, односно крајем 2021. године. Зар да то прихватимо? Посебно у условима када имамо спор око Крима: ми га сматрамо својом територијом, они својом.
Претило је да они уђу у НАТО и да након тога, под кишобраном НАТО, почну операцију великих размера против наше земље. То нисмо могли да прихватимо.
У одређеним ситуацијама је бесмислено преговарати. У неким случајевима је неопходно деловати као што смо ми 24. фебруара прошле године.
Као што се зна, лепа реч и пиштољ дају веће ефекте него само лепа реч. Ове речи се приписују Ал Капонеу, иако он то никада није рекао, али и да јесте - то је, нажалост, неспорна чињеница савременог политичког живота.
Лепе речи, добре иницијативе и жеље чују се само када иза себе имају солидан арсенал оружја.
Цео свој постсовјетски период, Русија је покушавала да преговара са Западом. И овако и онако. И партнерство са НАТО-ом, и напредно стратешко партнерство са Европском унијом је нудила. Али, нажалост, све то је у једном тренутку било поништено. Престали су и да нас уопште слушају“.
Извор: "Факти"