Зоран Луковић: Надлежни се не баве довољно проблемом секти
недеља, 06 децембар 2009

Секте сатиру Србију

Пише: Ј. Д. Љутић

Image
Зоран Луковић
        Секте су у Србији стварност, али на жалост, држава не посвећује довољну пажњу решавању овог често злокобног удруживања. Став "то се догађа тамо негде и некоме другом" и недовољна едукација, како надлежних у полицији, тужилаштву, суду, тако и комплетне популације, утире пут за бујање оваквог вида друштвене патологије.

Закон о сектама не постоји, институције власти о овом проблему немају мишљење, нити изграђен став. А сваким даном, све више смо сведоци да секте и те како делају на нашим просторима, чак и у сфери политике и безбедносних институција, угрожавајући и читаве породице, пљачкајући народ, узимајући младе животе...

Главни инспектор МУП Србије и познавалац рада секти Зоран Луковић, за “Ревију 92” објашњава проблем експанзије ове појаве на нашим просторима:

- Да ли се министарства финансија или рада питају како се држави плаћају дажбине и одакле новац код "мултилевел система" (МЛМ), који је све присутнији у Србији и који се свуда у свету сврставају у комерцијалне култове - каже Луковић. - Разгранали су се по нашој земљи и користе слабости људи. Користе пре свега, све већу незапосленост и незадовољство народа. Као да нико не размишља о томе ко су те пирамидалне дистрибутерске фирме, које се рекламирају по медијима и које држе промоције на "високом нивоу". Врбују незадовољне људе, нудећи им наводно, посао, високе зараде, задовољство и срећу.

Луковић сматра да надлежни, пре свега Министарства треба више да се позабаве овим проблемом, јер је талас неопаганизма у Србији, који нас последњих година запљускује, све већи и опаснији. Секте врбују све генерације па и децу, како оне с нижим степеном образовања, тако и интелектуалце. Не бирају и немају обзира ни према коме.

- Главни узрок томе је што веру доживљавамо на магијски начин и свако ко се представља као гуру, вођа, видовњак и маг, буде врло брзо прихваћен од народа. А народ у Србији је психолошки уздрман и у стању је да потроши и последњу пару, прода њиву или кућу, аутомобил, све што има, само да чује десетак речи од неког самозваног духовног вође. То је зато што му је духовна глад већа од физичке, а надрилекари и разни гуруи, психички урушено стање становништва, користе да би, профитирали. Значи, иако су се секте сматрале за верске заједнице које злоупотребљавају званичну религију, треба да знамо да су се оне данас, у складу са захтевима новог времена, комерцијализовале и постале профитабилне организације, које већином своје чланове, преко Интернета или директно, кроз медитацију, уче како да постану “лепши, срећнији и богатији”. А у ствари, упропасте како њих саме, тако и њихове породице.

Наш саговорник,објашњава да данас у Србији делују "модерне секте", код којих је само делом у питању верски, а већим делом рад који се базира на надрипсихолошким и надрипсихијатријским терапијама.

- Тачније, све се чини како би се неко ментално дестабилизовао, финансијски потпуно исцрпио, изоловао од породице и друштва, постао асоцијалан, угрозио здравствено и психички и ако је могуће, у целу причу и пропаст, увукао у секташке редове и – децу – набраја Луковић.

И док се у земљама Европске Уније већ готово две деценије води борба против погубног деловања секти, како верских, тако све више ових нових "комерцијалних", код нас се том проблему не придаје велики значај. На упозорења стручњака да је Србија најугроженија од свих земаља у транзицији, јер је број чланова и симпатизера секти преко милион још нема државног одговора.

Колико је Србија, заиста, погодно тле за "ловце на људске душе", говоре подаци недељника “Војска”, који наводе истраживање да је од 1945. до 1980. године, на тлу тадашње СФРЈ, деловало шест секти, а да је 1996. на просторима СРЈ регистровано чак 64. Аналитичари тврде да у илегали делује бар још пет пута више оваквих организација, које су у Србију стигле из Америке и Западне Европе. Највише их је у Војводини и Централној Србији, односно Београду, међу којима су, поред "модерних" и даље, најприсутније сатанистичке секте.

У Београду постоји Центар за антроплошке студије (ЦАС), састављен од врхунских стручњака, лекара, правника, социолога, који се баве сектама. ЦАС је пуноправни члан Европске федерације центара за истраживање и информисање о сектама (ФЕЦРИС) и жртвама секти, као и њиховим породицама и деци, пружа саветодавну, медицинску, психолошку, правну и другу помоћ.

Андреј Протић, секретар ЦАС, за “Ревију92” каже да тачних података о томе колико секти делује на просторима Србије нема. Али, да их је сигурно стотинак, које у својим редовима броје око пола милиона чланова. Тај број, помножен са три, односно са члановима њихових породица, премашује цифру од милион и по становника, а сви су жртве неког секташког деловања.

- Већина секти у Србији, у ствари се крије иза имена неке верске заједнице, невладине организације или удружења грађана - објашњава Протић. - Због тога им је и тешко ући у траг и разоткрити их. Ипак, ми у ЦАС, који се бавимо овим проблемом дуги низ година, способни смо да их препознамо. Већ при првом контакту или сусрету.

Протић каже да постојећи Закон о црквама и верским заједницама
који је усвојен пре две године, не признаје нетрадиционалне верске заједнице. Ипак, неке од њих су уредно регистроване код надлежних служби јавне управе.

- Типичан пример су Јеховини сведоци, који су код јавне управе регистровани као верска заједница. Најбројнији су на нашим просторима и као и свуда у свету, у своје редове врбују све више младих људи и деце. Нико их не дира, не проверава и процесуира иако се зна да је њихово деловање опасно. Чак, сваке године, организују своје конгресе у Београду, који су пропраћени великом медијском пропагандом, а присуствују им и људи из разних друштвених сфера, па и политике - каже Протић.

Наш саговорник додаје да је ЦАС-у познато и деловање више сатанистичких секти у Србији, чији чланови, уз упутства вође, скрнаве гробове (попут случаја на гробљу у Стапарима), изводе обреде на гробљима. Нису искључена самоубиства па чак ни убиства.

- Жртвовање детета, нарочито нерођеног, сматра се највећим даром сотони - објашњава Протић. - Управо зато што је невино и чисто и према божјем закону безгрешно, сматра се најпожељнијим. Није ни чудо што онда, сатанистичке вође, своје вернике наводе на сексуалне односе, побачаје, а све више и на протитуцију, хомосексуализам, канибализам...

Жртве су све млађе. Децу, секташи отимају или врбују како на улици, по дану, у школском дворишту.

- Сведоци смо да у свету, па и у Србији, нестају деца. Многе деструктивне секте, пре свих сатанисти отимају децу, па их приносе као жртву својим боговима. У САД на Дан вештица, полиција упозорава родитеље да чувају децу, јер тог дана, нестане много малишана. У Србији пак, због верских ритуала сумњамо, нестане годишње десетак деце. Конкретно, постоје велике сумње да је пре неколико година, једна сатанистичка организација, која је деловала на Бежанијској коси, у Београду, киднаповала и убијала децу Рома, које је приносила Сотони на олтар. По завршеном обреду, њихова тела су ноћу, кришом, закопавана. Сумње су се још више појачале, када је по налогу градских власти, тај део земљишта који није био гробље - прекопан и када су нађене кости - прича Протић.

Незапамћен злочин у Новим Бановцима прошлог лета, односно свирепо убиство четворогодишњег Луке Опачића и његовог ујака Василија Трбовића, шокирало је Србију, али и поделило стручњаке у области секти и правосуђа.

- Иако су стручњаци који се баве сектама од почетка тврдили да је убиство урађено по угледу на сатанистичке ритуале, дотле надлежни, почев од полиције, тужилаштва до суда, нису хтели да поверују у ту причу - обајшњава адвокат Мирослав Васић, такође један од чланова групе која се у Србији бори против деловања секти. - Данијел Јакупек, који је уморио невиног човека па и дете, био је сатаниста. Утврђено је да су његова соба и подрум били офарбани у црно, полиција је нашла обиље сатанистичке литературе у његовој кући, као и друге материјалне доказе које потврђују његово секташко деловање. Ипак, на крају се догодило да надлежни нису хтели да прихвате све то. И, зато је Јакупек, уместо да заврши у затвору са максималном казном, проглашен неурачунљивим и послат у психијатријску установу на лечење.

Није међутим, само “случај Јакупек”, једини.

- Слична ствар догодила се и током суђења девојчицама Марији и Наташи, за које је на суду речено да су, под деловањем секте и вуду магије, брутално усмртиле бабу Косару, са чак 133 убода ножем. Или, када је у Алексинцу, младић из Словеније, убио девојку ножем и по глави јој исписао сатанистичке симболе. Такође, нису непознати ни случајеви жртава секти из Белог потока, Чачка, Врања или Трстеника, где су људи убијени на монструозан начин а њихове породице злоупотребљене и изманипулисане. Иако су сви ови случајеви доспели на суд и иако су му, као валидни докази, достављене И чињенице које говоре да иза свега тога стоје секте, они су одбачени. Не зато што нису значајни или добри, већ због тога што у нашој држави и правосуђу, и даље сви мисле да су такве ствари далеко од нас. Нису ни свесни колико су нам свима близу и колико смо сви, а највише деца угрожени. Морамо се схватити да треба да реагујемо превентивно, а не тек кад се догоде грозне ствари. Тада је касно - каже Васић.

 

ПРИЗНАЊЕ

Рецепт за зараду

Да секта може да заради јавно је признао и Лафајета Роналда Хабарда, оснивача Сајентолошке цркве, који је рекао:

"Ако човек заиста жели да заради милион долара, најбољи начин за то је да оснује своју религију".

Сајентолошка црква, која је основана 1950. године до данас, успела је да стекне десет милиона верника у око 120 држава света. Сајентолози у свету имају око 3,5 хиљаде својих објеката, а цена почетног "курса" код њих је 2000 долара. Комплетан "курс" износи 3.500 долара.

 

ПОДЕЛА

Мала група истомишљеника

Зоран Луковић објашњава да реч секта потиче од латинске сељуи, што значи следити. У енциклопедијским дефиницијама дефинишу се као мале групе истомишљеника које су се одвојиле од званичне религије у неку другу самосталну религијску групу. Могу се груписати у псеудохришћанске (евионити, монтанисти, апокрифи, аријци, несторијанци, гностици, монофизити, богумили, староверци, баптисти, назарени, адвентисти, Јеховини сведоци, мормони, пентакосталци, креационисти и божја деца), псеудохиндуистичке и далекоисточне (трансцендентална медитација, карма центар, Саи баба, Чандрасвами, Мехер баба, Харе кришна, Фалунг Гонг), синкретистичке (розенкројцери, златна зора, масони, сведенборгијанци, илуминати, теозофска друштва, ново доба, ред источног храма, сајентологија, шинрикјо) и сатанистичке секте (Сатанина црква, слободни спиритисти, Сатанина црква Енглеске, међународно удружење вештица, храм народа, бело братство, лоза Давидова, врата раја, ред соларног храма). за све је основни критеријум ментална дестабилизација и верско преобраћање чланова, прекомерни финансијски захтеви и улазак у политички врх. Своје чланове придобијају сугестијом, хипнозом, наводном едукацијом, медитацијом, јогом, одвраћањем од медицинске помоћи.

http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=107&articleId=454

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 07 децембар 2009 )