Неолатинаштво у Еп. захумско-херцеговачкој
среда, 09 децембар 2009

Екстремни реформизам и неолатинаштво у Захумско-херцеговачкој епархији (1)

Image        Посета бискупа- велика радост новотарцима

         У Епархији захумско-херцеговачкој „обновитељско“ новотарство и отворена  сарадња са латинима превршили су све мере. Носиоци ових погубних активности немају страха ни од Бога, ни срамоте од људи па се докази  о свему могу лако пронаћи и на званичном сајту ове епархије.

Посетиоци сајта Борба за веру имали су прилику да се упознају са чињеницом да фратри окрећу славске колаче на нашим црквеним славама, са нашим свештеницима и то у местима где су цркве тек обновљене, а где је огромна већина нашег народа протерана, управо од латина. За Божић 2008. године, у опустошеној и ојађеној долини Неретве, гости наших цркава и манастира били су латински свештеници, којима је дата прилика да се, после литургије, у цркви,  обрате српској повратничкој сиротињи. Тако је било у Мостару, Бијелом Пољу и обновљеном манастиру Житомислић. Манастир је обновљен 2005. године, пошто је 1992., био сравњен са земљом од стране латина, који су експлозивом насрнули и на кости монаха и искушеника, извађене из јаме Видоња 1990. у коју су их латинске усташе гурнуле 1941.

Али за носиоце новотарства и реформизма у Епархији, мученичка историја цркве и народа у Херцеговини је, очигледно, баласт и сметња за успостављање пуне сарадње са Римском црквом па се та историја гура у заборав, где год је то могуће.

Све ово, ипак, остаје у сенци сканодолозне и саблажњавајуће посете Ратка Перића, латинског бискупа из Мостара, нашој цркви у Мостару, поводом помена блаженопочившем патријаху српском Павлу. Аутор чланка објављеног на  http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com, посве неукусно и срамно, истиче да је бискупова посета „велика радост“ за српске свештенике у тим тужним тренуцима:

                                                                         +++

 "Помен Патријарху Павлу у Мостару

Поводом упокојења Његове Светости Патријарха српског +Павла свештеници Града Мостара о.Радивоје Круљ, о. Немања Лукета и о.Данило Боро служили су помен Патријарху. У Старој Цркви Рођења Пресвете Богородице се окупио значајан број православних вјерника Мостара. Велику радост у овим тужним моментима за наш народ и Цркву учинио је Бискуп мостарско-дувањски г.Ратко Перић који је у пратњи дон Анте Лубурића присуствовао помену и пригодним ријечима изразио своје саучешће мостарском свештенству и народу, а преко нас и нашем Епископу г.Григорију, као и Митрополиту Амфилохију. Бискуп је са најпохвалнијим ријечима присутном народу говорио о блаженоупокојеном Патријарху српском Павлу." ( http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/ )

Шта више, бискупу је дато да у да се у старој цркви Пресвете Богородице непосредно обрати православним верницима!? Испаде да је бискуп Перић говорио, уместо владике Григорија Дурића, редовно одсутног из Мостара и презазузетог модерним стварима /фудбал, политичари, бизнисмени, певачи, медијске кампање и много тога сличног/. 

 

Слика 1: Перић ка нема Дурића
Image

 

Бискуп је искористио прилику, па је са дон Антом Лубурићем и нашим свештеницима, обишао рушевине мостарске саборне цркве Свете тројице. Могао је да  закључи да су његови из HVO и HOS, djelatno i učinkovito, сравнили са земљом велелепни српски храм, управо на дан храмовне славе 1992.

 
Слика 2: На месту злочина
Image
 
 
Слика 3: На месту злочина
Image

http://gal.eparhija-zahumskohercegovacka.com/galerije/pomen_151109/album/

Бискуп код својих, иначе редовно иступа као горљиви заступник рехабилитације и беатификације свештеника и лаика- усташа, које је, због ратних злочина над Србима, стигла казна /од партизана, али потпуно правична/. Међу онима над чијом судбином бискуп кука и којима најављује засвећење су и они који, доказано, побили својом руком, стотине српске деце у  1941. 

Како онда да се осећају православни Срби  Херцеговци, када прочитају да  Перић доноси „велику радост“ на мученичким Бјелушинама и то  свештеницима,  који служе у парохији из које су усташе убиле у јамама 5 свештенослужитеља, у граду коме је у августу 1941. било преостало још 800 Срба, од 8000 колико их је било до рата? Можемо се осећати само јадно, бедно и забринуто, са великом вероватноћом да нас чекају нове недаће! Нека нам Бог помогне!! 

Р.М.

Последњи пут ажурирано ( среда, 09 децембар 2009 )