Према речима очевидаца, експериментална црквена служба (овде:) показала је ограничења за увођење вештачке интелигенције у цркву или религију. Није било праве интеракције између верника и четбота, није могао да одговори на смех или друге реакције парохијана, као што је то могао свештеник.
Хајдероза Шмит (54), која ради у индустрији информационих технологија, рекла је да је у почетку била заинтересована, али је „богослужење“ касније постајало све одбојније.
„Није било срца, није било душе. Аватари нису показивали никакве емоције, нису имали говор тела и говорили су тако брзо и монотоно да ми је било веома тешко да се концентришем“, приметила је она.
„Али можда је за млађу генерацију која је одрасла уз све то другачије“, додала је Шмит.
Марк Јансен, 31-годишњи лутерански пастор из Троисдорфа код Келна, рекао је да му недостају емоције и духовност, што је од суштинског значаја када пише своје проповеди.
Јонас Цимерлајн је рекао да му није намера да замени верске вође вештачком интелигенцијом.
Уместо тога, он види употребу вештачке интелигенције као начин да им помогне у свакодневном раду у њиховим заједницама.
„Пастор је у заједници, живи са њом, сахрањује људе, познаје их од самог почетка. Вештачка интелигенција то не може да уради, она не познаје парохијане“, рекао је Цимерлајн.