Многима од нас се много пута десило да помислимо да разговором о вери можемо да променимо људе око нас – да ли је то комшија, колега на послу или рођак. И пречесто смо након тога осећали унутрашњи немир или кајање зато што смо рекли неке ствари које нисмо требали. Зашто се то дешава, како треба да се понашамо у разговору са другим људима који не верују у Господа, о чему треба да водимо рачуна? На све ове недоумице одговара новопрослављени бисер наше Православне Цркве – свети Пајсије Светогорац.
„Много помаже када је човек једноставан у односима према другима, када о њима увек има добре помисли и не узима све људе за озбиљно. Човек треба да се уклања од разговора који су без икакве духовне користи, а који му доносе само више главобоља. Нека не очекује духовно поимање од људи који не верују у Бога. Боље би било да се моли за такве људе, да им Бог опрости и да их просвети. Нека са сваким разговара на њему разумљивом језику и нека не открива свакоме велике истине у које верује и којима живи. Јер, буде ли говорио налазећи се на другој фреквенцији и на другој духовној таласној дужини, неће га разумети.
Неки говоре: Желим да и други спознају Христа, као што сам Га и ја спознао!“, па себе сматрају учитељима других људи. Али, њихов живот треба да буде сагласан са оним о чему уче. Када својим животом проповедају неког другог „христа“ и када тај њихов живот не одговара ономе што говоре, тада не могу да кажу да су спознали Христа. А када човек нема искуства /у духовном животу/, он се налази ван реалности и, пре или касније, његов унутрашњи човек ће га издати другима. Када се са болом и истинском љубављу приближимо некоме, тада истинска љубав Христова тог човека мења. Човек који је достигао светост, ма где се налазио, ствара око себе, да тако кажемо, неко електромагнетно духовно поље и тако делује на људе који се нађу у том пољу. Заиста треба да пазимо да не расточимо своју љубав и да своје срце не дајемо олако, јер се често дешава да неки људи злоупотребљавају наша срца и касапе их или нас не разумеју и замерају нам.“
Старац Пајсије Светогорац, том IV, Породични живот, стр. 162. Врање, 2010.
Извор: "Тврђава истине"