Да би човеку вратио првобитну блискост са Богом, Син Божији је сишао на земљу и оваплотио се. Узео је на себе сву људску природу, постао је у свему као човек, осим по греху. Дошао је да поново створи нашу лепоту по лику Божијем.

Али ако је у почетку Бог створио човека по свом лику и подобију, којих још није било, а човек није учествовао у његовом стварању, онда је за поновно стварање прве слике неопходно учешће и самог човека. Човек мора да тежи савршенству да би га постигао благодаћу и помоћи Божијом.

Господ је својим учењем показао пут ка савршенству, показао га је својим примером. Ово је пут моралног савршенства, самопожртвовања, спремности да се ослободимо свега грешног.

Грех је дубоко ушао у људску природу, као да се с њом стопио. Сваки човек се рађа са клицом греха, а ослобођење од њега је, такорећи, борба са самим собом. Стога је ова борба болна, али је неопходна за приближавање Богу. Ако ко хоће да иде за Мном, нека се одрекне себе и узме крст свој, и нека иде за Мном, рече Христос.

Крст који треба узети је ова борба са својим слабостима, пороцима и грехом. Постепено ослобађајући се од њих, човек се приближава Богу, по чијем је лику и створен.

Сам човек нема довољно снаге за то, али му помаже благодат Божија, дата од Бога кроз Цркву коју је створио оваплоћени Син Божији. Због тога се оваплотио, да би пали Његов лик поново обновио.

На Тавору је Христос показао лепоту и славу свог Божанства, да би Апостоли, а кроз њих и цела васељена, знали Коме је човек сличан и чему прилази, духовно се уздижући. Како се човек чисти од греха и приближава Богу, у њему се све више огледа слава Божија.

 Превод и приређивање: "Борба за веру"